fbpx
Skip to main content
Smrt

Naučnici konačno izmerili BRZINU UMIRANJA: EVO za koliko vremena nastupa SMRT!

Foto: Profimedia/ilustracija
Smrt se kreće kroz ćelije organizma

Smrt je jedna od poslednjih velikih misterija čovečanstva. Mnogi mehanizmi koji se odigravaju u našem telu u trenutku smrti gotovo uopšte nisu istraženi, ali sada su američki naučnici bar donekle rasvetlili tajnu - na nivou ćelija.

Oni su posmatrali kako se smrt kreće kroz ćelije i izmerili kojom brzinom napreduje.

Ćelije propadaju u okviru prirodnog procesa, poznatog kao programirana ćelijska smrt, koji se u zdravom telu svakodnevno dogodi milijardu puta, bez ikakvih štetnih posledica.

Uloga takozvane apoptoze jeste uklanjanje određenih ćelija iz organizma. Programirana ćelijska smrt funkcioniše po principu odnošenja smeća: bolesne i suvišne ćelije izbacuju se iz organizma kako bi zdrave bolje funkcionisale.

Ćelije
Foto: Profimedia

Smrt se približava brzinom od dva milimetra na sat

Kako ćelije prepoznaju da je vreme da odu i koliko brzo propadaju najsitnije komponente organizma?

Biolozi Sijanruj Čeng i Džejms Ferel sa Univerziteta Stanford pokušali su da odgovore na ta pitanja, a rezultate studije su objavili u naučnom časopisu "Science".

Njihovo prvo važno saznanje: ćelijska smrt je izazvana takozvanim udarnim talasima. Ti talasi nisu nepoznati: oni igraju važnu ulogu u prenošenju informacija, a učestvuju i u ćelijskoj deobi.

Sada su, međutim, prvi put dovedeni u vezu sa umiranjem ćelija. U tu svrhu naučnici su posmatrali pod mikroskopom ćelije jaja žabe i ustanovili da talas prelazi preko ćelije brzinom od 0,003 milimetra u minutu, tj. oko dva milimetra na sat. Oni kažu da taj mehanizam podseća na talas koji prave navijači na stadionu ili domine koje se ruše.

Buđenje
Foto: Profimedia

Doprinos istraživanju raka

- Ova studija je još jedan primer koji ilustruje kako priroda uvek iznova koristi udarne talase - objašnjava biolog Džejms Ferel u saopštenju Univerziteta Stanford.

Nova saznanja naučnicima će poslužiti u daljim istraživanjima u oblasti ćelijske smrti.

- Ponekad naše ćelije umiru iako to ne želimo, na primer u slučaju neurodegenerativnih bolesti, a ponekad ne umiru, iako je to preko potrebno, na primer, u slučaju raka. Ukoliko želimo da utičemo na taj proces, neophodno je da razumemo principe koji regulišu programiranu ćelijsku smrt - kaže Džejms Ferel. 

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD društvo

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

Vremenska prognoza
Clear sky
-1 Beograd