KAKO ZMIJE PREŽIVLJAVAJU ZIMU? Ako ste mislili da hiberniraju, šokiraće vas ovo saznanje
Zimski san je stanje smanjene metaboličke aktivnosti, slično vrlo dubokom snu. U hibernaciju ulaze mnoge životinje da bi preživele zimu, kada hrane ima malo.
ČEKAMO PRETPRAZNIK KRSTOVDANA: Najvažnije je da uradite kako je sveti Kornilije zapovedio!
"VIDELA JE LICE SVOJE TEK ROĐENE, ŽELJENE BEBE" Bolna ispovest supruga Bobane Veličković
Meštani sela Pranjani ručno gurali avione da polete: Radoljub se seća druženja sa američkim pilotima (FOTO)
Spavače možemo podeliti na prave hibernatore i one koji to nisu. Prave hibernatore na odlazak na zimski san podstiču uglavnom unutarnji biološki satovi, ali delomično i promene u prirodi. Zimski san nije stalan proces. Životinje se iz tog sna povremeno bude, ponekad izbace izmet i mokraću, ponekad i jedu, pa se opet vraćaju u stanje hibernacije.
Samo mesto na kojem životinje spavaju zimski san je zaštićeno od spoljnih vremenskih promjena, ali nikada nije na jako toplom mestu. Tokom hibernacije u telu životinja događaju se i mnoge fiziološke promjene. Zbog usporenog se metabolizma disanje i kucanje srca vrlo uspore, te dolazi do smanjenja svih žlezda s unutrašnjim izlučivanjem (osim gušterače). Životinje tokom zimskog sna uglavnom ne piju, nego koriste tzv. metaboličku vodu (koja se stvara u telu kao nusproizvod biohemijskih reakcija).
Samo sisari i ptice imaju sopstvenu, ili kako se to kaže, stalnu temperaturu tela, koja ne zavisi od temperature vazduha. Kod svih drugih životinja, temperatura tela zavisi od temperature vazduhaili vode. Tako je i sa zmijama.
Ako se temperatura spusti ispod nule, zmije će uginuti odnosno smrznuti se. To je zato što te životinje ne mogu regulisati vlastitu telesnu temperaturu.
Zmije zapravo ne hiberniraju, već su manje aktivne tokom hladnih vremena. To se naziva brumacija, umesto hibernacije. Brumiraju da se ne bi smrznuli. Ali, oni su ipak budni na neki način, spori, pokreću se da bi pili.
Da ne spavaju, u njihovom telu bi se stvorili kristali od leda koji bi ih ubili, smatra stručnjak za reptile Jeff LeClere. One traže napuštena skloništa, stenovita skrovišta i pećine. Na jednom mestu mogu biti i stotine zmija.
Inače, u Srbiji je samo tri otrovnica: poskok, šarka i šargan: Prva je najčešća, druga obitava na višim nadmorskim visinama, a treća je najređa i živi na Šar planini.