DANAS SEDNICA KRIZNOG ŠTABA - HOĆE LI BITI NOVIH MERA? Kakav nas scenario čeka i koliko će korona nastaviti da se širi
Sednica Kriznog štaba najavljena je za danas u 14 časova. Tema je trenutna epidemiološka situacija, a kao glavna tačka na dnevnom redu sastanka najavljena je strategija vakcinacije za naredni period. Iako su u minulom periodu u nekoliko navrata najavljivane i kovid propusnice, da li će one biti uvedene, videćemo nakon sednice.
KORONA KOSI PO OVOM SRPSKOM OKRUGU: Zabeleženo 660 puta više zaraženih nego prošle nedelje
NOVO KORONA ŽARIŠTE U SRBIJI: U ovom okrugu je zabeleženo najviše novozaraženih
DA LI STE JE VIDELI? Tamara iz Beograda nestala nakon svađe sa roditeljima - porodica moli za pomoć (FOTO)
Epidemiolog i član Kriznog štaba, prof. dr Branislav Tiodorović izjavio je da mi imamo već mere te da ne očekuje nove.
- Što se tiče mera, ja ne verujem da će biti neke velike promene u merama. Prvo, kad smo još negde početkom septembra sagledavali sve mere, videli smo da mi u stvari imamo mere na snazi. Od ulaska u zemlju, do onih koje treba da važe unutar zemlje od ulaska u restoranima, tržnim centrima, manifestacijama i slično. Problem nije u merama, nego u sprovođenju i nedostatku oštrog kažnjavanja - izjavio je profesor Tiodorović i dodao da u ovom trenutku ne vredi razgovarati niti sprovoditi zatvaranje.
- Šta da zatvorimo, da li bi to dalo efekta? Zatvaranja u bilo kom smislu ne verujem da će biti - istakao je on i dodao:
- Veliki je otpor sa jedne strane od građana, a sa druge da li mislite da je moguće za svakog građanina postaviti kontrolora ili komunalnog milicionera. Izostalo je oštro kažnjavanje onih koji nisu poštovali mere koje nikada nisu ukinute, a sa druge strane izostala je i individualna odgovornost.
O državi, odgovornosti, politikanstvu
- Država je sa svoje strane uradila mnogo toga. Izgrađene su tri bolnice, da nemamo sad njih bilo bi mnogo loše, ne bi imali gde da smeštamo ljude. Budimo realni, država je obezbedila opremu, lekove, vakcine… Ali, postoji velika podeljenost, ali i politikanstvo. Šta to znači kada kažu sada treba uvesti zatvaranje? Kada smo imali prošlu sednicu, neki kažu mi ćemo da uvedemo pooštravanje mera, da bi sprečili ekološki ustanak. Pa zar to nije politikanstvo - kaže epidemiolog.
Kako dalje ističe profesor, izostala je individualna odgovornost, ljudi su organizovali tokom prethodnih meseci, svadbe, zabave, veselja, putovali, a nisu se pridržavali mera. Mere postoje, ali ih se pojedinci nisu pridržavali.
- Pitam se, gde je individualna odgovornost, empatija prema onima koji su u problemu?Zašto neko nije svestan koliko je rizično da pravi svadbu u ovom trenutku kada se borimo sa epidemijom? Gde je tu osećanje individualne odgovornosti? Ili da roditelji pozitivni na virus, sa 37, 2 vode dete u obdanište ili idu na posao? Ovaj soj daleko je zarazniji, i ako imate ogroman broj zaraženih, biće i više hospitalizovanih, a ako ako ima više u bolnici, očekuje se da raste i broj preminulih. Ne treba tu neka speciijalna matematička formula kako bismo znali kako će biti - kaže profesor Tiodorović.
Kovid propusnice, hoće li ih biti?
Iako su kovid propusnice više puta najavljivane, još uvek ne znamo hoće li biti uvedene.
- Mi smo predlagali negde krajem juna, da smo to tada uradili, i da smo u julu i avgustu vakcinisali ljude, mi bismo sada imali mirniju jesen, kaže profesor Tiodorović. Posebno ističe da podržava odluku dekana Medicinskog fakulteta da studenti budu ili vakcinisani ili da imaju negativan PCR.
- Dekan Medicinskog fakulteta je doneo odluku da studenti budu vakcinisani, testirani, da bi mogli da pohađaju praktični deo. Dobio je veliku pohvalu od stručnih ljudi, dok s druge strane pojedini prete tužbama i protestima. Pa studenti su mnogo izgubili što su propustili vežbe i praktični deo prošle godine. Pa zar sada treba opet? Nema medicine bez praktične nastave - zaključuje profesor Tiodorović.
Kako do 70 odsto vakcinisanih?
Srbija u ovom trenutku ima oko 53 odsto vakcinisanih punoletnih građana, a do kolektivnog imuniteta, odnosno do jakog zaštitnog bedema potrebno je da imamo makar 70 odsto obuhvata. U prvi mah deluje kao da smo daleko od te željene brojke, međutim, uz malo volje i boljeg sagledavanja trenutne situacije, ni tako nešto nije neizvodljivo.
Među pacijentima koji se nalaze na lečenju dominira radno aktivno stanovništvo, i to je upravo ona populacija koja prva treba da „zavrne rukav“ i primi vakcinu kako bi se suzbilo dalje širenje virusa. U ovom trenutku postoje dve opcije, prva je da se u roku od dve nedelje vakciniše 25 odsto nevakcinisanog stanovništva, ili pak da se prepustimo prirodnom procesu, što nije nimalo poželjna opcija.
- U ovom trenutku izlazna strategija je vrlo jasna. U roku od 10 do 15 dana vakcinisati 20 do 25 odsto onih koji nisu vakcinisani. Ako sada imamo 53 odsto vakcinisanih, onaj ostatak su nevakcinisani, a tu se održava virus. Ne samo što se soj održava nego dolazi do promena i do stvaranja novih mogućnosti za sojeve - kaže je Tiodorović.
Ako bismo to uradili, mogli bismo da stabilizujemo situaciju, objašnjava profesor i dodaje da je potrebno rigorozno sprovoditi i kontolisati postojeće mere, a to su mere koje su sve vreme na snazi. Ako to ne uradimo, drugi scenario nije nimalo povoljan.
- Drugi nepovoljniji scenario je priodni proces. Virus će sve zaraziti, svi ćemo biti zaraženi, ali oni koji su vakcinisani će biti zaštićeni. Nažalost, to se ne odnosi na starije, jer kod starijih hroničnih, teških bolesnika, ne može se dostići toliko visok nivo zaštite i oni su zato u opasnosti. A njih zaražavaju mladi, zato apelujemo, ljudi vakcinišite se. Ako to ne uradimo, prodni proces će napraviti pometnju, virus će nastaviti da se održava kod mladih, a stariji će se zaražavati - objašnjava profesor Tiodorović.
U bolnicama nevakcinisani
Kako profesor dalje objašnjava, u bolnicama su pretežno nevakcinisani pacijenti, a najveći procenat čine oni koji su radno aktivni. To je upravo onaj deo populacije koji je uveliko trebao da bude vakcinisan. Ljudi koji su stalno u cirkulaciji, na poslu, u prevozu, i u stalnoj komunikaciji sa drugima, oni su u velikoj meri izloženi virusu, a samim tim, ako se zaraze, mogu da ugroze najpre sebe, a zatim i sve one sa kojima su u kontaktu.
- U bolnicama je situacija ovakva, radno aktivno stanovništvo čine 65, 70 odsto pacijenata, ostatak su stariji pacijenti, koji su teški hronični bolesnici. Pa ko je mogao njih da zarazi? Naravno, oni koji ih obilaze i oni sa kojima žive. Zato govorimo o nedostatku empatije, o nedostatku shvatanja, razumevanja - objašnjava profesor Tiodorović.
Svi čekaju magičnu pilulu umesto da se vakcinišu
Kako profesor objašnjava, mi smo u početku dobro krenuli, ali očigledno da smo došli do ovog broja i pomaka nema. Ono što je i dalje nejasno je, "zašto neki ljudi čekaju razne druge opcije, kada vakcinacijom mogu sprečiti nekoliko stvari. Prvo, štite sebe, drugo sprečavaju mutaciju virusa i pomažu suzbijanju daljeg prenosa. Dakle, vakcinacije je rešenje, a to rešenje nam je na raspolaganju od početka godine."
- Ovo ovako može da ide i u narednom periodu, ali ako se ne vakcinišemo, mi ćemo i u sledeću godinu ući sa velikim brojem obolelih, a zašto to raditi kada imamo rešenje? Sada pojedini čekaju pilulu koja će rešiti problem. Ali ljudi, ona štiti tog momenta da ublaži dejstvo virusa, ali šta ako se zarazite danas, sutra? Ne postoji nijedna pilula na ovom svetu koja će rešiti problem, to može samo vakcinacija. Put do normalizacije je taj jedini, a to je vakcina. U epidemiji, odnosno pandemiji koja traje ovoliko dugo, ne znam šta je ostalo nejasno i nedorečeno. Dakle, može nam pomoći samo vakcinacija, ozbiljan obuhvat, a mi vakcine imamo, tako da ne znam šta sprečava ljude da to učine, zaključuje profesor Tiodorović.