KO ĆE BITI NOVI PATRIJARH: SPC bira novog poglavara 18. februara, poznato kako će izgledati Izborni sabor
Iako je mesto izbora novog patrijarha SPC promenjeno, neće biti u patrijaršijskoj sali već u kripti Hrama Svetog Save, način ustoličenja je ostao isti jer će se novi, 46. poglavar dobiti apostolskim žrebom, praksom koja se danas ne primenjuje nigde u pravoslavnom svetu.
SLAVIMO SRETENJE GOSPODNJE: Danas se vreme prelama, život devojaka rešava, a jedan običaj važi za sve (VIDEO)
LEP GEST: Gugl za Dan državnosti stavio zastavu Srbije umesto svog loga
SRBIJA OKOVANA HLADNIM TALASOM! Zubato sunce i debeli minus, poznato kada nas očekuju topliji dani
Ni u SPC nije bila prisutna sve do 1990. godine, kada je prvi u duhu te apostolske tradicije izabran tadašnji episkop raško-prizrenski Pavle, zamenivši na tronu obolelog poglavara Germana, u čijem je mandatu i definisan ovaj sistem. Mada je retka, ta praksa je legitimna i proističe iz novozavetnog izbora apostola Mateja, koji je žrebom izabran posle Judinog izdajstva, i zato je i uvedena u Ustav SPC. To se desilo maja 1967. godine na redovnom zasedanju sabora, kada je umesto glasanja uveden apostolski žreb. Pretpostavke su da je to tada urađeno kako bi se onemogućio uticaj politike na izbor verskog poglavara, koja je bila dominantna u autoritarnom društvu kakvo je bilo jugoslovensko u vreme komunizma.
Ipak i nakon pada komunizma, žreb je zadržan pa je i 2010. godine tako izabran i patrijarh Irinej, čije je ime sa još dvojicom vladika bilo u zatvorenoj koverti, položenoj na Jevanđelju. Monah je baš njegovu izvukao i on je postao 45. patrijarh SPC. Doduše, Sabor je princip apostolskog žreba 2000. godine promenio i odlučio da se poglavar opet bira glasanjem, međutim, pet godina kasnije, ta odluka je povučena.
Prema tvrdnji jednog od vladika, motivi tog povlačenja bili su to što se i tada smatralo da je uticaj politike na dešavanja u Crkvi i dalje prisutan.
- Zato je Sabor svoju odluku iz 2000. godine povukao 2005. i odlučio da se u Ustav ponovo vrati načelo po kome se patrijarh bira apostolskim žrebom. Tako je samo na papiru ostala zabeležena ova promena, odnosno nije zaživela u praksi pa je i patrijarh Irinej izabran na ovaj način. Razlog što je SPC 2000. godine posegla za ovom promenom je njena želja da izbor patrijarha ujednači sa postojećom praksom u drugim pravoslavnim crkvama. Te promene nisu pobudile posebno interesovanje ni crkvene, a ni vancrkvene javnosti verovatno zbog toga što u crkvenom i duhovnom iskustvu pravoslavnih vernika postoji svest da su oba načina ispravna i da izražavaju Božiju volju, kao i to da su doneta na legalan i legitiman način od strane crkvene institucije - navodi sagovornik.
To praktično znači da je pogrešno verovanje, koje zastupaju neki teolozi, da je jedino ispravno da "članovi Sabora biraju po ljudskim vrlinama, a Božja volja je ko je od njih trojice dostojan trona patrijarha srpskog apostolskim žrebom". Zato nije mali broj srpskih vladika koji smatraju da ovakav način ima i manjkavosti jer se može desiti da od trojice kandidata na mesto poglavara žrebom dođe kandidat koji je prikupio najmanje glasova, odnosno ima najmanje poverenje crkvenih velikodostojnika. Pristalice te opcije 18. februara ipak neće moći da pokrenu promenu procedure jer Ustav SPC nalaže da ako nema patrijarha na tronu, do tih izmena ne može doći. Pošto SPC zbog smrti patrijarha Irineja nema poglavara, onda će se i 46. patrijarh birati po postojećem modelu, odnosno apostolskim žrebom.
- Način izbora patrijarha može se menjati, ali samo u prisustvu patrijarha. Bez patrijarha ne može da bude izmene. Prema tome, sledeći patrijarh koji bude izabran, ako želi i ako Sabor to želi, može da vrati na ustavno biranje patrijarha, odnosno glasanje arhijera. Bez patrijarha to ne može - rekao je četiri dana uoči svog ustoličenja ondašnji episkop niški Irinej.
On je bio sledeći patrijarh, ali nije vratio izborni proces na načela Ustava SPC iz 1947. godine kojim je bilo definisano da poglavara glasanjem bira crkveno-narodni sabor.
Inače, pored SPC, u 20. veku je još samo Ruska pravoslavna crkva na Moskovskom saboru 1917. godine izabrala apostolskim žrebom za svog patrijarha episkopa Tihona Belavina, koji je nekoliko godina kasnije stradao od terora boljševika. Njegovi naslednici, iako su delovali u komunizmu, nisu više birani apostolskim žrebom već glasanjem arhijereja i ostalih učesnika izbornog sabora.
Ustavom Srpske pravoslavne crkve, koji je donet 1931. a normativno upotpunjen 1947. godine, bilo je predviđeno da se izbor patrijarha obavi glasanjem članova Izbornog sabora čime se biralo između tri kandidata koja je predložio Sveti arhijerejski sabor. Izborni sabor su sačinjavali pored arhijereja i igumani najvažnijih i najvećih manastira, dekan Bogoslovskog fakulteta, rektori Bogoslovija, arhijerejski namesnici Beograda, Zagreba, Skoplja, Sarajeva, Peći, Sremskih Karlovaca i Cetinja. Pored njih, izborno telo činili su i svi članovi Patrijaršijskog upravnog odbora. Na taj način su izabrani patrijarsi: Varnava, Gavrilo, Vikentije i German.
Na Izbornom saboru 18. februara pravo glasa imaju 43 arhijereja, od kojih 34 ispunjavaju uslov da budu i birani. Imena trojice njih koji dobiju najviše glasova, odnosno natpolovičnu većinu, stavljaju se u zasebne koverte, a one u Jevanđelje, odakle odabrani monah izvlači jednu. U njoj je ime novog patrijarha koji će preuzeti upravu SPC.