ŠTA DONOSI "LOKDAUN" i da li bi bez mera umrlo manje ljudi? Stručnjaci uporedili 10 zemalja i došli do zaključka
Takozvana Stenfordska studija objavljena početkom januara tvrdi da su restrikcije bile nepotrebne. Protiv takvog stava su se digli evropski naučnici sa argumentom da je politika delovala ispravno - bez zaključavanja bi sve bilo gore.
KORONA-MISA SA 88 LJUDI BEZ MASKI: Policija ispraznila crkvu punu vernika
MISTERIJA NA ANTARTIKU: Naučnici ostali zbunjeni prizorom u ledu (VIDEO)
Već danima Stenfordska studija unosi dinamiku u javnu debatu o zaključavanjima država, granica, trgovina, firmi, škola, pozorišta i restorana, o otkazivanju odmora, praznika, rođendana, svadbi i crkvenih liturgija, jednom rečju svega što se do pre nepunih godina računalo u normalnost.
Iza studije "Procena obaveznog zatvaranja ljudi i biznisa na širenje kovida 19" stoji grupa autora sa Medicinskog fakulteta Stanford, okolina San Franciska, Kalifornija. Od njih je najpoznatiji Džon Joanidis, do epidemije korone ugledni epidemiolog i statističar.
U prevodu na srpski jezik, naslov Studije o "obaveznom zatvaranju ljudi i biznisa" dobija nenameravanju humorističnu notu. Ali, jezički nespretne ili ne, na to se svode sve epidemijske mere svuda gde se proglašavaju: na zaključavanje, zatvaranje, presecanje i izolaciju.
Joanides i kolege upoređuju 10 zemalja - Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku, Iran, Italiju, Holandiju, Španiju, Švedsku, Južnu Koreju i Sjedinjene Američke Države - i njihov nacionalni menadžment epidemije u martu i aprilu prošle godine.
Zaključak Joanidisove studije: Brojevi su se mogli smanjiti i sa manje restrikcija; Nema dokaza da su one značajno doprinele zaustavljanju virusa.
Na takvu tvrdnju iz nehata se podigla evropska naučna zajednica koja od početka stoji iza političkih odluka nacionalnih vlada o "obaveznom zatvaranju ljudi i biznisa".
Na pitanje da li se moglo i bez zatvaranja i teških kolateralnih šteta, preovlađujući naučni pravac dgovara danas, posle skoro godinu dana epidemije, sa konsenzualnim "Ne!".
"Jel' oni stvarno misle da bi bez restriktivnih mera umrlo manje ljudi?"
Peter Klimek je profesor na Medicinskom univerzitetu u Beču i autor statističkih simulacijskih modela.
Po njemu, nije sve loše u Stanfordskoj studiji, ali krajnji argumenti nemaju veze sa ozbiljnom naukom.
Klimek: "Joanidisova tvrdnja da su se u martu i aprilu prošle godine infektivne krivulje spuštale i sa manje restriktivnim merama je ispravna i pokriva se sa drugim studijama, takođe i sa našom. To ne treba da iznenađuje, dovoljno je pogledati Švedsku. Da smo u proleće sledili švedski primer, i mi bismo tada imali manje restrikcija uz više bolesnih i mrtvih. Problematično je međutim kada se taj rezultat generalizuje i prenese na mnogo agresivnije talase ove jeseni i zime".
Druga tačka kritike: Studija formuliše nepostojeći globalni standard. Naprotiv, kaže Klimek, "svrsishodnost mera se mora posmatrati u lokalnom kontekstu, a on je danas radikalno drugačiji nego u proleće 2020".
Klimek: "Joanidis eksplicitno spominje i negativan primer iz Austrije, da je ovde umrlo natprosečno mnogo ljudi u domovima za stare, što je vrlo cinična primedba. Jel' oni stvarno misle da bi ih umrlo manje, da nije bilo restriktivnih mera?"
Prosto k'o pasulj?
Epidemiolog Eva Šernhamer sa Medicinskog univerziteta u Beču, podseća da je Joanidis nekad bio ugledan u naučnoj zajednici, više ne. Studija njegovog tima je "jako jednostavno ištrikana i bazira na previše pretpostavki".
Martin Biher, još jedan od austrijskih specijalista za simulaciju kompleksnih sistema, smatra da je Stanfordska studija u pitanjima ispravna, u zaključcima manipulativna.
Ono što je dobro je da se obraća nečemu što naučnicima do danas zadaje glavobolje, pitanju nepoznatih varijabli koje utiču na širenje virusa.
Biher: "Definitivno je neobično to da su posle Uskrsa brojevi novozaraženih u Švedskoj bez jednako lokdauna brzo padali kao i u Austriji sa lokdaunom. Nejasno je i zašto su ovde brojevi preko leta bili tako niski praktično bez ikakvih ograničenja, zašto su onda eksplodirali u septembru i oktobru i zašto sada, i pored striktnog zaključavanja, nikako da zaista padnu?"
Moguće je da ćemo to jednom razumeti, za nekoliko godina, ili nikad, smatra Biher, "jer ni sezonalitet običnog gripa do dana današnjeg nije razjašnjen".
Prolećni lokdaun 2020. pojela maca?
- Stanfordsku studiju su pozdravili svi oni koji ionako ne veruju u efikasnost epidemijskih mera, ili i dan danas negiraju postojanje virus - piše Bavarska televizija. Joanidis je još u oktobru imao sličnu studiju, koja je dala u vetar u leđa kritičarima mera u Americi, zemlji koja se kreće ka pola miliona mrtvih od kovida.
Unutar nemačke akademske zajednice se procene poklapaju sa onima u Austriji.
Infektolog Kristof Špiner i statističar Helmut Kihenhof sa Medicinskog univerziteta u Minhenu ne dovode u pitanje Joanidisove matematičke modele - ali samo za prvi talas u rano proleće prošle godine.
Sve što se događalo posle, eksplozivni rast u jesen i zimu, situacija u kojoj sada zemlje kao Španija nakon minimalnih popuštanja odjednom imaju do 50.000 novih infekcija dnevno, potpuno poništava tezu iz Stanfordskog papira o tome da se proletos pucalo topom na komarce.
Nemački epidemiolog Drosten prognozira do 100.000 novih slučajeva dnevno "ako se mere zaključavanja povuku prerano".
Da li je to pretnja? U svakom slučaju, ona dolazi iz realno utemeljenog straha.
Ovo je situacija koju Drosten opisuje kao ne daj bože scenario: Recimo, Nemačka uspe da u relativno kratkom periodu vakciniše starije i jedan deo ostalih rizičnih grupa. U talasu olakšanja raste ekonomski, društveni, politički i pravni pritisak da se smesta ukinu sva ograničenja.
I dalje Drosten: Kako vakcine nema za sve, put širenju virusa ne samo da nije presečen, nego mu je još i otvoren uz zvuke fanfara.
Dobitnik Nagrade daska u glavu je....Sučarit Bakdi!
U sumi, može se reći da je akademska zajednica u nemačkom govornom području uravnoteženo reagovala na Stanforsku studiju. Stav je: Jezgro je možda tačno, generalizacija opasno netačna.
Sve u svemu, Joanidis je prošao bolje od drugog poznatog, nekad takođe uglednog mikrobiologa, Nemca tajlandjanskih korena, Sučarita Bakdija.
Bakdi je nekad radio sa Ugur Šahinom i Ezlem Tiredži, osnivačima Biontek firme u Majncu.
U međuvremenu su se razišli. Bračni par Šahin-Tiredži je kreativni tim iza "Fajzer-Biontek" vakcine, a Bakdi je posle knjige "Korona, nepotrebna uzbuna" ("Corona, Fehlalarm") izguran iz priznate akademske zajednice.
Bivši poslodavac, Gutenbergov univerzitet u Majncu se distancirao od Bakdija njega i uzeo mu pravo da se predstavlja kao "univerzitetski profesor emeritus". On je sada samo "profesor u penziji" koji širi "nebulozne teze" o epidemiji kovida.
Pre mesec dana je Nemačko društvo za nauku i paranauku (GWUP), opuštena institucija prave i popularne nauke, dodelila Bakdiju godišnju nagradu "Zlatna daska u glavu" za "najveći nenaučni doprinos 2020".
U epidemiji se nauka raspala na priznatu liniju, manipulativne hipoteze i humoristički program, pa šta ko voli, ali na vlastitu odgovornost.
To je samo dokaz da su već svi jako nervozni, a Evropska unija nervoznija od ostalih, jer je dijagnoza očigledna.
U nabavci vakcine/vakcina za svojih blizu pola milijarde stanovnika, Brisel je opasno podbacio - organizaciono, moralno i politički.