"NEOPHODNA JE IZVORNA PRIMENA DEJTONSKOG SPORAZUMA" Oduzete nadležnosti vratiti Republici Srpskoj
O ovom pitanju u nekoliko navrata raspravljala je i Narodna skupština Republike Srpske na svojim posebnim sednicama, ali i Senat Srpske.
SRPSKA PRIPREMILA IZVEŠTAJ ZA UJEDINJENE NACIJE: Dejtonski sporazum dosledno sprovoditi, a Bakir je faktor nestabilnosti!
Američki ambasador održao "bukvicu" liderima iz BiH i zapretio: "Na stolu sankcije zbog destabilizacije Dejtona"
AMERIKANCI BILI PREVARANTI OD POČETKA: Blinken poslao Predsedništvu BiH pismo o Dejtonskom sporazumu
Tako je na posebnoj sednici NSRS u novembru 2019. godine raspravljano “o neustavnoj transformaciji Dejtonske strukture BiH” i doneseno nekoliko zaključaka.
U jednom od tih zaključaka se govori o povratku na izvorni Dejton, te o omogućavanju Republici Srpskoj povrat oduzetih nadležnosti i funkcionisanje u skladu sa Dejtonskim sporazumom.
Ista tema našla se na dnevnom redu posebne sednice NSRS i u martu ove godine. I na njoj se raspravljalo o OHR, Dejtonskom mirovnom sporazumu i vraćanju izgubljenih nadležnosti.
- Srbi su za izvornu primenu Dejtonskog mirovnog sporazuma, za ukidanje visokog predstavnika i za referendum o statusu Republike Srpske ukoliko se njihovi stavovi ne uvaže - izjavio je u uvodnom obraćanju te sednice lider SNSD Milorad Dodik. On je podsjetio da su Srpskoj oduzete 83 nadležnosti koje su prenesene na nivo Bosne i Hercegovine.
Među najvažnijim oblastima u kojima je RS izgubila ingerencije su pravosuđe, energetika, javne nabavke, upravljanje granicom, pitanja izbeglica, statistika.
Podsećanja radi u decembru 1996. godine, Predsedništvo BiH donijelo odluku da Savet ministara ima samo tri ministarstva - Ministarstvo za spoljne poslove, spoljnu trgovinu i ekonomske odnose i civilne poslove.
Međutim, četiri godine kasnije, pod pritiskom Međunarodne zajednice formirana su i Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice, te Ministarstvo za trezor institucija BiH.
Nešto kasnije visoki predstavnik nameće izmene zakona o Savetu ministara, kojim se uvode Ministarstvo transporta i komunikacija, Ministarstvo bezbednosti i Ministarstvo pravde. Kasnije je, Zakonom o odbrani formirano i Ministarstvo odbrane, čime je faktički ukinuta Vojska Republike Srpske.
Osim novih ministarstva, sa entiteta na zajedničke institucije prenesene su brojne nadležnosti iz oblasti odbrane, bezbednosti, pravde. Formirane su obaveštajno bezbednosne agencije, Visoki sudski i tužilački savet, Sud i Tužilaštvo BiH, a na zajedničke organe preneseni su i carina i indirektni porezi, ali i jedinstvena evidencija ličnih podataka.
Srpska je ostala bez delova nadležnosti iz oblasti energetike, javnih nabavki, telekomunikacija, statistike, koncesija, akreditovanja...
Od Ministarstva unutrašnjih poslova RS nadležnost je na BiH prenesena u nadzoru i kontroli granice, bezbednosti saobraćaja, centralnom registru vozača i vozila, ulasku i boravku stranca i u oblasti međunarodne krivične saradnje.
Spisak prenesenih nadležnosti je dugačak, a ono što se često može čuti u javnosti jeste pitanje, da li je to moglo da se spreči?
S jedne strane deo političara tvrdi da su nadležnosti izgubljene zbog slabosti tadašnjih političara koji nisu želeli da se suprotstave visokim predstavnicima, već su ćutke potpisivali sve što im se stavljalo na sto.
S druge strane, brojni analitičari i političari tvrde suprotno. Ističu da tadašnji političari iz Srpske nisu mogli ništa da učine kako bi spriječili prenos nadležnosti jer bi automatski bili smenjeni, a prećeno im je i hapšenjima te montiranim optužnicama.
Šta se u međuvremenu promenilo?
Sociolog i redovni profesor na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, Drago Vuković, ističe da je pitanje prenošenja nadležnosti, koja nisu predviđena Dejtonskim sporazumom vrlo komplikovano i veoma pogodno za političke manipulacije.
On kaže da politička retorika napadanja zbog navodne izdaje je zapravo izraz stanja politike gde je produktivnije deliti ljude na patriote i izdajnike nego raditi u interesu građana i baviti se suštinskim pitanjima bitnim za čoveka i zajednicu.
- Danas je sasvim drugačija pozicija i uloga međunarodne zajednice u odnosu na vreme posle Dejtona sve do kraja vladavine visokog predstavnika u BiH Pedija Ešdauna. To je bilo vreme političkog terorizma i drskosti OHR gde su ljudi, ne samo smenjivani, nego im je bilo zabranjeno praktično da žive i bilo šta rade – ističe Vuković. On dodaje da optuživati danas nekoga za nekakvu izdaju je u najmanju ruku politički nekorektno.
Činjenica da je broj zabranjenih i kažnjenih srpskih političara bio veoma veliki, kako dodaje Vuković, pokazuje zapravo da su se tada političke elite najoštrije suprostavljale takvoj politici OHR.
- Danas je, međutim uloga OHR potpuno drugačija. Ova međunarodna insitucija je potpuno politički devastirana, kompromitovana i mislim da je sasvim svesna da je potpuno strano, nekorisno telo u sistemu BiH. Ovde, naravno, mislim na štetu koju OHR nanosi jednoj državi, koja bi trebala da bude suverena i samostalna, na njenom putu ka EU- kaže Vuković.
On ističe da je svima jasno da OHR toliko dugo opstaje samo zahvaljujući bošnjačkoj politici koja nema volje ni hrabrosti da zajedno sa Srbima i Hrvatima traži rešenja za budućnost države, nego to čini pogrešno se oslanjajući na međunarodnu zajednicu.
Dobro je, kako kaže Vuković, da se u važnim centrima međunarodne politike uviđa ovaj problem. On dodaje da nema budućnosti društva u BiH bez unutrašnje sinergije njenih politika i i samostalnog dogovaranja, bez mentorstva sa strane.
Ističe da je u svim fazama uticaja međunarodne zajednice bilo manje i više hrabrih političkih lidera koji su iskazivali svoje jasne političke stavove u različitim situacijama.
- Često se potura teza da je neko iz Srpske izdajnik ako sarađuje sa SDAi HDZ. Svi koji su do sada participirali u vlasti na državnom nivou morali su da prihvataju političke subjekte iz FBiH, odnosno iz RS. To je osnovna predpostavka saradnje i partnerstva u složenoj višenacionalnoj državi. Nema tu političke ljubavi, imaju samo interesi i obaveza da se sarađuje. Ako bi to preveli na ovo pitanje podrške OHR u prenošenju nadležnosti, sasvim je jasno da to nema nikakve veze sa tim odnosima na državnom nivou – kaže Vuković.