PAPRENO: Ukoliko zaraze pacijenta, medicinari mogu debelo da plate - moguća i KAZNA ZATVORA
Priču o tome da svi pacijenti koji iz medicinskih razloga ne mogu da se vakcinišu, a zaraze ih tokom lečenja lekari ili sestre koji neće da se pelciju, treba da traže i dobiju odštetu pokrenuo je dr Tomislav Stevanović. Doduše, pitanje je koliko bi teško bilo dokazivo da li je pacijent zaražen zato što lekar nije vakcinisan, ali ako je moguće priložiti dokaze da je osoba zaražena baš u toj zdravstvenoj ustanovi, najmanje je pet zakona na koje se pacijent ili njegova porodica mogu pozvati prilikom traženja kazne ili odštete - o obligacionim odnosima, zdravstvenoj zaštiti, pravima pacijenata, zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kao i Krivični zakonik.
Rode se odomaćile u čačanskom selu Beljina: Umesto vojvođanske ravnice ponovo birale brda na zapadu Srbije (FOTO)
Ljubiša petostruki prvak Srbije rukavice zamenio metlom: Nekadašnji šampion države u boksu čisti ulice (VIDEO)
ZBOG NEVAKCINISANIH SRBIJA VRAĆA STROGE MERE NA SNAGU: Šta nas čeka u četvrtom talasu i da li možemo to da sprečimo
Sonja Hadži Borjanović, advokatica iz Udruženja za zaštitu prava pacijenata Help, objašnjava da, pod uslovom da se nedvosmisleno utvrdi da se osoba zarazila u medicinskoj ustanovi i usled toga preminula, članovi uže porodice (bračni drug, deca, roditelji, kao i braća i sestre ako su živeli u istom domaćinstvu u momentu smrti) imaju prava na naknadu nematerijalne štete za duševni bol zbog gubitka bliskog srodnika, kao i naknadu materijalne štete (troškovi u vezi sa sahranom, izgubljeno izdržavanje i sl.), a po odredbama Zakona o obligacionim odnosima.
- Saglasno Zakonu o pravima pacijenata, pacijenti imaju pravo na kvalitet pružene zdravstvene usluge i pravo na bezbednost pacijenata, što je u ovom i sličnim slučajevima uskraćeno. Mogu podneti krivičnu prijavu tužilaštvu protiv odgovornog lica u medicinskoj ustanovi za teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259 Krivičnog zakonika u vezi s krivičnim delima iz člana 249, prenošenje zarazne bolesti, ili člana 251, nesavesno pružanje lekarske pomoći usled koga je nastupila smrt jednog lica, gde je zaprećena maksimalna kazna zatvora do 12 godina. Kazna može bit i do 15 godina ako je reč o maloletniku ili trudnici, jer se može pozvati i na član 121. Nadležno tužilaštvo vodi postupak u vezi sa podnetom krivičnom prijavom - objašnjava advokatica.
U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, navodi ona, predviđena je obaveza medicinara da obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa stručnim standardima, usvojenim vodičima dobre prakse, protokolima lečenja i kodeksom profesionalne etike.
- Predviđeno je pravo uže porodice da podnese Ministarstvu zdravlja zahtev za vanrednom spoljnom proverom kvaliteta stručnog rada medicinske ustanove i zdravstvenih radnika i saradnika koji su lečili ili bili u kontaktu sa osobom koja je zaražena i preminula, ili pak odgovornog lica ako je do zaražavanja došlo usled nepoštovanja propisanih epidemioloških mera tokom proglašene epidemije koronavirusa. Po podnetom zahtevu se traži prethodno mišljenje nadležne Republičke stručne komisije, nakon čega se odlučuje o opravdanosti podnetog zahteva i o donetoj odluci ministarstvo izveštava podnosioca zahteva - kaže Borjanovićeva.
Pod istim uslovima, kao i kada dođe do smrtne posledice, zaraženi pacijent takođe ima pravo na naknadu nematerijalne štete ukoliko je došlo do invaliditeta, umanjenja životnih aktivnosti, pretrpljenog straha, bolova i eventualne naruženosti, te naknadu materijalne štete ukoliko je ista nastala (gubitak zarade, troškovi lečenja i sl.).
- Narušavanje ili pogoršanje zdravlja zbog zaražavanja takođe može biti predmet krivičnog postupka, s tim da su zaprećene kazne zatvora od tri godine maksimalno ili do maksimalno osam godina ukoliko se radi o teškom narušavanju zdravlja. I u ovom slučaju može se podneti zahtev za vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada medicinske ustanove i zdravstvenih radnika i saradnika, kao u slučaju nastupanja smrti - objašnjava advokatica i dodaje da su ova četiri zakona najbitnija, ali da se može pozvati i na Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji reguliše i sprovođenje epidemiološkog nadzora i mera.
ZAPREĆENE SANKCIJE
KRIVIČNI ZAKONIK (IZVODI)
- Ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti, kazniće se zatvorom do tri godine.
- Lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. - Ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
- Ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje naruši tako teško da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
- Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana (121, prim. nov.) nastupila smrt povređenog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 12 godina.
- Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu ili bremenitoj ženi ili licu koje obavlja poslove od javnog značaja, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina, za delo iz stava 2. ovog člana zatvorom od dve do 12 godina, a za delo iz stava 3. ovog člana zatvorom od pet do 15 godina
ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
- Predviđa novčane kazne do 2.000.000 dinara
ZAKON O PRAVIMA PACIJENATA
- Predviđa novčane kazne do 1.000.000 dinara
ZAKON O ZAŠTITI STANOVNIŠTVA OD ZARAZNIH BOLESTI
- Predviđa novčane kazne do 2.000.000 dinara
ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA
- Odštetu sud utvrđuje u svakom konkretnom slučaju