Siniša posle "Oluje" morao MASKIRAN DA POSETI RODNO SELO! "Sve je bilo sravnjeno sa zemljom, nisam mogao ni da se orijentišem"
Ovako priča Siniša Mihajlović.
Kada dođu teška vremena, ljudi su skloni da krive sudbinu: Tako je moralo, jebiga... Nije moralo! Mora da se bori, za decu, porodicu, prijatelje, domovinu...
- Pobediću je - prva je rečenica Siniše Mihajlovića nakon što je otkrio da boluje od leukemije.
Da, pobediće i ne sa 1:0 iz penala, već sa 5:0. Jer, to je Siniša, kod njega nema sredine, provlačenja ili ziheraške igre. Jok. On namesti loptu, pogleda golmana i oslobodi levicu koja bi rušila zidove Troje.
"Najviše su me potresle CRNE MARAME na glavama starica" POTRESNA ISPOVEST o danu kada su SRBI IZ KRAJINE stigli u Beograd
"Neka mi se ljudi jave ako se neko prepozna" Spašavajući svoju porodicu od "Oluje" pomagala i drugima
Priča Baje Malog Knindže o "Oluji" otkriva po čemu se Srbi razlikuju od Hrvata! (VIDEO)
Prošao je Mihajlović sve u životu da bi se sada predao. Siromaštvo, izdaju, rat, nož na očevom vratu, gubitak deteta, fudbalske nepravde... Ali, i pored svega, Siniša bi opet terao po starom:
- Sve bih opet isto radio. Čak i greške ponovio. Jer ne postoje savršeni životi. Oni bi takođe bili dosadni. Ako sam danas ovo što jesam, to je zahvaljujući i greškama. Živeo sam ovih 50 godina kao što sam i želeo.
Miha kaže da mu je najteže pala smrt oca. Umro je u 69. od raka, a sin nije bio pored njegovog kreveta.
- Kada je otišao nisam bio kraj njega. Mislim o tome svakog dana. Tokom rata sam ga molio da dođe u Italiju, ali on je hteo da ostane u svojoj zemlji. Voleo bih da vidi kako mu unučići odrastaju. Što se tiče snova, ne sanjam o osvajanju Lige šampiona ili skudeta. Moj san je neostvariv - da mogu da zagrlim oca - ispričao je Siniša.
Takođe, plakao je i krajem decembra 2015, kada je posle punih 25 godina prvi put ušao u Borovo Selo da poseti rodnu kuću. Zbog bezbednosti, morao je da se maskira i da kačket navuče duboko na oči.
- Poslednji put pre 2015. bio sam u Borovu Selu tokom sukoba 1991. Sve je bilo sravnjeno sa zemljom, nisam mogao ni da se orijentišem... Pamtim ruševine zgrada i mašine koje su pravile rovove. Ptica nije letela, nije bilo ni pasa. Pamtim pogled dva desetogodišnjaka dok su nosili puške. Imali su oči muškaraca u telu dece. Tužne oči koje su videle sve osim detinjstva.
Seća se Siniša svakog detalja.
- Jedan od njih mi je prišao i pitao me ko sam. Često pomislim na to dete, voleo bih da znam šta mu se dogodilo. Ako ga rat nije uzeo, onda je danas muškarac. Možda ima ženu i decu. Nadam se da su ta deca postala odrasli koji su ponovo otkrili malo svetlosti - rekao je Mihajlović uz kog su bili brat Dražen i kum Miroslav Tanjga.
Za Sinišu sada počinje jedan novi, drugačiji život. On je odlučio da ga vodi iz prvog reda, sa klupe Bolonje.
"OLUJU, to najveće etničko čišćenje su ISPLANIRALI AMERIKANCI!" Čuveni britanski analitičar svim srcem uz Srbe (FOTO)
ZAPADNI MEDIJI NAJAVLJIVALI NAPAD: Ovako su novinske kuće izveštavale uoči i nakon zločinačke "Oluje"
OVO JE ISTINITA PRIČA: Zbog sigurnosti porodice, njihova imena ne otkrivamo, a sve ostalo ostaje u Benkovcu
- Leukemija je bolest koja može da se pobedi. Počinjemo u utorak i biće dana kada Siniša neće moći da dođe na trening. Nadam se da tih dana neće biti puno. Poznajemo se desetak godina i siguran sam da će se vratiti još jači. Siniša je tenk - dodao je doktor Bolonje Đani Nani.
BONUS VIDEO: Hteli sekirama protiv topova: Zašto je ova bitka SRPSKE VOJSKE posebna?