ISPRAVKA: Dr Hadži-Tanović tvrdio da vakcine menjaju gene, ali to nije istina: Cepivo protiv kovid-19 ne menja gensku strukturu čoveka
Mediji, a među njima i naš portal, prvobitno je preneo informaciju koju je plasirao doktor Višeslav Hadži-Tanović o tome kako vakcine protiv koronavirusa menjaju genetsku strukturu čoveka, ali te informacije nisu tačne i u ovom tekstu se nalazi ispravka takvih informacija i promenjena je struktura članka tako da se sada jasno vidi šta je istina i da vakcine ne menjaju genetsku strukturu čoveka.
Lekarski autoritet doktor Hadži-Tanović iskoristio je kako bi dao legitimitet dokazano netačnim tvrdnjama da vakcine mogu menjati gensku strukturu čoveka. Ovaj intervju dolazi u ključnom trenutku za suzbijanje pandemije novog koronavirusa, kada većina država počinje ili je već počela sa vakcinacijom u cilju zaustavljanja širenja bolesti Covid-19.
Hadži-Tanović je u svom gostovanju izneo nekoliko netačnih tvrdnji o vakcinama. Naveo je da vakcine, koje su zasnovane na mRNK tehnologiji (Fajzer i Moderna), mogu da izmene gensku strukturu čoveka.
-Sad ova vakcina po prvi put je vakcina koja u sebi ima gensku šifru koja može da menja, mi to ne znamo, i gensku strukturu čoveka. O sastavu vakcine se govorilo o u našim naučnim krugovima. U njoj se nalazi soj virusa, blagi oblik koji vi preležite, ali vas podstakne da stvi imunološku odbranu. Ova vakcina po prvi put koja ima komponentu koja može da menja i gensku strukturu čoveka, to je ono zbog čega smo mi kao stručnjaci upozorili i sačakajmo da vidimo šta se tu dešava. Znači ti kad ubaciš genetski modifikovan, bilo koji lek ili vakcinu i tako dalje, mi ne znamo kakve će biti posledice kod čoveka, dosad to nije rađeno. Mi sad po prvi put sada imamo genetski modifikovanu vakcinu koja se jednostavno ubrizga. Kakve će biti posledice genske po čoveka koji sada živi, po njegovu mogućnost da stvara potomstvo i to sve ostalo? Kad se ubaci genetski modifikovani lek, vakcinu ne znamo kakve će biti posledice. Mi sada po prvi put imamo genetski modigfikovanu vakcinu. Kako će to uticati na stvaranje potomstva, to su pitanja koje smo mi postavili i ja takvu vakcinu ne bih mogao da preporučim - rekao je on, ali ove tvrdnje nisu ispravne.
"VIRUS JE MUTIRAO 12.000 PUTA" Dr Ganjtović upozorila: Novi soj korone širi se 70 puta brže nego običan virus
"MEDICINSKI DEO JE BIO PROTIV RELAKSACIJA" Dr Kon o popuštanju mera, osvrnuo se i na NOVI SOJ virusa
USVAJANJE OPERATIVNOG PLANA DANAS! Prva radna sednica koordinacionog tima za IMUNIZACIJU
Ove tvrdnje se na našem govornom području šire od početka decembra prošle godine. Tvrdnje su se na engleskom jeziku počele širiti još od najave vakcina koje će biti razvijene ovom tehnologijom, tako da je Rojters već u maju 2020. godine objavio članak u kome se bavi tim tvrdnjama, sa zaključkom da su neosnovane.
Kako zapravo funkcionišu vakcine za novi koronavirus?
Od samog početka pandemije COVID-19, razne kompanije širom sveta počele su razvijati vakcine protiv te bolesti. Neke su se oslonile na tradicionalni način pravljenja vakcina, koji uključuje ubrizgavanje delova virusa u ćelije osobe. Molekule na ubrizganim delovima, nazvane antigeni, imuni sistem prepozna kao opasnost i reaguje praveći antitela koja neutrališu virus.
Kako navodi Scientific American u članku od 1.6.2020, ustaljeni pristup proizvodnji vakcina je da se oslabljeni virusi uzgoje u kokošijim jajima, a u skorije vreme i u ćelijama insekata i sisara, i onda se izvuku željeni delovi. Međutim, proces pronalaska ispravnih antigena može trajati četiri do šest meseci, čak i za poznate viruse koji se menjaju svake godine, poput virusa gripa. Stoga, piše Scientific American u istom članku, kompanije su se okrenule alternativi.
-Umesto toga, laboratorije se okreću vakcinama na bazi gena. Naučnici koriste podatke iz genoma virusa kako bi stvorili nacrt odabranih antigena. Nacrt je napravljen od DNK ili RNK - molekula koje sadrže genske upute. Zatim istraživači ubrizgavaju DNK ili RNK u ljudske ćelije. Aparatura ćelije koristi upute za stvaranje antigena virusa na koje imunološki sastav reaguje. Ćelije odgovaraju na upute kao normalan deo svog svakodnevnog postojanja. To je ista osobina koju zarazni virusi iskorišćavaju: ne mogu se sami razmnožavati, pa koriste ćelijski mehanizam kako bi napravili svoje kopije. Oni izleću iz ćelije i zaraze druge ćelije, šireći infekciju. Gotovo sve laboratorije žele pronaći način da istreniraju ljudske ćelije za stvaranje antigena koji se naziva spike (šiljak) protein. On izlazi iz virusa SARS-CoV-2 poput šiljka na automobilskoj gumi, omogućujući virusu da se veže za ljudsku ćeliju i ušunja se unutra. Gotovo sve laboratorije koriste jedan od tri pristupa za isporuku nacrta šiljka. Prvi je DNK plazmid, obično mala molekula u obliku obruča. Plazmid je prikladan alat, jer ako virus mutira, istraživači mogu lako ubaciti novi nacrt. DNK-plazmidne vakcine napravljene su za veterinarske svrhe kod riba, pasa, svinja i konja, ali primjena kod ljudi je zaostajala, ponajviše zato što su vakcine imale poteškoća s prolaskom kroz zaštitnu vanjsku membranu ćelije kako bi došle do unutrašnje aparature. Jedno od nedavnih poboljšanja je ubrizgavanje vakcine instrumentom koji daje kratke električne naboje ćelijama u blizini mesta ubrizgavanja, koje otvaraju pore u ćelijskim membranama kako bi vakcina mogla ući.
Zašto nisu tačne tvrdnje da će virus promeniti gensku strukturu čoveka?
Kako se vidi iz gore pojašnjene procedure, vakcine koje koriste DNK ili RNK oponašaju način funkcionisanja konvencionalne vakcine u smislu da se stvar ubaci u organizam koji je prepozna kao uljeza i uništi. Antitela koja se tom prilikom formiraju u organizmu uništavaju sve što prepoznaju kao tog uljeza. Jedina razlika je u tome da nove vakcine ne koriste delove virusa, već sintetički napravljen DNK ili RNK virusa ubrizgan u ljudske ćelije. U već spomenutom Reutersovom članku, Mark Lynas sa Univerziteta Cornell, jednog od najbolje rangiranih američkih univerziteta, rekao je da nijedna vakcina ne može "genski modifikovati" ljudski DNK.
-To je samo mit, koji aktivisti protiv vakcinisanja često namerno šire kako bi stvorili zbunjenost i nepoverenje. Genska modifikacija uključivala bi namerno umetanje stranog DNK u jezgru ljudske ćelije, a vakcine to jednostavno ne rade. Vakcine deluju trenirajući imunološki sastav da prepozna patogen kada pokušava zaraziti telo - to se uglavnom radi ubrizgavanjem virusnih antigena ili oslabljenih živih virusa koji stimulišu imunološki odgovor stvaranjem antitela - rekao je.
IFL Science u članku od 14.1.2021. ovo dodatno pojašnjava:
-Neki su pogrešno sugerisali da se sistemski genski materijal, prisutan u mRNK vakcinama, nekako meša s našim genskim materijalom i menja ga. Međutim, ovo je netačno. Iako mRNK ulazi u ljudsku ćeliju i reprodukuje se ćelijskom aparaturom za stvaranje proteina, ona ne ulazi u jezgro, središte ćelije u kojem su pohranjeni naši hromozomi. Vaša DNK - što je uput za stvaranje vas - sadržana je u ćeliji, u ćelijskom jezgru. Ova mRNK nema način da zapravo pristupi ovom delu ćelije - rekla je Helen Petousis-Harris, vakcinologinja i vanredna profesorka na Odeljenju opšte prakse i primarne zdravstvene zaštite Univerziteta Okland na Novom Zelandu, u internet-obraćanju u decembru 2020.
Dakle, vakcine kojima se ubrizgava mRNK virusa ne mogu izmeniti gensku strukturu organizma. Hadži-Tanović koristi autoritet lekara kardiologa, a ne infektologa - da svojim tvrdnjama pruži naučni legitimitet, dok je nauka takve tvrdnje opovrgla. Osim štetnom i nepouzdanom, Hadži-Tanović vakcinu smatra i nepotrebnom. Na pitanje voditelja o tome koje su alternative vakcini, Hadži-Tanović odgovara spominjanjem procenata smrtnosti od novog koronavirusa i neinfektivnih bolesti, poput srčanog infarkta i raka.
- Pa 0,14%. A znate kolika je srčanog infarkta? 65%. Znate kolika je smrtnost od malignih bolesti, od raka? 30%. Znači 99% su sve druge bolesti, 1% - poručio je on gostujući u "Jutru" na TV Prva.
Iako se podaci o smrtnosti od novog koronavirusa razlikuju u različitim geografskim područjima i u zavisnosti od metodologije, pouzdani izvori pokazuju da je smrtnost veća od broja koji je Hadži-Tanović naveo. Na primer, na web stranici jednog od vodećih univerziteta na svetu iz područja medicine, "John Hopkins University", smrtnost u Srbiji se prikazuje kao 1%, u BiH 3,8%, Crnoj Gori 1,3% i Hrvatskoj 2%, što je u svim slučajevima znatno više od navedenih 0,14%. Smrtnost je najveća u Jemenu (29%), Meksiku (8,6%) i Siriji (6,4%). Još jedan problem sa ovim poređenjem je što Hadži-Tanović poredi infektivno oboljenje, koje može biti zaustavljeno vakcinom, sa srčanim i malignim bolestima. U tom kontekstu nije jasno koji je cilj ovog poređenja, osim umanjivanja ozbiljnosti oboljenja COVID-19, što se nastavlja i u delu u kome ovaj kardiolog govori o testovima za novi koronavirus.
PCR testovi
Kako bi tvrdnjama da se novom koronavirusu pristupa isuviše ozbiljno dao na težini, Hadži-Tanović govori i o testovima za novi koronavirus, neosnovano tvrdeći da oni ne prepoznaju specifičan virus, već samo generalno da se radi o virusu.
-Pa zašto bi mi toliko bili u strahu od virusa na primer sada? Kako vi znate da li ovo običan grip ili korona? Pa testovi su nepouzdani. Nijedan test ne govori da li je to, koji je virus, on govori da je neki virus i to mi znamo. Mi kao iskusni lekari, pa nama nisu potrebni testovi, klinički pacijent vam sve kaže. Ima temperaturu, zamara se, ima bol u grudima i tako. Uradi mi krvnu sliku, uradim - u redu, uradi mi rengenski snimak - u redu. Obična gripa. Znači mi možemo da definišemo to i bez testova, znači PCR i ovi drugi testovi, nijedan nije specifičan da li je to korona ili neki drugi virus - rekao je doktor.
Još od početka pandemije, internetom se šire tvrdnje da PCR testovi ne mogu detektovati novi koronavirus i da daju lažne pozitivne rezultate. Ove priče išle su skupa sa teorijama zavere o nepostojanju virusa i rezultat su nerazumevanja funkcionisanja ovog testa. PCR test koristi se za detektovanje različitih zaraznih bolesti. U analizi koju smo objavili 5.10.2020. godine preneli smo deo iz patenta izumitelja PCR testa Karyja Mullisa, koji govori o tome:
-Različite zarazne bolesti mogu se dijagnostifikovati prisutnošću specifičnih sekvenci DNK u kliničkim uzorcima, karakterističnih za uzročni mikroorganizam. Tu spadaju bakterije, poput salmonele, klamidije i Neisserie; virusi, poput virusa hepatitisa; i paraziti, kao što je plazmodij odgovoran za malariju.
Australijsko Ministarstvo zdravlja potvrdilo je da su PCR testovi pouzdani:
- Ovaj je test vrlo osetljiv i otkriva sitne fragmente genetskih podataka koji su specifični za virus koji uzrokuje COVID-19. Glasnogovornik je naglasio da je PCR test za COVID-19 dizajniran posebno za SARS-CoV-2: Lančana reakcija polimeraze reverzne transkriptaze u stvarnom vremenu (qRT-PCR) za SARS-COV-2 specifična je za SARS-COV-2 i pouzdano detektira SARS-COV-2 RNA bez obzira je li virus održiv ili ne. Specifični test za SARS-COV-2 neće otkriti druge patogene. Određeni testovi na druge patogene neće otkriti SARS-COV-2.
Dakle, PCR test pouzdano detektuje novi koronavirus.