KORONA POTPUNO POREMETILA FUNKCIONISANJE SPC: Najgora situacija od Drugog svetskog rata, ko je trenutno glava Crkve?
Najvažniji zadatak koji je pred mitropolitom dabrobosanskim Hrizostomom kao predsedavajućim Svetim arhijerejskim Sinodom, koji je preuzeo ovlašćenja crkvenog poglavara, biće da obezbedi uslove za normalno funkcionisanje Crkve i duhovnog života, ali i sazivanje izbornog Sabora, koji će odabrati novog prvojerarha.
Održavanje sednice arhijereja u Beogradu, međutim, zavisi od globalne epidemiološke situacije, koja je trenutno izuzetno nepovoljna i u Srbiji i u svetu.
SADA JE SVIMA JASNO: Doktorka Darija otkrila koja je ključna mera u borbi protiv korona virusa
Preminula mati Ksenija iz Blagoveštenja Rudničkog: Imala korona virus, svi iz manastira pozitivni
JOŠ JEDNA OPŠTINA U SRBIJI PROGLASILA VANREDNU SITUACIJU: Stanje sa virusom veoma nepovoljno
Silazak sa životne scene patrijarha srpskog Irineja i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija ostavio je Srpsku pravoslavnu crkvu bez dva noseća stuba, na kojima je decenijama počivala.
U SPC kažu da ovakvi događaji, ma koliko da su teški, ne menjaju mnogo u duhovnom životu, ali i priznaju da Crkva u ovakvoj situaciji nije bila još od Drugog svetskog rata.
- Najveća briga Crkve trenutno je zdravlje episkopa, sveštenika i monaha. Veliki broj njih bio je zaražen ili se još bori sa koronom - kažu u vrhu SPC.
- Sveukupno stanje daleko je od uobičajenog, iako postoje svi mehanizmi za nesmetano delovanje. Sledećih 40 dana provodimo u žalosti za preminulim patrijarhom. Tek po isteku ovog perioda počinje da se razmišlja o sazivanju Sabora i izboru novog crkvenog poglavara. Ustav SPC predviđa rok od tri meseca za njegovo sazivanje, ali je veliko pitanje da li je to realno u ovim uslovima - navodi se.
Bez sabora vladika na "daljinu"
Sastavni deo prirode najvišeg tela SPC jesu zajedništvo, sabornost i odlučivanje blagosloveno Svetim duhom. Zato nije realno održavanje sednice Sabora na daljinu - putem savremenih sredstava komunikacije.
- Crkveni sabori od pamtiveka se održavaju na isti način i nema razloga da se tu išta menja. Izborna sednica će biti održana kada se za to steknu uslovi. Očekivati bilo šta drugo, potpuno je nerealno - objašnjavaju u Patrijaršiji.
Sagovornici naglašavaju da najvišu crkvenu vlast trenutno ima Sveti Sinod, koji se redovno sastaje i donosi administrativne odluke. Posebnu ulogu dobio je mitropolit Hrizostom koji će obavljati i dužnost prvog po časti, do izbora novog crkvenog poglavara.
Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka, kojom upravlja direktno patrijarh srpski, poverena je episkopu šumadijskom Jovanu, kao administratoru, dok vladika budimljansko-nikšićki brine o upražnjenoj Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.
- To sve omogućava normalan tok crkvenog života. Eparhije, iako upražnjene, nisu i obezglavljene, budući da se precizno zna podela zaduženja - objašnjavaju u SPC.
Stručnjaci za kanonsko pravo podsećaju i na mogućnost održavanja izbornog Sabora, uprkos sprečenosti određenom broju episkopa da mu prisustvuju. To podrazumeva sistem ovlašćenja, što znači da odsutni episkop može da "prenese" svoj glas na drugog, prisutnog, člana Sabora. Ovaj princip, međutim, nije primenjen nikada u novijoj istoriji.
Najviše crkveno telo nije se sastajalo od maja prošle godine. Upućeni u funkcionisanje crkve podsećaju i da veliki broj pitanja iz tekućeg života čeka razmatranje "crkvene skupštine".
Sledeće zasedanje trebalo bi da ima izborni karakter, ali i da izabere arhijereje koji će preuzeti upražnjenje episkopije. Praksa je da se prvo popune upražnjene eparhije, a tek potom bira crkveni poglavar.
- Odlazak patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija nije ostavio prazninu u misiji Crkve niti njenom funkcionisanju. Njih dvojica bili su vanserijske ličnosti, pa će gubitak najviše da bude primetan u sveukupnom autoritetu Crkve - navode u SPC.