OGLASILA SE DOKTORKA IZ "BEŽANIJSKE KOSE": U ovom talasu mnogo mladih na respiratorima, zanemaruju se bitni simptomi
- U trećem talasu su najozbiljnije kliničke slike, vrlo brzo se razvijaju upale pluća i vrlo su brza pogoršanja. Kad nam pacijent dođe s pneumonijom u zakasnelom stadijumu, sve je bliže mehaničkoj ventilaciji. Na respiratorima su nam listom mlađi ljudi, koji su bili zdravi pre korone. Svi kapaciteti su nam popunjeni, imamo oko 300 pacijenata i bukvalno se čeka da se neko otpusti da bismo mogli da primimo nove ljude - kaže anesteziolog ass. dr Marija Milenković, koordinatorka kovid bolnice Bežanijska kosa, koja u regularnim okolnostima radi u Urgentnom centru.
KOJA MESTA PREDSTAVLJAJU NAJVEĆU PRETNJU? Neka od njih ne možete da izbegnete, a najveće su šanse da se zarazite
"LEKARI SU HEROJI!": Ivan je posle 11 dana provedenih u Areni podelio svoje iskustvo o lečenju (FOTO)
SVE KORONA MERE NA JEDNOM MESTU: Pročitajte šta je OBAVEZA, a šta preporuka i kada kreće KAŽNJAVANJE
Kakva je tačna starosna struktura pacijenata na respiratoru?
- Uopšte nema starije populacije, uglavnom su to pacijenti starosti od 45 do 65 godina. Naravno, ima i poneki baš star pacijent, ali to su uglavnom oni koji su tu došli iz bolnice, posle neke operacije, gde im je i otkrivena korona. Ali ima dosta mladih koji su zanemarivali svoje simptome s visokom temperaturom i onda su zbog pogoršanja završili na mehaničkoj ventilaciji, sa visokim skorom viđenim na skeneru. Kada već dođu u zakasnelom stadijumu pneumonije, nema im mnogo pomoći. Uvek zahtevaju neki vid mehaničke ventilacije, neinvanzivne ili invazivne. Trenutno najmlađi pacijent koji nam je na respiratoru ima oko 40 godina, a najstariji nam je od 86.
Ona kaže da je apsolutno tačno da na respiratoru kreće progresija virusa na druge organe.
- Sve češće je to udruženo sa srčanim tegobama, dolazi do različitih oblika srčanog popuštanja, na šta su, posle ovoliko iskustva, kardiolozi već navikli. Tu su i tegobe povezane s gastrointestinalnim traktom, nervnim sistemom... Kad imate proliv, povraćanje, glavobolje, to su već simptomi od drugih organa, a otežano disanje je od pluća.
- Respirator je mašina koja pomaže, ali tu morate da budete sedirani. I onda polako počinje multiorganska disfunkcija, počinju da otkazuju i drugi organi. Otkazuju bubrezi, pacijent završava na dijalizi i, uopšte, umanjena je sposobnost celog organizma da se bori i reaguje - navodi ona.
Ona kaže da sada jesu teže kliničke slike, ali da imaju mnogo iskustva i vrlo brzo prepoznaju pogoršanje i na vreme koordiniraju sve. Ona navodi da se tromboze kod pacijenata uglavnom javljaju u plućima.
- To su imunološke tromboze, jer se javljaju u plućima, na mestu gde je upala. Ali ih ne možemo nazvati tromboze u klasičnom smislu. Budući da imamo dosta iskustva, kao prevenciju dajemo antikoagulantnu terapiju. Značilo nam je sve ovo što smo prošli s pacijentima. I nemamo veliki broj smrtnih ishoda, bar što se tiče Bežanijske kose, zato što se na vreme pomaže. Bežanijska kosa je uređen sistem trijaže i čestih obilazaka pacijenata, sistem s poluintenzivnom i intenzivnom negom. Kad prepoznate pacijenta i stavite ga u poluintenzivnu negu, predupredite nastanak komplikacija - objašnjava doktorka.
Marija Milenković se osvrnula i na načine lečenja korona virusa, pa je objasnila koliko lek remdesivir pomaže.
- Remdesivir se veoma dobro pokazao. Daje se u prvim danima bolesti ukoliko dođe do respiratornog pogoršanja i upravo zato je vrlo bitno da se pacijenti javljaju na vreme. Tu je i favipiravir, prethodnik remdesivira, koji dobijaju svi koji se jave na vreme. Kao i remdesivir, i to je antivirusni lek i s njim imamo dobro iskustvo. Oba se primenjuju uz kontrolu strogih medicinskih indikacija, a oba se daju u ranoj fazi bolesti, do sedmog dana. I zato ponavljam da je veoma važno da ljudi dođu na vreme. Mislim da smo mi bolnica koja je najviše dala remdesivira. Favipiravir je primilo više od 200 pacijenata - navodi ona.
Ona dodaje da nemaju ponovljenih slučajeva, već da su većinom novi pacijenti u bolnici.
Šta nam je korona pokazala?
- Korona nam je pokazala da ni slava, ni novac, ni moć ne znače ništa! Svi smo isti. Ali i to da koliko je bitna uloga lekara, toliko je važno i da pacijenti sami sebe bodre. Takođe, stručnost se ne dovodi u pitanje, ali je značajan i prisan i ljudski odnos prema pacijentima. I moram da pohvalim tim lekara Bežanijske kose, tu nije bitno ko je koje specijalnosti, svi rade zajedno, ali i medicinsko i nemedicinsko osoblje. Svi oni dolaze i subotom, i nedeljom, i ništa im nije teško. Na Bežanijskoj kosi sve radi ko sat i ja sam, kao neko sa strane, vrlo lepo prihvaćena. Ovde sve možete da odradite u bolnici - dijagnostičke procedure, ništa se ne štedi, radi se ultrazvuk srca, gastroskopije, hirurške procedure... sve je stavljeno pod crvenu zonu - objašnjava doktorka.
Milenkovićeva kaže da joj je najteže palo kada je lečila porodicu svoje koleginice i prijateljice.
- Poslednji najteži momenat je kada sam lečila porodicu koleginice i prijateljice - roditelje i brata. Ocu se stanje pogoršalo i završio je u jedinici intenzivnog lečenja. Izvukao se, otišao je kući, ali to mi je bilo strašno, bio je to prvi put da lečim nekog ko mi je blizak - navodi ona.
- Mi smo im jedini kontakt sa svetom i kod nas se raspituju za porodice, šalju poruke. Imali smo oca i sina koji su se posvađali, pa je otac tražio da prenesemo sinu da mu je žao i da je pogrešio. Na pulmologiji sam čoveku rekla da mora da se bori jer ga čekaju porodica i supruga, a on će: "Supruga mi je juče umrla od korone." To je bilo baš teško. Morate da birate reči, najbitniji je taj psihološki momenat - kako ćete da im saopštite neke stvari, kako ćete da im priđete. Važno je da se svakom posvetite, jer su u tom trenutku svakome njegove tegobe i muke najteže - kaže Marija.
Doktorku Mariju Milenković kolege zovu "Milunka Savić", a ona sama kaže da je njen temperament nekada oštriji.
- Moj je temperament takav, možda sam malo oštra, ponašam se malo kao vojnik i ne gledam koliko ću da se zadržim u crvenoj zoni. Tamo ne ostajem četiri ili šest sati, već i više ako treba. Možda to nije pametno, ali ja tako radim - zaključuje doktorka.