Ren salata, rinflajš i slatka česnica: U Sremu i Banatu se Božić slavi potpuno drugačije!
Svi pravoslavni vernici obeležavaju dan kada se rodio spasitelj Isus Hrist. Ovaj praznik prate najlepši običaji iz srpske tradicije, a posvećen je rađanju novog života, dece, očinstva i materinstva.
"NE ZNAM KO VAS SASTAVI, ALI SVAKA VAM ČAST" Profesor i tri studenta svojim znanjem u "Poteri" oduševili Srbiju (FOTO)
BRAVO MOMČE! Siniša (21) odlučio da brani 700.000 dinara u "Poteri", a onda ostavio sve u čudu svojim znanjem!
BOŽIĆ NA ZGARIŠTU PORODIČNE KUĆE: Veličići u sedmoj deceniji počinju od nule nakon prošlomesečne tragedije (FOTO)
Iako današnji dan znazivamo "Badnji dan", cela nedelja pred Božić smatra se badnjom, a tih dana se ne bi trebalo šišati, brijati ili seći nokte – jer time sečemo zdravlje.
Običaji na Badnji dan i Božić variraju širom Sbrije i drugačiji su u raznim porodicama, ali jedno je sigurno – kada osvane Badnji dan najstariji i najmlađi muškarac iz porodice idu po badnjak. Sa druge strane, domaćice ostaju kod kuće i na vatri peku pečenicu i prave se kolači i obimna trpeza za sledeći dan.
Božić u Sremu i Banatu
Iako danas retko koja porodica u gradu poštuje celokupnu tradiciju za Božić, kako zbog uslova, tako i zbog drugačijeg načina života, mnogi stariji pamte kako je to u ovim krajevima ranije bilo. Kako nam pričaju baka i deka koji su i dan danas ostali da žive na selu, u Vojvodini se običaji pomalo razlikuju u odnosu na ostatak Srbije.
U Sremu postoji jedan zanimljiv običaj, koji se retko gde u Srbiji praktikuje. Prva osoba koja ujutru uđe u kuću je "položajnik" ili "radovan", a najstarija osoba u kući ga daruje, dok kasnije uz pesmu odlaze do peći i badnjakom lože vatru uz brojalicu "Koliko varnica toliko srećica, koliko varnica toliko parica", pričaju nam stariji iz tog kraja.
Paljenje badnjaka u Karlovcima
U Sremskim Karlovcima svake godine na Badnji dan organizuje se paljenje badnjaka ispred Saborne crkve. Centar ovog malog mesta okićen je i ukrašen, a na trgu su postavljene kućice iz koji prodavci nude svoje domaće proizvode. Iako se na taj dan posti, nezaobilazno je osetiti miris slatkih krofnica ili kuvanog vina. Badnjak se kupuje u crkvi, a potom se uz pesmu baca u zajedničku vatru ispred česme "Četiri lava".
Kako kažu, na božićnoj trpezi može se pronaći svašta. Od česnice koja predstavlja zdravlje do svih namirnica koje se inače jedu u kraju. Jedu se prase, suhomesnati proizvodi, domaće vino i rakija, ali bitno je da to budu namirnice koje su se najbolje spremale u toku godine. Na doručku je naravno prisutna cela porodica, dok domaćin čita "Oče naš".
Pored toga što česnica predstavlja zdravlje, u nju se u Sremu često stavlja orah, a pravi se u obliku pletenice. Orah predstavlja zdravlje muškaraca, a pletenica žena. Jedna od karakteristika božićnog slavlja u Sremu je slatka česnica, koja se pravi od kora meda i oraha i suvog grožđa, a u nju se stavlja kovani novac koji predstavlja nagradu za nekog od ukućana.
Sa druge strane, proslava u Banatu je nešto drugačija. Iako se svi slažu da se na Božić ustaje rano i sprema se doručak posle posta, postoje male izmene običaja. U ovom kraju obično se peče krmenadla, salamura i kobasice, a kao prilog neizostavna je ren salata. Stariji iz Banata kažu da je neizostavan deo proslave Božića umivanje pre doručka. Svi ukućani umivaju se iz jednog lavora u kom je postavljena crvena jabuka, koja je simbol rumenosti i zdravlja.
Dok muškarci namiruju stoku, domaćice u kuhinji spremaju božićnu trpezu. Sprema se goveđa supa, rinflajš, paprikaš, sarma i naravno pečenje. Neizostavni deo trpeze je i česnica koja se seče na četiri dela, dok se sredina pritisne palcem, a u rupu se sipa vino. U ovom kraju novac ne stavljaju direktno u česnicu, već ispod čaše sa crvenim vinom koja se postavlja pod česnicu. Vino mora da se iskapi, kako bi neko od ukućana zaslužio nagradu.
Iako se običaji širom Srbije razlikuju, neke porodice i dalje čuvaju tradiciju koju su preuzele od najstarijih članova. Međutim, upravo porodica je ono što nas drži na okupu na najveće praznike, pa tako i na Božić.
Na taj dan, obeležavamo zdravlje, ljubav i sreću, a kako religija i običaji nalažu, najbitnije je da budemo složni i čuvamo jedni druge.