KAKO SU ISFABRIKOVALI DA ĆURUVIJA POSTANE DRŽAVNI NEPRIJATELJ? Smajlović otkrila - nedostaje deo slagalice
Ćuruviju je i prema novoj presudi ubilo NN lice.
SASTAVI PREDIZBORNI TIKET - Više od 300 najvećih kvota čeka vas u Meridianu
STIŽE NAM I TOPLIJE VREME? Prognoza za vikend i sledeću nedelju - evo kada prestaju padavine (FOTO)
TUGA DO NEBA: Preminuo poznati producent Milan Ćirić, saradnik Obojenog programa, Partibrejkersa i mnogih drugih
Novinarka i njegova nekadašnja saradnica Ljiljana Smajlović kaže da je presuda ista kao prethodna.
- Izvedeni su isti dokazi, uzeti u obzir iskazi koji su uzeti i prilikom prve presude. Kada nisam član Komisije za novinare, mogu da iskažem lično ogorčenje što je tužilac pre dve godine uložio žalbu. On je pre dve godine dobio osuđujuću kaznu koju je tražio, visoke zatvorske kazne koje je tražio i dobio da niko ne bude oslobođen. Ipak, on ulaže žalbu zato što mu se ne sviđa kako je formulisano to oko NN lica. U njegovoj optužnici je bilo drugačije i zahteva da uđe deo iz njegove optužnice - objasnila je Smajlovićka i naglasila da je zbog svega nabrojanog nepovratno izgubljeno dve godine.
Iskazala je nadu da će Apelacioni sud da okonča stvar.
- I Apelacioni sud je kriv. Mogli su pre dve godine da otvore onaj deo rasprave na koju se žalio Mandić ili da, ako im nešto nije bilo jasno ili im se nije sviđalo, preinače presudu i da izvedu postupke za deo koji im nije bio jasan. Ne, oni su vratili predmet prvostepenom sudu i to je doprinelo osećanju novinara i Slavkovih kolega i prijatelja da se stvar samo razvlači, da se ne završava, pritom ova dvojica sede kod kuće i na slobodi su iako su osuđeni za teško ubistvo - ocenila je novinarka.
Kaže da je Ćuruvija bio drugačiji od opozicionih novinara onog vremena.
- On je bio uspešan Srbin koji nije bio produkt zapada. Postao je uspešan korišćenjem i podsticajnih sredstava koja su mu bila na raspolaganju od vlasti i režima Slobodana Miloševića, dobijao je kredite od državnih banaka. Svojevremeno je intervjuisao Mirjanu Marković, zbog čega se povremeno nalazio sa njom i razgovarao. Bio je viđen kao uspešan čovek iz sistema, međutim, kad se 1997-98 godine okrenuo protiv režima Slobodana Miloševića, to je moglo da bude opasno za režim, kao zrno pobune koje nije sponzorisano sa zapada - naglasila je sagovornica.
Istakla je da su njegovi mediji bili tiražni mediji.
- Dnevni Telegraf je bio veoma tiražan. To su moćna sredstva. On je praćen, postoje razgovori sa šefom beogradske DB, svake sekunde on se čuje sa ljudima za koje znamo da su bili na licu mesta. Inspektor Dragan Kecman još 2007. godine preko baznih stanica ušao je u trag ko je sa kim razgovarao u kom sekundu tačno. On je zaključio da su iskazi tih istih lica bili laž. Optužnica je rekonstruisala tok događaja. Ako je DB bila uplićena, praćenje, prisluškivanje, pratili su ga timovi, vlast je uvek znala kuda se kreće i s kim razgovara. Onda oni povlače tu pratnju i Ratko Romić i Kurak, koji je u bekstvu, stupaju na scenu. To je bio državni zločin, najstrašnjiji zločin zbog koga građani osećaju duboko nespokojstvo - prisetila se ona.
Prema rečima Ljiljane Smajlović, premijera Zorana Đinđića takođe je ubila elitna jedinica Državne bezbednosti u vreme kad nije bio razrešen zločin protiv Slavka Ćuruvije.
- Kad kažem da je tužilac optužio žive ljude, čije je ponašanje rekonstruisao u slučaju Ćuruvija, hoću da kažem da Slobodan Milošević više nije bio među živima, bilo ga je nemoguće optužiti i mrtvog čoveka izvoditi na sud, ali je svakom jasno da DB u vreme Miloševića nije mogla da se angažuje na ubistvu uticajnog izdavača i važnog novinara. To nije moglo da se desi bez znanja i saglasnosti Slobodana Miloševića. To što on nije na optužnici i što se o njemu kao odgovornom ne raspravlja, to je zato što je umro u Hagu 10 godina pre podizanja optužnice - zaključila je Ljiljana Smajlović.
Prema njenim rečima, od Ćuruvije su pokušali da isfabrikuju državnog neprijatelja koji je tražio bombe i sarađuje sa zapadom. Podvukla je da ipak u čitavom rasvetljenju zločina nedostaje deo slagalice.
Da podsetimo, zbog podstrekivanja na teško ubistvo, na po 30 godina zatvora ponovo su osuđeni tadašnji šef Državne bezbednosti Radomir Marković i šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, dok su kao saizvršioci u ubistvu, na po 20 godina zatvora, osuđeni bivši operativac beogradskog centra Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak koji je u bekstvu.