NAJAUTENTIČNIJI SVEDOK MRAČNIH DEVEDESETIH GODINA - ŠOK ISPOVEST VANJE BULIĆA! 30 godina posle o čuvenim "Crnim biserima"
Novinar i pisac Vanja Bulić jedan je od najboljih i najautentičnijih svedoka mračnih devedesetih godina. Njegovu karijeru, bez obzira na to šta je sve uradio kasnije, a uradio je mnogo, obeležio je serijal TV emisija "Crni biseri" (kasnije preimenovan u "Biseri"), koji se emitovao na nekoliko tada važnih i gledanih televizija.
SRPSKA LEPOTICA - OVA ULICA JE JEDNA OD NAJLEPŠIH NA SVETU! Da li znate u kom gradu u Srbiji se ona nalazi?
Čuveni imunolog do DETALJA objasnio KAKO DA KOMBINUJETE VAKCINU! Da li je pametnije izabrati drugog proizvođača za TREĆU DOZU?
UŽAS! Preminula devojka sa samo 26 godina u kovid bolnici u Batajnici - sve više mladih u teškom stanju
U formi razgovora jedan na jedan, pred Vanjom su dušu otvarali žestoki momci sa asfalta, ljudi neobičnih sudbina, umetnici, gostovali su mu i ljudi s estrade, ali i narkomani, prostitutke, svingeri... I od svakog je uspeo da izvuče nešto što dotad nikom nisu rekli.
Za Srpski telegraf Bulić otkriva nepoznate detalje o nekim junacima "Bisera".
- Arkana sam uporno zvao, a nije došao u moju emisiju. Ražnatović je prvo pristao, a potom je odustao. Bilo je to vreme kada se kandidovao kao predsednički kandidat, pa je procenio da je bolje da bude gost u emisiji "Pres klub" jer je tamo pričao samo ono što je njemu odgovaralo - kaže Bulić.
- Ali onda je emisija prešla na TV Politika, gde sam imao 152 epizode. To je bio najbolji period ovog serijala jer je svakodnevni život nudio neverovatne priče. Bila je to prva polovina devedesetih godina, talas izbeglica, pravi i lažni heroji, navala sekti i droge, što je oružje pravih vladara rata, vladara iz senke. U emisiju su dolazili razočarani ratnici, dobrovoljci i ucveljene majke. Uglavnom, posle jedne emisije u kojoj je bio gost jedan od dobrovoljaca, koji je pravo iz zatvora otišao na ratište, što je bila cena otkupa dela kazne, cela strana u Politici bila je posvećena tome. Povod je bio priča o tome kako je pucao u one koji su bežali s prve linije kada bi zagustilo. Od ljudi iz režije saznao sam da je Arkan poslao svog čoveka da pogleda emisiju pre nego što je odobrena. Rekli su mi da je bilo, kako su se izrazili, neznatnih intervencija - kaže Bulić.
- Kulminacija je bila 16. emisija, kada je gost bio Mićko Ljubičić. Emisija je išla uživo. Rečeno mi je da ne pominjemo Slobodana Miloševića, koga je Mićko odlično imitirao. Jednostavno, to nisam mogao da izbegnem, pa sam ga zamolio da napravi poređenje u imitaciji Tita i Miloševića. Mićko je posle kratkih imitacija rekao da je teško imitirati Miloševića jer posle toga nekoliko sati ga boli grlo, a ja sam zaključio da se verovatno zbog toga Milošević retko javno obraća narodu. I bio je to oproštaj s Trećim kanalom pošto mi je ubrzo saopšteno da budem voditelj i emisije "ZAM", koja je bila enormno popularna. Nije pomoglo ni to što sam dobio Oskar popularnosti i što sam u Politici proglašen za voditelja godine - kaže Bulić.
- Pre nego što sam ubedio goste da pričaju o onome o čemu se obično ćuti trebalo je ubediti urednike Trećeg kanala. Na sreću, tada je jedan od urednika bio Zvonko Šimunec, koji je odmah prihvatio ideju. Mnogo je bilo teže ubediti nekoga da dođe u prvu emisiju. Kada sam pitao Dušana Prelevića, odmah je prihvatio. I bila je to žestoka priča jednog zaista i fizički i duhovno žestokog momka, u čijim je venama bilo viška asfalta. Prele mi je kasnije, svakih pet godina, bio gost u emisiji i uvek je to bila originalna priča, bez ponavljanja onoga što je pre toga pričao. I to je dokaz o tome da je imao višak asfalta u krvi, da je bio prava gradska faca, koja zaslužuje spomenik - kaže Bulić.
- Drugi gost mi je bio Nele Karajlić, koji je upravo pobegao iz Sarajeva. Ta emisija je nagovestila rastanak Neleta i njegovog rodnog grada i predvidela je ono što mu se dogodio pre nekoliko godina, kada je ponovo proteran iz Sarajeva, iako je samo svratio do prijatelja - kaže Bulić.
- Urednici mi nikad nisu birali goste. Imao sam punu slobodu u izboru gostiju. Zbog jedne emisije u kojoj je gost preporučio Slobodanu Miloševiću i Miri Marković da izvrše samoubistvo smenjen je urednik Saša Gajović, a bio je to početak kraja Saše Tijanića, kao glavnog urednika - kaže Bulić.
- U mojim emisijama prvi put se pojavio Boža Spasić, bivši pripadnik DB, a tada šef kabineta Mihalja Kertesa. On je govorio o saradnji podzemlja i policije. Pitao sam ga da li može da kaže neka imena, moleći se u sebi da to ne uradi. Ćutao je dvadesetak sekundi... Sutradan mi je na ulici jedan zaista žestok momak rekao da nisam svestan koliko je njegovih drugara u onih dvadesetak sekundi repetiralo pištolj - kaže Bulić.
- Samo jedan gost mi je otkazao emisiju. Buca Knežević, otac ubijenog Kneleta, lepog i opasnog momka za kojim su ludovale devojke. Buca je izjavljivao da je ubeđen da je njegov sin ubijen po nalogu policije. Pristao je da dođe u emisiju, koja je tada išla uživo. Zvao sam ga pola sata pred emisiju i rekao mi je da dolazi. Ali nije došao. Nikada mi to otvoreno nije kazao, međutim, mogao sam da zaključim da mu je neko jako uticajan zabranio odlazak na televiziju. Pošto je emisija bila najavljena, 20 minuta sam govorio o tome šta se događa na beogradskim ulicama i o vezi podzemlja i policije, navodeći ono što su u prethodnim emisijama rekli moji gosti. Bili su to najkraći "Crni biseri" - kaže Bulić.
Bulić objašnjava kako je nastala emisija "Crni biseri".
- Šezdesetih godina prošlog veka snimljen je film "Crni biseri". Priča je jednostavna: momci iz KP doma "Vasa Stajić" odlaze na more. Tamo je pokraden jedan čovek i svi sumnjaju na dečake iz doma. Na kraju se ispostavi da je kradljivac neko na koga se najmanje sumnja, a nestašni dečaci u potrazi za lopovom postaju mali heroji. To je bio putokaz za moju emisiju: da u crnilu pronađem svetle tačke i da u onome što se čini čistim pronađem zrna zla. Nisam slučajno upotrebio reči nestašni dečaci jer je u prvoj špici emisije muzička podloga bila pesma Dejana Cukića "Zaštitite nestašne dečake". Bila je to 1992. godina - rekao je Bulić.
- Kada je počela emisija, ljudi su se čudili kako je moguće da na televiziji idu i takve priče. Ja sam tada snimio nekoliko emisija i krenuo na more u Grčku. Sedeo sam s drugarima u jednom restoranu. Za susednim stolom su pričali o emisiji sa Draganom Maleševićem Tapijem i iščuđavali se otkud sloboda jednom čoveku da otvoreno priča o saradnji podzemlja i državne bezbednosti? Pošto sam tada tek počeo da radim na TV i bio nepoznat, i meni su prepričali emisiju. Tapi je, inače, prvi put ispričao kako je s jednim drugom namagarčio francusku državnu železnicu i vlasnike "Orijent ekspresa", falsifikujući karte za prevoz. Čak je bio otvorio kiosk za prodaju karata u Beču i Parizu. Bio je tada maloletnik. Železnica je prvo tužila Tapija, a zatim su odustali od tužbe zbog bruke koja je pratila ceo skandal - rekao je Bulić.
- "Biseri" su ukinuti zato što je ukinuta BK televizija. Milomir Marić i ja smo nekoliko godina kasnije saznali da smo bili na crnoj listi. Tri godine nisam mogao nigde da se zaposlim u Beogradu iako sam pre ukidanja televizije radio dve emisije koje su bile u vrhu gledanosti. Nudio sam svima emisije i svuda je bio isti odgovor: "Javićemo vam" - rekao je Bulić.
- Danas, pravi biseri bi bile emisije u kojima bi gostovali nekadašnji gosti i kada bih ukrstio ono što su nekada govorili s onim što govore sada, jer su emisije sačuvane u arhivi BK, a da pričaju i ono što su u međuvremenu doživeli. Bili bi to biseri na kvadrat, najbolja slika vremena u trajanju od 30 godina - rekao je Bulić.