KNJIŽEVNIK ANTONIJE ĐURIĆ, PISAC KNJIGE „SOLUNCI GOVORE“: Vučić vodi pametnu politiku, treba ga podržati

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodi pametnu politiku. Politiku realnog i mogućeg, a ne politiku lepih želja. Njegov cilj je da, koliko god je to moguće, Srbiju sačuva od sukoba sa zapadnim silama i susedima. Da je sačuva od nekog novog stradanja, kaže poznati književnik Antonije Đurić, pisac 27 knjiga, od kojih su najpoznatije „Solunci govore“ i „Žene Solunci govore“.

Politički protivnici ga optužuju da je previše popustljiv prema Albancima, zvaničnom Sarajevu, Zagrebu...?

-Mi smo okruženi NATO paktom. Oko nas su Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Crna Gora...Na jugu imamo lažnu državu Kosovo. Kad mu je država u takvom okruženju, pametan državnik gleda da izbegava sukobe. Bolje je ponešto i otrpeti, nego zlo izazivati. Zar smo malo stradali kroz istoriju.

Da se predamo?

-Nije to predaja. Srbija mora da učini sve što je moguće da spreči novo prolivanje krvi, nove pogibije svog naroda. Ali to ne znači da treba da dozvolimo da nam otmu Rašku, Vojvodinu...

Mislite da će biti pokušaja njihovog otimanja?

-Hoće. I mi to ne smemo dozvoliti.

I po cenu rata?

-I po cenu rata. Svaka država brani svoju teritoriju. Ali treba sve učiniti da do rata ne dođe, izbegavati sukobe koliko god je to moguće.

Da li je moguće pomirenje sa muslimanima i Hrvatima?

– Nisu svi muslimani i Hrvati zločinci. I među njima većinu čine čestiti ljudi koji se gade ubijanja. Pomirenje je moguće i treba raditi na njemu. To je obaveza političara. Od mržnje vajde nema. Tu ova vlast pametno radi. Mada u pokazivanju dobre volje ne treba ni preterivati, možda to druga strana da shvati kao slabost.

Rusija ili EU?

-Srbi imaju dve majke. Majku Srbiju i majčicu Rusiju. Ali Rusija je daleko, a EU na našoj granici. Zato je ova Vučićeva politika dobra. Biti brat sa Rusima i što bolji sa Zapadom.

Da li je to moguće?

-Teško je ali je moguće.

U kući držite veliku sliku Putina?

-Oporavio je i ponovo stvorio moćnu Rusiju. On je naš zaštitnik. Sa Vučićem se sreo 13 puta, na jesen ponovo dolazi u Srbiju, velika je to stvar. Neka dušmani vide da braća drže jedni do drugih.

Kako rešiti problem Kosova?

-Ne znam. Sad nam okolnosti ne odgovaraju, mislim da je najpametnije ne brzati sa traženjem rešenja, sačekati bolje vreme. Šiptari su nestrpljivi, njima se žuri. Ali imamo mi još briga koje nisu manje od Kosova.

Kojih?

-Pomirenje među Srbima. Jedinstvo. Mi to nemamo. Stalno pričamo o slozi a malo radimo da je ostvarimo. Čujem pre neki dan gde onaj nesrećnik sa Kosova Ristić najavljuje da će Vučić proći kao Đinđić. Velika je nesreća tako razmišljati a kamoli raditi. Ko ubije izdao je boga.

Vi ste kao mladić od 16 godina dopali u komunistički zatvor i pod optužbom da ste narodni neprijatelj 12 godina proveli u Sremskoj Mitrovici. Da li je moguće pomirenje partizana i četnika?

-Moguće je. Napisati kako je bilo, priznati zasluge i grehe i jednih i drugih i otkopati masovne grobnice. Da deca i unuci sahrane posmrtne ostatke svojih najmilijih, koje su Broz i komunisti bez suda streljali 1944. i 1945. godine.

Šta danas mislite o Slobodanu Miloševiću?

– Tragičar. Mnogo hteo i započeo, malo uradio za svoj narod.

Zbog čega?

– Rusija je bila slaba, a ovi na Zapadu, posebno Englezi, nikad nam nisu bili prijatelji. A i on se nije snašao, nije dovoljno mislio o svojoj naciji. Bio je i pod velikim uticajem svoje žene.

U kom smislu?

– Mislim da je širila mržnju oko njega, huškala ga na ljude. Ali, žao mi je i zbog ovog što se njoj događa.

Na šta mislite?

– Na to što ne živi i ne radi u svojoj zemlji. Treba je pustiti da se vrati i na miru piše i živi svoj život. Neljudski je svetiti joj se što je bila Miloševićeva žena. Samo su komunisti zbog jednog člana porodice osuđivali cele porodice. U Srbiji su političari i njihovi tajkuni opljačkali milijarde i po tom pitanju tužilaštva i sudovi ništa ne rade. A ovamo, ženu bivšeg predsednika države osuđuju na godinu dana zatvora zato što je uticala da se nekoj dadilji dodeli jedan stan.

Republika Srpska?

– Citiraću šta sam o njoj napisao u jednoj knjizi: „Neka te zovu kako im je drago, samo te molim odazivaj se na ime sloboda. I ne zaboravi da si nikla iz krvi svojih kćeri i sinova, pokošene srpske mladosti, koja nije ginula da bi otimala tuđe, već samo da bi odbranila svoje.“

Tito je ubio Krcuna

-Krcun je bio i hleb i vatra. Komunista ali i Srbin. Držao i do srpstva i to ga je koštalo glave. Smaknuo ga je Josip Broz. Bio sam dobar sa Krcunovom majkom Dadom. Stalno je zaklinjala sina da ne čini zlo ljudima. U njenoj kući se kandilo nikad nije gasilo.