fbpx
Skip to main content
Sv. Nikola

MOŠTI SVETOG NIKOLE DANAS SU U BARIJU! Neverovatna priča o tome kako su tamo stigle

Foto: Wikipedia/National Museum
Vest o napredovanju Turaka Seldžuka prema Konstantinopolju nije ostavila ravnodušnim ni ljude u Zapadnoj Evropi.

Iako je došlo do razilaženja crkava nakon velike šizme 1054. godine, pomisao da nevernička vojska zauzima jedno sveto mesto za drugim, bila je okidač za krstaške ratove koji će uslediti. Međutim, još pre nego što je zapad poslao vojnu pomoć Vizantiji u borbi protiv nevernika, papa Urban II je pokušao da spasi jednu od najsvetijih relikvija od potencijalnog uništenja.

SPREMITE SE, SUTRA NAM STIŽE ZIMA! Temperature naredne nedelje iznad proseka, za vikend SLEDI PREOKRET

SPREMITE SE, SUTRA NAM STIŽE ZIMA! Temperature naredne nedelje iznad proseka, za vikend SLEDI PREOKRET

DRAMA SE NASTAVLJA: Helikopter MUP-a uključen u potragu za Milicom i Stefanom

DRAMA SE NASTAVLJA: Helikopter MUP-a uključen u potragu za Milicom i Stefanom

"VREĐA MIŠLJENJE O GASTARBAJTERIMA" Nismo krenuli da bi izbegli karantin - ispovest ljudi koji satima čekaju na granici

"VREĐA MIŠLJENJE O GASTARBAJTERIMA" Nismo krenuli da bi izbegli karantin - ispovest ljudi koji satima čekaju na granici

Grad Mira, mesto u kome je sahranjen Sveti Nikola, u drugoj polovini XI veka pao je u ruke Turaka. Iako je Vizantijska vojska ubrzo uspela da ga povrati, ostao je strah od toga da bi sledeći put Turci mogli da oskrnave svetiteljeve mošti, i ne bi im bio prvi put da urade nešto slično.

Rimski papa je smatrao da je potrebno naći bezbednije mesto za počivanje tako velikog sveca. Ako kojim slučajem to donese i odgovarajuću finansijsku korist, bio bi to samo pokazatelj da je Božija volja pravilno ispunjena.

Tako je Urban II trgovcima iz Barija i Venecije, koji su redovno odlazili u Malu aziju trgujući , pre svega, sa Antiohijom, napomenuo da bi veliku božiju milost, ali i papinu takođe, dobio onaj ko bi mošti Svetog Nikole doneo iz Mire u Italiju. Moreplovci oba grada su mislili da je papa samo njima poverio tajni zadatak.

Kako su trgovci postali pljačkaši?

Venecijanci su krenuli za Malu Aziju nešto ranije, i već su završili većinu poslova u Antiohiji kada su u grad stigli i moreplovci iz Barija. Iz prijateljskog razgovora, koji je uvek prisniji u stranoj zemlji, Venecijanci su se pohvalili sunarodnicima da ih očekuje specijalan zadatak u povratku, koji im je poverio sam papa. Moreplovci iz Barija su shvatili da su Venecijanci na istom zadatku kao i oni, i da moraju u Miru stići pre njih.

Sveti Nikola
Foto: Profimedia/ilustracija

Čak i pre nego što su završili sve trgovačke poslove koje su imali u Antiohiji, Barezi su se uputili u Miru. Tamo su našli Crkvu Svetog Nikole, u kojoj su boravila samo dva monaha. U početku su glumili obične radoznalce koji se raspituju za relikviju. Ne sluteći ništa, monasi su im ispričali sve o grobnici i mestu gde je Svetac sahranjen.

Potom su pokušali da otkupe mošti Sveca, što su monasi sa gnušanjem odbili. Na kraju, Barezi su upotrebili silu. Vezali su monahe i otkopali sarkofag sa kostima Svetog Nikole. Kosti su bile u tečnosti pod nazivom manna, takozvanim uljem koje je neobjašnjivo nastajalo iz mošti Svetog Nikole. Obzirom da je grupa mornara brojala 47 ljudi, dešavanja u crkvi privukla su pažnju stanovnika grada.

Zaštitnik moreplovaca

Shvativši nameru Italijana, stanovnici Mire su potrčali prema crkvi da se obračunaju sa kradljivcima. Barezi su za dlaku izbegli linč, pa su u brzini poneli kosti svetitelja, otrčavši prema svojim brodovima. Stanovnici su ostali očajni na obali, proklinjući i preteći kradljivcima.

Zbog napada stanovnika, Italijani nisu uspeli da temeljno opljačkaju Crkvu Svetog Nikole u Miri, što su oni posle isticali kao dokaz da su bili samo u "Božijoj misiji", a ne u običnoj pljački.

Moreplovce je čekao dug put kući, koji je bio ispunjen brojnim problemima, od kojih je najveći bila oluja koja ih je stigla negde kod današnje Grčke. Poslovično sujeverni moreplovci bili su, u tom momentu, ubeđeni da im se Bog sveti nemirnim morem, jer su oskrnavili ostatke sveca. Pomišljali su i da se vrate nazad u Miru i ostave mošti.

Ustanovljeno je i da su neki od mornara, bez znanja kapetana, uzeli nekoliko relikvija na svoju ruku. Nakon što su relikvije otkrivene kod pojedinih mornara, vreme se popravilo, i Barezi su bez problema stigli u svoj grad na jadranskoj obali.

Bari je tog maja slavio

Moreplovci su u Bari stigli 9. maja 1087. godine, kada im je priređen spektakularan doček. Skoro svi stanovnici grada, uključujući i najviše magistrate, okupili su se u Barijskoj luci, da dočekaju dolazak Sveca. Bio je to trenutak najveće slave grada Barija, multikulturalnog centra južne Italije u kome su i dalje živeli brojni pripadnici vizantijske aristokratije.

Mošti su ubrzo odnesene na bezbedno mesto, a mornari, zajedno sa sveštenstvom su se zavetovali da će u što skorijem roku izgraditi zdanje vredno relikvije. Onda je 9. oktobra 1089. godine, izgrađena kripta unutar postojeće crkve, u koju je papa Urban II lično stavio mošti Svetog Nikole.

Sv. Nikola
Foto: Wikipedia/National Museum

Dolazak pape tako važnim povodom postavio je Bari na mapu naprednih gradova Italije, i vekovima je predstavljao jednu od glavnih lokacija koje su posećivali hodočasnici.

Bazilika posvećena isključivo Svetom Nikoli, koji je postao svetac zaštitnik Barija, napravljena je tek desetak godina kasnije. Međutim, pravi oblik, kakav ima i danas, dobila je tek u XII i XIII veku, kada Bazilika Svetog Nikole u Bariju postaje jedan od dragulja romaneskne arhitekture, i uzor brojnim građevinama širom Evrope.

Darovi srpski

Zanimljivo je i da se, među brojnim donatorima bazilike u Bariju, ističu i srpski vladari. Iako postoje indicije da su srpski vladari još u XII veku slali darove za baziliku u Bariju, prvi dokumentovani poklon potiče iz 1319.

Kralj Milutin je poslao veliki srebrni oltar, na kome su prikazane scene iz života Svetog Nikole. Taj oltar je postao sastavni deo srebrne kapele, a natkrivao je grob svetitelja sve do 1684. kada je pretopljen i preoblikovan. Nakon restauracije iz pedesetih godina XX veka, oltar je iz kripte premešten na drugo mesto u bazilici.

Drugi dar je poklon Stefana Dečanskog, koji je bazilici poklonio ikonu Svetog Nikole, koja je postavljena tačno iznad oltara. Na ikoni se nalaze Sveti Nikola u episkopskoj odori između Isusa i Marije, a u podnožju su oslikani darovatelji - kralj Stefan i kraljica Marija. Inače, srpski kralj je taj dar poklonio iz zahvalnosti svecu koji mu je, navodno, vratio vid. Lik Svetog Nikole sa ove ikone je često kopiran na mnogim ikonama po zapadnoj Evropi, jer se smatralo da najrealnije dočarava lice Nikole od Mire.

Treći dar je pergament cara Dušana sa zlatnim pečatom, koji potiče iz 1346. godine, nastao u Skoplju. Njime se potvrđuje da deo godišnjeg danka, koji je grad Dubrovnik bio obavezan da daje srpskom vladaru, ustupi bazilici u Bariju. Obzirom da su Dubrovnik držali arhineprijatelji Barija, Mlečani, koji su takođe tvrdili da poseduju mošti svetog Nikole, taj danak je teže pao simbolički, nego finansijski.

SD društvo

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
7 Beograd