LJUBAV, PATNJA, BES, POŽUDA I PROMISKUITET: Ovo su osećanja stanara beogradskog zoo vrta
Velika nepoznanica je ponašanje životinja međusobno, kako se one ponašaju prema svojim partnerima, da li ih varaju i slično. Baš kao i kod ljudi, i u zoološkom vrtu u Beogradu nalazi se pregršt emotivnih priča čiji su glavni akteri upravo njegovi stanari, piše portal Objektiv.rs.
A VEČERAS, SPEKTAKL NA NEBU: Biće vidljiv "SUPER MESEC", moći će da se ugledaju i JUPITER i SATURN i to GOLIM OKOM
PONOVO POSTAJU ŽUTE! Kako prezrelim bananama vratiti zlatnu boju? (VIDEO)
SRPSKA LEPOTICA - OVA ULICA JE JEDNA OD NAJLEPŠIH NA SVETU! Da li znate u kom gradu u Srbiji se ona nalazi?
Upravo ljubav, patnja, bes, požuda, promiskuitet – samo su neka od osećanja kroz koje prolaze i naše "beogradske" životinje.
Biolog Kristijan Ovari je, svakodnevno boraveći u Vrtu, prisustvovao najrazličitijim scenama spajanja među njima, a neke "veze" su, složićete se, poprilično neverovatne. Uprkos tome, Kristijan je istakao da zaposleni ipak dosledno vode računa o tome da ne dođe do stvaranja hibridnih vrsta.
– Kod nas postoje različiti parovi i Zoološki vrt nikada po tom pitanju nije bio diskrimniativan. Različite životinjske vrste imaju različite obrasce ponašanja i različite načine življenja u grupi. Kod nekih je harem sasvim normalna stvar. Imamo, na primer, mužjaka koji drži nekoliko ženki oko sebe i one ga beskrajno vole sve dok ne dođe neki drugi mužjak da ga smeni. Postoje neverovatne životinje poput Harisovih sokolova, gde je potpuno suprotna priča, gde imamo žensku koja drži harem mužjaka koji joj pomažu u lovu. Tako da, kod životinja postoje razni obrasci ponašanja. Pingvini, na primer, kada se jednom upare onda je to to, neguju ljubav za ceo život i svake godine podižu mladunce. A, imamo i promiskuitetne bele čaplje koje svake godine biraju sebi novog partnera da bi podizale mlade – ističe Ovari.
On dodaje da postoje mešanja među vrstama.
– Čak se u zoološkom svetu dešava da u nekim retkim situacijama imamo te "mešovite ispuste", kao što u Africi imamo one različite patke i guske, tako da nije retkost da se patak jedne vrste zaljubi u patku druge vrste i on je onda ljubomorno čuva i prati, tako da ljubav očigledno ne zna za granice. Ipak, mi u menadžmentu zbirke vodimo računa da ne dođe do hibridizacije i razmnožavanja nekih hibrida koji u prirodi ne bi postojali - dodao je biolog.
Iako se verovalo da su polne razlike kod životinja mnogo manje vidljivije nego kod ljudi u Vrtu mogu da se uoče neka istopolna spajanja.
– Dešava se u nekim slučajevima, kada životinja nema partnera, da se onda dve jedinke "uortače" i da se posle nekog vremena dovoljno sažive. Bila je interesantna priča kod nas. Naime, kada je stigao mladi orao i čijom je DNK analizom utvrđeno da je reč o ženki i mi smo je stavili zajedno sa mužjakom. Moramo dodati da su se te analize ranije mnogo komplikovanije izvodile. Čekalo se mnogo godina da se oni upare, ali smo bili ubeđeni da jednostavno kasnije sazrevaju. Da bi, jednog trenutka, oni stvarno počeli da se pare i da prave gnezdo, i svake godine na njemu sede, ali u njemu se ništa ne pojavljuje! To nam je bio pokazatelj da nešto definitivno nije u redu. Na kraju smo uhvatili obe jedinke i nanovo uradili DNK analizu i zahvaljujući Veterinarskom fakultetu došli do zaključka da je onda neko pogrešno očitao rezultate i da su u pitanju dva mužjaka koja su se uparila – zaključio je Kristijan.