DA LI SU KAMERE LEGALNE: Mogu li se uz pomoć video nadzora kažnjavati građani?
Evropski parlament nedavno je preporučio je da se video-nadzor ne koristi za automatsko prepoznavanje lica pojedinaca na otvorenom. Evo kako će ta odluka uticati na našu zemlju.
SVE O KOVID PROPUSNICAMA: Ovo su ŠEST stvari koje morate da znate pre nego što se uputite u kafić, restoran ili klub!
"Kovid propusnice treba da budu uvedene na 24 sata i za sva okupljanja" Jasan stav Šeklera - Srbiji neophodne oštrije mere
OVO DAJU SVIM PACIJENTIMA U KOVID BOLNICAMA: Pili smo ga kad smo bili mali, a studija otkriva da olakšava stanje sa koronom
U Srbiji su ovih dana, upravo zahvaljujući snimcima video-nadzora, rešena dva slučaja zločina, poslednji od njih je pljačka starijeg čoveka. Ipak, odluka Evropskog parlamenta nije obavezujuća, ali, kako se nadaju upućeni, jeste korak ka zauzdavanju neodgovorne primene tehnologija.
To u fokus stavlja tehnologiju prepoznavanja lica, koja koristi veštačku inteligenciju i kamere za video-nadzor koje su dugo na udaru boraca za ljudska prava, a koji smatraju da se tako krši pravo na privatnost.
- Nemojte da stavljate zaštitu osnovnih ljudskih prava nasuprot zaštite ljudi i zajednice. Jednostavno nije istina da moramo da biramo. Mi smo sposobni da radimo obe stvari - kaže Ilva Johanson, Evropska komesarka za unutrašnje poslove.
Kamere u Beogradu imaju mogućnost biometrijskog nadzora
Nevena Ružić iz Fondacije za otvoreno društvo ističe će pojedinci, znajući da smo pod stalnim okom kamere, možda ipak odustati od određenog prekršaja.
- Naravno da ćemo uvek naći slučaj kada je baš takva kamera mogla nešto da utvrdi ali ovde nije pitanje ili je ovo ili je ono, ili ćemo da imamo bezbednost, u suportnom nećemo da imamo privatnost. I bezbednost možemo da zaštitimo nekim drugim sredstvima, to nisu nužno kamere ovakve vrste tehnologije - naglašava Ružićeva.
Zakoni koji regulišu rad policije u Srbiji ne dozvoljavaju primenu biometrijskog nadzora nad građanima. Tako će ostati do daljeg, jer je povučen Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima koji je, između ostalog, predviđao legalizaciju biometrijskog nadzora.
- Jasno se vidi da kamere koje se impelmentiraju već dve godine unazad na teritoriji Beograda imaju mogućnost biometrijskog nadzora - osam hiljada uređaja, što kamera po stubovima što kamera koje se montiraju na automobile policije, imaju te karakteristike prepoznavanja. MUP tvrdi da ne koriste biometrijske funkcionalnosti ovog sistema - kaže Andrej Petrovski iz Šer fondacije.
Policijski projekat postavljanja biometrijskih kamera pod nazivom "Sigurno društvo", koji je u toku, predviđa 8.100 kamera. Od toga bi 2.500 kamera bilo postavljeno na ulicama glavnog grada. Ostale na uniforme i automobile policajaca.
- Ono što mogu da kažem sa moje tačke gledišta, nije problem u kamerama nije problem u snimanju, problem je tačno precizno izregulisati ko gleda, ko ima pravo pristupa tim snimcima, jer ne radi kamera zloupotrebu već rade ljudi koji koriste tu kameru - ističe profesor dr Goran J. Mandić sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu.
Video-nadzor nije novina u Srbiji, ali tehnologija prepoznavanja lica jeste. Prve kamere u Beogradu postavljene su 1978. godine na 24 lokacije, a služile su za nadgledanje ulica. Prema podacima MUP-a, na ulicama glavnog grada sada ih ima gotovo četiri stotine. Smatra se da je jedan od najbolje pokrivenih javnih prostora kamerama Velika Britanija.