KOGA JOŠ DA IZGUBIM DA BI NAM BILO BOLJE?! Vapaj Srbina kome je u ratovima stradalo 10 članova porodice
Koga još da izgubim da bi nam bilo bolje? Ovim rečima počinje ispovest za “Blic” Petar Popović (78), koji je u ratovima izgubio deset članova porodice.
- Zar ja koji sam preživeo dva rata i izgubio desetoro članova porodice treba da doživim i treći rat. Koga još treba da izgubim - pita se Popović (78), rodom iz zaseoka Donja Tomina kod Sanskog mosta u BIH, mesta koje se nakon devedesetih pretvorilo u pravo zgarište.
Odvojenost od rodne grude popularni čika Pop, sada Beograđanin, ne meri, nažalost, kilometrima nego ratovima. Poslednji boj je bio toliko besmislen da inženjera tehnologije u penziji više ništa ne podseća na kraj u kojem je odrastao.
- U Tomine ne idem pet godina pošto nemam nikoga više tamo. Nema više ni moje kuće, imanja, škole, nema dečje graje... Nekada najbogatije selo u opštini u kojoj su decenijama živeli zajedno i Srbi i Hrvati i muslimani pretvorilo se u groblje kojim tumara tek po koji nepoznati starac. Moji Popovići su svi ubijeni i što je najgore ne zna se i dalje ko je ubica. A sada, čujem, sa svih strana opet se zvecka oružjem. Pa dokle, ljudi moji... - priča suznih očiju sagovornik.
Nesrećni deka svedok je svog besmisla rata.
Takmičimo se u ekonomiji
Umesto što zveckaju oružjem, političari i bivši generali iz eks-Jugoslavije bi trebalo da nađu nova polja za nadmetanje, govori Popović.
- Umesto što utrčavamo u ratove, mogli bismo da se takmičimo u ekonomiji. U mom rodnom kraju 250 godina se tradicionalno održava Grmečka korida, odnosno borba bikova. Ako već hoćemo da se borimo, bolje da nastavimo tu tradiciju nego da se bijemo međusobno.
POLITIČARI IZ BANJALUKE ZA VRAĆANJE NAŠIH SIMBOLA: Srpska vraća Bože pravde i grb Nemanjića!
- Imao sam svega tri godine kada se zaratilo u Donjim Tominama. Dvanaestogodišnja sestra nosila me je po dubokom snegu u Zmijanje, a samo pukom srećom otac je preživeo pošto nije tada bio u selu. Majka, sestra i ja spaseni smo samo zato što je tada Zmijanje bilo određeno kao četnička, a ne ustaška teritorija. Dakle, i tada je pod tuđom rukom običan narod ispaštao. Petoro stričeva i strina mi je zaklano na kućnom pragu u Tomini. Posle 50 godina, tačnije oktobra 1995. godine, i njihova deca su ubijena, takođe ispred kuće - naglašava čika Pop, koji se preselio u Beograd gde živi sa ženom i dvoje dece.
Ratovi na Balkanu su, kako kaže, čista manipulacija političara narodima.
- Toliko je krvi proliveno, života izgubljeno da bi se državnici na kraju dogovorili na nekoj večeri uz piće šta je čija teritorija. Da li posle svega živimo bolje? Šta će ova deca danas da stvaraju, od čega će da žive, kakva budućnost ih čeka? Dosta nam je više usijanih glava. Nek spuste pritisak i ponašaju se ljudski svi koji huškaju ovih dana narod jedan na drugi. Očistimo konačno žito od kukolja. Što je manje kukolja, biće više žita - ističe Popović.