fbpx
Skip to main content
vremenska prognoza

MI SMO IGRAČI, GLAVNA ULOGA JE NJENA: Tornado u Češkoj, vrućine u Kanadi, leto duže - buduća prognoza APOKALIPTIČNA

Foto: Profimedia
Da li je pred nama najtoplije leto, hoće li ekstremnih vremenskih prilika biti se više, koliko duže zapravo sada traje leto uzimajući u obzir samo temperature kao parametar - na sva ova pitanja odgovor nam daje klimatolog Đurđević.

Oboren temperaturni rekord u Beogradu, ekstremno visoke temperature na samom početku leta, ali nepogode, nevreme i grad veličine oraha, tornado u Češkoj... svedoci smo velikih klimatskih ekstrema. "Klima je na steroidima", kaže Vladimir Đurđević, meteorolog i klimatolog, i u najkraćem opisuje sve ono što nam se dešava poslednjih godina, a čini se sve intenzivnije i izraženije.

SVET STRAHUJE OD NOVE MUTACIJE, DA LI I MI TREBAMO? Lambda soj širi se velikom brzinom, daje težu kliničku sliku

SVET STRAHUJE OD NOVE MUTACIJE, DA LI I MI TREBAMO? Lambda soj širi se velikom brzinom, daje težu kliničku sliku

VISOKE TEMPERATURE UZROKUJU SVE VIŠE POŽARA: Vatrogasci savetuju kako da najbrže sanirate i sprečite širenje vatrene stihije

VISOKE TEMPERATURE UZROKUJU SVE VIŠE POŽARA: Vatrogasci savetuju kako da najbrže sanirate i sprečite širenje vatrene stihije

Građani Požarevca obavešteni da zatvore prozore: Lokalizovan požar na deponiji, uspostavlja se monitoring na štetne materije

Građani Požarevca obavešteni da zatvore prozore: Lokalizovan požar na deponiji, uspostavlja se monitoring na štetne materije

Da li je pred nama najtoplije leto, hoće li ekstremnih vremenskih prilika biti se više, koliko duže zapravo sada traje leto uzimajući u obzir samo temperature kao parametar - na sva ova pitanja odgovor nam daje klimatolog Đurđević.

Veoma toplo i suvo leto

Prvo smo se pitali - kad će konačno toplo vreme, a onda nas je odjednom "strefio" vreli, tropski talas sa temperaturama višim od 40 stepeni, neuobičajeno visokim za sam početak leta. Sada se mnogi pitaju - šta nas tek čeka tokom jula i avgusta, najtoplijih meseci u godini.

Vladimir Đurđević, meteorolog i klimatolog u jutarnjem uključenju koje emitujemo na Fejsbuk stranici Beograd na Blic, dao nam je ne tako optimistične odgovore o klimi uopšte kako kod nas, tako i u svetu.

vreme, vremenska prognoza
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

- U toku leta najtopliji period je kraj jula i početak avgusta tako da nas tad očekuju najveći temperaturni udari i najveće temperaturne vrednosti, tako da treba očekivati veoma toplo vreme i tada - kaže Đurđević.

Prema njegovim rečima, ono što zabrinjava jeste da se u prognozama i dalje ne vidi da će biti puno padavina u narednom periodu, posebno u narednih desetak dana, a kako kaže, falilo nam je dosta padavina tokom juna, pošto je pala otprilike samo jedna trećina padavina za jun u odnosu na neke prosečne vrednosti. Na osnovu toga smatra da možemo da kažemo (obazrivo, jer ipak su ovo prognoze) da nas čeka toplo i suvo leto.

Leto "duže" za mesec dana

Đurđević objašnjava da leto po klimatološkim standardima traje do kraja avgusta, ali gledano u odnosu na temperature verovatno će trajati duže. Razlog tome je promena klime, pa je tako kod nas temperaturni režim promenjen zbog čega u proseku imamo 20 do 30 dana više u toku godine kada su temperature približnije po osećaju nekim letnjim temperaturama nego temperaturama za to doba godine, recimo u septembru ili oktobru.

- U proseku u Srbiji imamo mesec dana više leta, tako da i ove godine možemo opet da očekujemo da ćemo verovatno u septembru imati puno relativno toplijih dana i dana koja su sličnija letu nego što bi bile neke vrednosti koje odgovaraju ulasku u jesen - kaže on.

Ušli smo u leto obarujući rekorde

U junu smo imali toplotni talas kojim je u mnogim gradovima oborena maksimalna vrednost dnevne temperature za mesec jun, a kako nam kaže Đurđević čak i u Beogradu gde je temperatura bila 38,7 stepeni, oboren je rekord koji je bio postavljen u junu 1918. godine. Kako kaže, apsolutna maksimalna temperatura ikada izmerena u Srbiji bila je 2007. godine od 44,9 stepeni.

vrućina
Foto: Profimedia/ilustracija

- Ne dešava se tako često da se probijaju neki apsolutni rekordi, ali ono što vidimo jeste da su sve češći ti periodi toplog vremena. Znači, iako ne probijamo rekorde, sve češće nam se dešava da imamo toplotne talase i da imamo periode izuzetno toplog vremena - objašnjava.

Klima na steroidima

Jedna od posledica klimatskih promena čiji smo svedoci jeste i to da je vreme postalo malo intenzivnije, kao i to što imamo nagle prelaske iz jednog tipa vremena u drugi.

- Mi u klimatologiji kažemo nekad da je klima malo na steroidima, odnosno da je energičnija nego što je bila u prošlosti. Nije samo da se planeta u proseku zagreva i da onda izaziva neke promene, nego je problem i u tome što je način cirkulacije vazduha preko planete promenjen i to na način koji baš favorizuje ovakvu situaciju - ukazuje Đurđević.

Kako objašnjava, zbog toga što naglo ulazimo iz hladnog perioda u topli, dešava se da pri tom prelasku se pojave neki nepovoljni vremenski uslovi kao što je intezivan grad ili nedavna pojava tornada u Češkoj i slično. Sve to je prozurokovano time što na jednom malom prostoru imamo velike temperaturne razlike između vazdušne mase koja je vrlo hladna i vazdušne mase koja je jako topla.

Tornado kao iz Češke moguć i u Srbiji

Kako kaže Vladimir Đurđević, tornada su se pojavljivala u Srbiji, ali na svu sreću nisu bila tako jaka kao onaj u Češkoj.

- Imali smo ih prethodnih godina i to nekoliko, i taj broj nije toliko zanemarljiv da možemo reći da se tornada kod nas ne dešavaju - priča Đurđević.

Češka
Foto: Reuters

Objašnjava da su tornada koja su se pojavljivala kod nas obično bila manjeg intenziteta, F0, F1, dok je onaj nedavni u Češkoj bio jačine čak F3, koji je uz F4 izuzetno opasnog intezinteta i može da izazove velike materijalne štete i dovede do ljudskih žrtava, što se u Češkoj i dogodilo.

- Nije neočekivano da i u Srbiji u jednom trenutku vidimo neki malo jači tornado, ne samo te slabije varijante koje smo imali do sada, jer je jednostvano klima postala malo "opasnija" po nas i to na neki način treba da prihvatimo. To što se dogodilo u Češkoj treba na neki način da bude upozorenje za sve nas - upozorava.

Svi smo krivi

Glavni krivci za sve ovo što nam se sada dešava i na šta smo kivni smo upravo mi. Sagorevanje fosilnih goriva emituje velike količine ugljen dioksida koji se oslobađa u atmosferu, i potom taj dodatni ugljen dioksid ostaje u atmosferi skoro zauvek.

A šta bi bilo ukoliko bismo prestali da koristimo ugalj, naftu i gas kao izvor energije?

Moskva
Foto: Profimedia

- U jednom trenutku ukoliko bismo prestali da koristimo fosilna goriva njegova koncetracija u atmosferi bi ostala otprlike na istom nivou kao u tom trenutku kada bismo prestali. Pošto biosfera nema tako veliku apsorcionu moć da izvuče sav taj ugljen dioksid koji mi emitujemo, tako da sagorevanjem fosilnih goriva stalno povećavamo njegovu koncentraciju u atmosferi. Ono što mi radimo kao globalno društvo jeste da stalno podižemo njegovu koncentraciju iz godine u godinu, a to je pogrešno - upozorava Đurđević.

Nažalost, danas je koncetracija ugljen dioksida u atmosferi oko 50 posto veća u odnosu na trenutak pre nego što smo počeli da koristimo ugalj, naftu i gas kao primarne izvore energije.

Za 30 godina još mnogo, mnogo gore...

Ono što nas čeka u narednih 30 godina jeste sigurno zagrevanje od dodatnog jednog stepena, to znači ćemo duplirati ovu količinu klimatskih promena koje trenutno imamo, i zbog toga možemo očekivati još više ekstrema i više svih nepovoljnih vremenskih efekata koji su već pomenuti.

Pariskim sporazumom, koji su potpisale sve države sveta, i tako se obavezale da prestanu da koriste fosilna goriva negde između 2050. i 2060, što znači da će fosilna goriva ostati sa nama još 30 godina tako da ćemo sigurno zagrejati planetu za još jedan dodatni stepen, dakle možemo očekivati da klimatske promene budu duplirane u narednih 30 godina.

- Skoro tri, četiri toplotna talasa imamo sada, tako da ćemo do 2050. godine imati duplo veći broj nego što je trenutno standard. U prošlosti ih je bilo možda jedan, dva, a nekada ih čak uopšte nije bilo - priča Đurđević.

Šta će biti posle 2050. godine

Kako kaže meteorolog i klimatolog, imamo dva moguća scenarija. Možemo da živimo u klimi gde smo uspešno realizovali Parsiki sporazum i gde smo se zaustavili na ta dva stepena, a ukoliko nastavimo i dalje da koristimo fosilna goriva, moći ćemo da svedočimo daljim promenama na planeti.

Potencijalno mi kao globalno društvo bismo mogli da zagrejemo planetu za dodatnih četiri pa čak možda i pet stepeni, i kako nam objašnjava u tom slučaju planeta bi zaista izgledala kao neka druga planeta i uslovi za život bi bili vrlo komplikovani u smislu da bismo morali da izvršimo duboku transformaciju društva da bismo se navikli na te klimatske uslove.

- To ne znači da bi ljudi nestali sa planete, ali prošli bi kroz vrlo ozbiljne i vrlo dramatične projekte. Ono što nam nauka kaže jeste da ta granica od dva stepena je ipak na neki način sigurna da mi možemo tim promenama da se prilagodimo, i ja sam malopre nekoliko puta rekao da treba da se naviknemo na to. Treba da shvatimo da je to tako, i ta granica od dva stepena nam donekle daje sigurnost da mi možemo da apsorbujemo tu količinu negativnih efekata kroz neke metode prilagođavanja, da li su to u poljoprivredi razvijanje sistema protiv suše, ili poboljšanje sistema za odbranu od poplava, ili unapređenje sistema za ranu najavu, odnosno upozorenje ekstremnih vremenskih situacija kao što su jaki olujni oblaci - smatra Đurđević.

Vremenska prognoza
Clear sky
8 Beograd