KORONA TEŽA OD ŠPANSKOG GRIPA: Groznica odnela duplo više života nego SVETSKI RAT - šta možemo da očekujemo od ove pandemije?
Kada je početkom 2020. godine pandemija kovida zahvatila ceo svet mnogi su pomislili da se istorija ponavlja pošto se u proleće 1918. godine planetom proširio smrtonosni talas španske groznice. Kao i slučaju korone, španski grip se brzo širio meridijanima iako je saobraćaj nakon Prvog svetskog rata bio znatno usporeniji nego u današnje vreme.
S druge strane, medicina nije ni približno bila na današnjem nivou pa je svakako i to uticalo na veći broj žrtava od virusa pre 100 godina. Zanimljivo da pandemija španske groznice beleži tri velika talasa.
UPOZORENJE SRPSKOG VIRUSOLOGA: Delta plus soj je jako opasan, posledice su još nepoznate
"NA KRAJU ĆE ME OSTAVITI ZBOG KORONE" Bolna ispovest medicinske sestre iz Batajnice - otkrila šta joj je najteže
OVIH PET SIMPTOMA SU SIGURNI POKAZATELJI DELA SOJA! Mogu biti slični ALERGIJI - nemojte ništa prepuštati slučaju
Španska groznica odnela duplo više života nego Prvi svetski rat
Prvi u proleće 1918. godine, drugi u jesen te godine, a treći u zimu 1919. godine. Zvanično, pandemija takozvanog španskog gripa završena je u decembru 2020. godine. Za te skoro dve godine odnela je oko 50 miliona ljudi što je duplo više žrtava nego u Prvom svetskom ratu. Ili deset puta više od trenutnog crnog bilansa korone.
Činjenica da je španska groznica imala tri talasa u udarne dve godine ukazuje na bitne razlike u odnosu na kovid koji širom sveta beleži četvrti talas, a i pored vakcinacije i dvogodišnje borbe sa čovečanstvom po svemu sudeći ne namerava da se zaustavi uskoro.
Da li i kolike sličnosti odnosno razlike ima kovid u odnosu na špansku groznicu analizirao je imunolog Tomislav Radulović.
Španska groznica bila potpuno nov virus
Sagovornik podseća da se španska groznica 1918. godine pojavila kao potpuno nov soj virusa gripa.
-To znači da su svi ljudi bili osetljivi na taj soj gripa i zato su se masovno pozaražavali, oboljevali i umirali. Praktično virus je dohvatio ono stanovništvo koje je preživelo od Prvog svetskog rata. Treba imati u vidu da je nakon tog rata vladalo siromaštvo u celom svetu. Od lekova je bio samo aspirin koji se upotrebljavao i zloupotrebljavao u borbi protiv španske groznice pa se smatra da su mnogi umrli i od leka – naglašava za Radulović.
Kako kaže, pandemija španske groznice se završila tako što virus nije mogao da se više prenosi.
- Došlo je do takvog masovnog zaražavanja gde ste imali veliki broj mrtvih i one koji su uspeli da prežive i steknu jak imunitet. Pošto su ti preživeli imali jak imunitet virus više nije mogao da opstane u živoj ćeliji i da se menja kao što to sada radi kovid – apostrofira Radulović.
Korona se od početka pandemije menja
- Ako se sećate u početku je bilo da napada samo starije ljude, a ne i decu i trudnice. A sada se toliko promenio da se zaražavaju svi. Kovid ima karakteristike gripa pošto se stalno menja. Zato što se menja probija i odbranu organizma koji je vakcinisan. Ipak, tek svaki deseti vakcinisani usled takvog zaražavanja može da ima tešku kliničku sliku – objašnjava Radulović.
Sagovornik vidi dva izlaza iz ove situacije.
- Ili ćemo da se vakcinišemo sa velikim izgledima da se teško ne razbolimo ili ćemo da se porazboljevamo i čekamo da li ćemo imati blagu, srednje tešku, tešku sliku, respirator ili smrt. Trećeg nema. Vakcinisani koji se zaraze i završe u bolnici su oni u imunološkom daunu, sa više vrsta bolesti ili stariji od 80 godina – ističe Radulović.
Kovid teža pandemija od španske groznice
Poznati imunolog naglašava da se o kovidu mnoga zna, ali i dalje se ne zna sve.
- Svakako kovid 19 nije stabilan virus kao male ili velike boginje koje su se u potpunosti iskorenile vakcinacijom jer se nisu menjale. Kovid se menja i zbog toga je sa svakim novim sojem potrebna vakcinacija. Evo već se najavljuje da će biti i potrebna i četvrta doza vakcine – kaže Radulović.
Iako je kovid za sada odneo 10 puta manje života nego španska groznica, Radulović smatra da je aktuelna pandemija teža od one pre 100 godina.
- Danas u borbi sa virusom imamo znatno bolje mogućnosti i u vidu vakcina, lekova, zdravstvenih uslova pa opet pandemija nije ni blizu kraja. Vidite koliko je ekonomija stradalo zbog ove pandemije – ocenjuje imunolog.
Imali smo više od 50 pandemija
Sagovornik podseća da španska groznica nije bila prva pandemija.
- Prva pandemija pojavila se u 15.-16. veku i od tada imamo pandemiju u proseku na svakih 60 do 100 godina. Do sada smo imali više od 50 pandemija. Recimo, nakon španske groznice koja je odnela više žrtava nego Drugi svetski rat pojavio se novi soj virusa 1956.-1957. godine. Ljudi su se isto masovno razboljevali, ja sam tad bio gimnazijalac i imao upalu pluća. S druge strane, oni koji su preživeli špansku groznicu tada se nisu razboljevali – zaključuje Radulović.