KO JE ZAPRAVO BILA SRPSKA MAJKA? Odrubljena glava svedočila je o SVIREPOM UBISTVU u koje su umešani janjičari
Hadži-Mustafa Šinik-oglu, beogradski vezir od od 1793. do 1801. godine, bio je najžešći protivnik janjičara i borio se protiv njihovog povratka na vlast u Beogradskom pašaluku i samom Carigradu. Naime, janjičari su bili proterani nakon reforme turkse vojske koju je sproveo sultan Selim III nakon Svištovskog mira 1791. i očajnički su želele da vrate svoju moć, a Šinik-oglu im je bio glavna prepreka na tom putu.
SPREMA LI NAM SE AMERIČKI SCENARIO? Srbiji prete EKSTREMNI temperaturni udari!
U ovim komplikovanim vremenima počinje priča o ubistvu Srpske majke, za koju ste verovatno nebrojeno puta čuli.
Hadži-Mustafa naimne, među Beograđanima ostao je upamćen po dobrom odnosu sa srpskom rajom zbog čega je prozvan "srpska majka".
Međutim, svi su se pitali zašto je vezir želeo blagonaklonost srpskog naroda?
Lukavi Hadži-Mustafa je znao koliko je srpska vojska bila sposobna da izvršava i najteže zadatke, a u to se uverio više puta, te je znao da mogu učestvovati u borbi sa janjičarima. S obzirom na to, da su janjičari proterani nakon reforme turske vojske koju je sproveo sultan Selim III nakon Svištovskog mira 1791. su očajnički su želele da vrate svoju moć, Šinik-oglu im je bio glavna prepreka na tom putu.
U nadi da će se obračunati sa janjičarima, Hadži Mustafa je hteo da što pre pridobije Srbe i ponudio im kakvo takvo, samoupravljanje. Jedna od beneficija je bila ta da će Srbi imati vojsku koja će, u savezu sa carigradskim Turcima, voditi borbe protv mrskih janjičara. Njegova politika je neplanirano dovela do brutalnijih napada od strane janičara. Iako su Srbi čuvali granice Beogradskog pašaluka Turci su se osilili i ubili oberkneza Stanka Arambašića, čoveka koji je predvodio srpske dobrovoljce. On je po nalogu Porte i Osman-paše, na prevaru, ubijen 21. septembra 1798. u Smederevu.
Od tog momenta Beograd više nije bio isti.
Pazvan-oglu se izmirio sa Carigradom i Hadži-Mustafa je morao da ga, zajedno sa prognanim janjičarima, primi u pašaluk i sam Beograd. Šta više, morao je da njima zameni svoju dotadašnju vojsku. Ovo je izazvalo prvu pobunu koju je Kara-Ismail janjičar-aga ugušio i tako postao stvarni gospodar Beograda.
Hadži-Mustafa je računao da Metodije, kao Grk, nije na svojoj strani imao ljubav Srba i da će slučaj proći bez problema. Grešku u proračunu Hadži-Mustafa je napravio zaboravljajući na to da su Srbi bili u redovima Pazvan-ogluovih i Grčkih protivnika samo zbog situacije koja je vladala u Timočkoj Krajini, a da su Srbi i Grci vekovni, verom vezani prijatelji.
Ubrzo dvojac Mula-Jusuf i Husein barjaktar zajedno sa saveznicima podižu bunu protiv beogradskog paše, ali ih je beogradski vođa strpao u zatvor kod Nebojšine kule. Kako bi spasli Mulu-Jusufa i Huseina, janjičari su poslali pismo Hadži-Mustafi u kom je pisalo da napuštaju Pazvan-oglua i stavljaju se u pašinu službu, moleći za živote uhapšenih.
Meka srca, paša ih ubrzo pomiluje, objavi izmirenje i izađe van gradskih zidina grada kako bi prisustvovao velikim svečanostima koje su organizovane ovim povodom. Janičari su ipak snažno udarili na Pašu, a borba je trajala danju i noću nedelju dana. Samo u noći između 16. i 17. avgusta poginulo je 30 janjičara, među kojima i Husein barjaktar.
Janjičari su shvatili da bez obzira na sve napore, neće uspeti da prodru u gornji grad, pa su lukavi postupili. Dve noći su prokopavali prolaz prikrivajući svoju aktivnost napadom sa suprotne strane kako bi 300 janjičara prošlo kroz lagum neprimećeno.