SVE SE GLASNIJE PRIČA O ČETVRTOM TALASU KORONE: Epidemiolozi izneli prognozu kada nam stiže i kako će sada izgledati
Statiska zaraženih od korona virusa u Srbiji sve više ohrabruje da je kraj epidemije nadohvat ruke. Međutim, lekari su sve glasniji da nas četvrti talas kovida očekuje na jesen, poput trenutne situacije u Južnoj Americi.
ZA VIKEND IZBEGAVAJTE OVAJ DEO GRADA! Evo zbog čega će biti zatvorene pojedine ulice
SJAJAN ODZIV GRAĐANA! U Srbiji dato skoro 4,7 miliona doza vakcina
SNIMAJU NAS DOK SE PRESVLAČIMO U KABINAMA? Poverenik pokreće hitan nadzor (FOTO)
Četvrti udar korone u Srbiji zavisiće od nekoliko faktora, pre svega od stepena vakcinacije stanovništva. Epidemiolozi su skoro jedinstveni u stavovima da nećemo moći da izbegnemo novi talas, ali da će on pre svega zbog masovne imunizacije biti znatno blaži od sadašnjeg, koji sa svoje dve grbe traje već više od šest meseci i koji je odneo skoro 6.000 života.
- Realno je očekivati porast broja zaraženih na jesen i pojavu novog talasa, ali koliki će biti zavisiće od nas samih, odnosno od odziva građana da se vakcinišu i samim tim obezbede sebe, ali i one u svom okruženju - rekao je epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon.
Epidemilog je rekao i da svima treba da bude jasno da je vakcinacija izlaz iz pandemije, posebno imunizacija mladih.
- Mislim da ćemo imati mirno leto, a za jesen moramo biti oprezni - rekao je nedavno gradonačenik Beograda doktor Zoran Radojičić.
Da nas na jesen očekuje novi talas korona virusa, potvrdio je i dr Ivo Udovičić, komadant VMC Karaburma.
- Daleko smo od pobede nad virusom, daleko smo od kraja epidemije i mi moramo da nastavimo odgovorno da se ponašamo, da proces vakcinacije usmerimo ka mlađoj populaciji jer oni su trenutno najveći rezervoari i prenosioci virusa i što više smanjimo prenos mi smanjujemo i njegov potencijal za izmene i mutacije - rekao je dr Udovičić.
Kako će da izgleda?
Ali kako bi tačno mogao da izgleda novi udar korone, stručnjaci su većinski saglasni da je to umnogome zavisi isključivo od nas i toga koliko vakcinisanih do tada bude bilo. Dok akademik Miodrag Čolić smatra da bi sledeći talas kovida bio u nešto blažem obliku.
- Zaustavljanju talasa zaraze koji je započeo u martu doprinela je vakcinacija, a smatram da ćemo morati i redovno da se vakcinišemo. Tokom jeseni nas ponovo očekuje borba protiv kovida, ali u nešto manjem obimu - kaže Čolić, predsednik Odbora za imunologiju i alergologiju Odeljenja medicinskih nauka SANU.
Ukoliko se novi talas korona virusa desi, a veći deo stanovništva je već vakcinisan, to ne bi bila vrtoglava uzbrdica na krivulji zaraženih, a zdravstveni sistem ne bi bio opterećen.
Dr Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu, naveo je da su sami proizvođači vakcina izneli iz svojih kliničkih ispitivanja iz treće faze da je kod Fajzerove vakcine 95 odsto efikasnost, što znači da će se pet odsto zaraziti, kod Sputnjika - 91,4 odsto, što znači da će se zaraziti oko 80.000 ljudi od milion vakcinisanih, a kod kineske vakcine je ta efikasnost bila deklarisana na 79, a kasnije korigovana na 86 odsto, što znači da će se od milion zaraziti 140.000 ljudi.
Dakle, zaključak je da bi se neki procenat ljudi mogao zaraziti. Ipak, to je i dalje mnogo manji broj da vakcine nema, a zdravstveni sistem može da se bori sa tim brojem pacijenata. Takođe, u tom slučaju bi gotovo svi zaraženi imali veoma blagu kliničku sliku, a manji deo bi zahtevao bolničku negu.
Zašto baš na jesen?
Podsetimo da smo i lane imali relativno mirno leto kada je u pitanju epidemiološka situacija. Međutim, najgore od korone smo doživeli baš u kasnu jesen, a nikada nećemo zaboraviti 1. decembar 2020. godine, kada je u Srbiji zabeleženo 7.999 zaraženih.
Iz ovakve hronologije događaja liči da je korona sezonska bolest, a to potvrđuje i trenutna epidemiološka situacija u Južnoj Americi.
Svuda u Evropi broj zaraženih je u padu. Zanimljivo je da trenutno među evropskim zemljama nema nijedne koja je u crnoj ili tamnosivoj zoni po broju zaraženih, pa čak i u zemljama koje nemaju visoku stopu vakcinisanih građana.
Tako je na Starom kontinentu samo Švedska u popstar zoni, odnosno u braon zoni. Slede je nekoliko država u tamnoljubičastoj zoni, a to su: Letonija, Litvanija, Estonija, Belorusija, Danska, Belgija, Holandija, Slovnija i Grčka. Ostale zemlje u Evropi imaju između 100 i 150 zaraženih na 100.000 stanovnika.
S druge strane, na južnoj polulopti, gde je kasna jesen, situacija je potpuno drugačija. Čak pet od deset država gde trenutno ima najviše zaraženih je južno od ekvatora ili u neposrednoj blizini. Tako su među vodećim zemljama po broju zaraženih Urugvaj, Argentina, Francuska Gvajana, Pragvaj i Kolumbija.
"Efekat leptira"
Živimo u 21. veku kada su putovanja česta, a migracije stanovništava uobičajene. Većina svetskih država nema hermetički zatvorene granice, niti je "ostrvo za sebe". Iz tog razloga ne može se ni očekivati da će pandemija nestati sve dok se u svim državama sveta ne stavi pod kontrolu. U takvoj situaciji se onda stvara i prostor za stvaranje novih sojeva, što bi samo produžilo pandemiju kao posledicu ovog "efekta leptira".
- Kada je u pitanju četvrti talas, značajno je koliki ćemo kolektivni imunitet postići početkom jeseni i kakva će situacija biti u okruženju. Bitan faktor su i naši ljudi u inostranstvu. U Nemačkoj, Francuskoj, Italiji procenat imunizacije je nizak, što je meni neverovatno - objasnio je dr Dušan Vujnović, epidemiolog.
U slučaju dolaska većeg broja stranih turista mogao bi da se uvede obavezan PCR test, jer u suprotnom, kako ističe dr Dušan Vujnović, dovodimo sebe u rizik i izlažemo se mogućnosti prožimanja više vrsta sojeva.