Za Gvozdena je biti vodeničar više od posla: "Niti bi on bez mene mleo, niti bih ja bez njega jeo" (FOTO)
Mali broj Srba, potkovan pričama o legendarnom Savi Savanoviću, bi smeo da se usudi da zanoći u vodenici potočari u nrklom mraku, samo uz huk vodeničkog kamena.
Odahnuo Miloš Veliki: Ovako na prvomajsko jutro izgleda deonica koja je juče bila zakrčena satima (FOTO)
"NAŠI SMO, NEMA TU VIRUSA" Gužva i muzika od jutra - kako se ove godine provode praznici i poštuju li se mere?! (FOTO)
"VIRUS NE MOŽETE DA PREVARITE"" Dr Zdravković objasnila ŠTA je najbitnije u toku pandemije pa UPOZORILA: Korona napada sve organe!
Međutim, Gvozden Miković sa Mokre Gore zvani Skule po dedi, ipak nije jedan od tih jer on sa slikom srpskog vampira vrlo često zanoći u svojoj videnici koja melje već duže od dva veka.
- Svi smo čitali te priče, o tome šta se sve dešavalo u tadašnjim vodenicama. Prenosile su se sa kolena na koleno i ulivale strah, ali je veliko pitanje koliko je u tim pričama dodato, a koliko oduzeto. Ja lično smatram, da je Sava Savanović srpski zaštitnik, kao što je Drakula rumunski, naš je Sava, to je simbol vodenice. On živi u vodenici, njemu je tu mesto i nikog ne dira. Vile sa njim žive, nikome ne smetaju, to je zaseban svet - pojašnjava vodeničar Skule.
Bilo je teško održati vodenicu u životu. Ali, ova Skulova uz veliki trud njegovih potomaka se održala. Gvozden decenijama ulaže trud kako bi opstala i kaže da se nije umorio. Nema ova potočara nikakav materijalni značaj, ali u sebi krije veliku simboliku, duh tradicije i porodične vrednosti.
- Točak i ja smo kao jedno, teško bi on mogao da se okreće da nisam ja navratio vodu i napravio pogon. Niti bi on bez mene mleo, niti bih ja bez njega jeo. Nekad sednem tu i zamislim se, kao da čujem te stare ljude koji puše lulu i krdžu piju i govore život - rekao je Gvozedn.
Vodenice su nekada hranile na stotine gladnih usta, ali ujedno bile i mesto sastanka meštana okolnih sela i svojvrsni informacioni biro. Skule je sačuvao stari dobri običaj i usluge meljave ne naplaćuje, već svako plati onoliko koliko može i koliko misli da treba.
- Radim lagano, ne umorim se. Ovde na Mokroj Gori, okružen prirodom i domaćim životinjama je milina živeti. Ne bude me alarmi, ne utrkujem se sa vrmenom. Ustanem ujutro sa ženom, popijemo kafu, pustim ovce, konja i magare i sve što ovde radim, radim lagano, bez imalo napora, ako nešto ne ide i ne može danas, može sutra - zaključuje vodeničar.
Iako Skule ne uzima ujam, nema ćar, ali berićet dolazi od ruke i tvrdi da su vodenice od iskona žila kucavica srpskog naroda, a snaga volje klade valja.