MISLITE DA IMATE KORONU ILI GRIP? Nova misteriozna bolest, simptomi identični, stručnjak objašnjava KOJE SU RAZLIKE
Trineloza je oboljenje koje se javlja svake godine u Srbiji, ali na sreću je manje zastupljeno, a najugroženija područja su uz reku Dunav.
BROJ TAJNIH PROSLAVA U BEOGRADU RASTE! Na Vračaru rasturena još jedna korona žurka: Policija zatekla PUN LOKAL
ZAŠTO NE SMEMO DA IGNORIŠEMO PRESKAKANJE I LUPANJE SRCA? "Srce koje iskače iz koloseka dovodi do fatalnog ishoda"
NEVEROVATAN PODUHVAT LEKARA IZ TIRŠOVE! Novom metodom bebi SPASILI ŽIVOT, najmlađem pacijentu na svetu
Obično se javlja krajem i početkom godine, nakon svinjokolja, a simptomi koji je prate mogu čak i lekare da zbune, jer su veoma slični simptomima gripa i korone.
U Zavodu za javno zdravlje u Subotici kažu da su trinelozom najčešće zahvaćeni Zapadnobački i Južnobački okrug, pre svega Srem. Razlog tome su divlje svinje, koje su najčešći rezervoar oboljenja trihineloza.
- Ne samo da se divlje svinje inficiraju pacovom, već se inficiraju i pacovi. Kada pacov koji je zaražen, migracijom dođe na teritoriju opština ili okruga gde beležimo oboljenje, domaća svinja, posebno krmača tokom graviditeta menja navike u ishranu, i može da pojede sitnog glodara, tako i pacova – objašnjava dr Nebojša Bohucki, epidemiolog.
Prema njegovim rečima, domaćini ne razmišljaju o ovom oboljenju, jer ne mešaju meso svoje svinje sa mesom divlje svinje, i ne pomišljaju da je i svinja inficirana trihinelom.
Ali, ukoliko se meso ne odnese na pregled kod vetrrinara, nastaje problem.
- Prevencija je veoma jednostavna. Dovoljno je da svaki put, kada je svinjokolj, deo mesa, najaktivniji deo muskulature uz dijafragmu, odnesu na pregled. Ako nema larvi trihinele meso je ispravno - kaže dr Bohucki.
U suprotnom dolazi do oboljenja, a ono nije bezazleno. Kada neko pojede meso u kome su larve trihinele, nakon nekoliko dana nastaje dijareja.
- Ovo uopšte nije specifično, jer je dijareja nešto što tokom godine većina građana ima. I dijareja prođe, ali nakon dve nedelje, larve prodiru u krvotok, a potom u celokupnu muskulaturu. U zavisnosti od toga koliko je mesa pojedeno klinička slika varira. Može da bude veoma blaga, a može da bude teška i ekstremno teška i da osoba završi u bolnici. Ukoliko nema tešku kliničku sliku, pacijent se žali na povišenu temperaturu i na bolove u mišićima. Po pravilu, pošto znamo kada se radi svinjokolj, meso koje nije obrađeno, kobasice, šunka i drugo, konzumiramo u januaru i februaru. To je inače period kada imamo niz kapljičnih infekcija, grip, a sada i kovid – 19. Oboljenje je retko i lekar neće ni pomisliti na trihinelozu, jer samo na osnovu kliničke slike ne možemo da znamo o kojem je obljenju reč - objašnjava epidemiolog.
Tek ako neko ima tešku kliničku sliku i završi u bolnici, po pravilu, na kardiologiji, jer pacijent dobije srčane aritmije.
- Kada se uradi šira dijagnostika otkrije se slučaj trihineloze i onda epidemiolozi rade ispitivanja, od toga šta i ko je konzumirao meso. Najveći problem je ako neko proizvode infestirane larvom trihinele pušta u prodaju. Tu mislim, pre svega, na privatnike. Drugi momenat, bitan, je da ponekad meso divlje svinje neko meša sa mesom domaće svinje da bi imao veću količinu proizvoda. Može nastati ogromno oboljenje i ranije je bilo i sa par stotina obolelih u Sremu. Najvažnije je da se misli o svemu ovome, oboljenje je realno i prisutno – zaključuje dr Nebojša Bohucki.