KAKO SE OSLOBODITI SMRDIBUBA? Biolog objasnio do detalja - da li su opasne za ljude?
Taj neplanirani kontakt se najčešće završi i propratnim neugodnim mirisima, za koje biolog Mihajlo Stanković pojašnjava odakle one u tolikom broju, kakve gasove ispuštaju i da li su opasni za ljude.
NAJNOVIJI PODACI! Korona brojke padaju, preminulo 61 lice: Đerlek upozorio građane na novu opasnost koja preti Srbiji
UPOZORENJE RHMZ-a! U naredna dva dana obilne padavine, na udaru ovi delovi Srbije
HITNO ZAKAZANA SEDNICA KRIZNOG ŠTABA: Evo o kojim će se merama raspravljati
- Prvo moramo da znamo da je to jedna jako velika grupa insekata koja u Srbiji broji nekoliko stotina, možda čak i hiljadu vrsta. One naseljavaju kopnena i vodena staništa. U gradovima se najčešće pojavljuju štitaste ili mirisne stenice, za koju bi većina ljudi reklo da su smrdibube iako su to ustvari mirisi - navodi stručnjak.
One nisu poreklom iz Evrope, kaže Stanković.
- One su došle na naše tlo kontejnerom, brodom sa dva različita kontinenta, iz Azije i Severne Amerike. Odgovara im klima, da se razvijaju i razmnožavaju. Nemaju prirodnog predatora koji bi regulisao njihovu brojnost pa neometano polažu jaja, a u toku jedne godine mogu da imaju i nekoliko generacija. To znači da ženka može i do tri puta da se pari i položi jaja tokom godine. U toku jednog polaganja može da snese do 100 jajašaca, otuda tolika masovnost - objašnjava biolog.
U zavisnosti od vrste, zavisi i mehanizam odbrane.
- To što mi osetimo kao miris, to su isparenja, uljaste kapljice koja ona izbaci u odbrani. One podsećaju oblikom na srednjevekovne štitove, one preko svojih kanala izbace tečnost na površinu tela, obično su to lako ispaljive komponente, aldehidi, ketoni ili neka druga hemijska jedinjenja koja lako isparavaju, a mi to osećamo kao neprijatan miris - kaže Stanković i dodaje da su u pitanju male koncentracije koje ne mogu da utuču na zdravlje ljudi.
- Mnogo više ga aktiviraju kada je uhvatimo, zbog prisustva stresa. Ne bi trebalo da ih ubijate, dovoljno samo da ih izbacite napolje metlom, ubrusom, krpom. U suprotnom, one će pronaći šupljinu u kojoj mogu da opstanu preko zime na pet, šest stepeni - zaključuje sagovornik.
AKO SE LISICA MAZI, NE PRILAZITE JOJ, TO ZNAČI SAMO JEDNO
A u Beogradu, građani imaju i problem sa divljim životinjama - lisicama. Lije su počele da se pojavljuju u naseljenim mestima, pa predsednik Lovačkog udruženja Beograd Zoran Kocić je ispričao da li je to uobičajeno ponašanje.
- Beograd se širi, a njihov prostor se sužava. Drugi razlog je hrana koja iz restorana završi u kontejnerima. Nisu opasne po građane, a ako vam priđe ne dirajte je, ona ide svojim putem. Ona je pametna, lukava, osetljiva, skloniće se na vreme da ne ugrozi svoje potomstvo. Ukoliko ima besnilo, hoće da se mazi i da prilazi ljudima. Tada treba pozvati Zoohigijene koji ih hvataju i ukolne ih jer je to opasna i zarazna bolest.