fbpx
Skip to main content
komarci

NISU SVE VESTI LOŠE: Batut objavio šta nas čeka ove godine sa VIRUSOM ZAPADNOG NILA

Foto: Profimedia
Prošle godine u Srbiji nije bilo potvrđenih slučajeva groznice Zapadnog Nila

Na osnovu podataka dostavljenih Institutu Batut do šestog avgusta registrovana su prva dva slučaja groznice Zapadnog Nila u Srbiji koja su se završila smrtnim ishodom, ali ove godine se ne očekuje epidemija tog virusa kao što je to bio slučaja 2013. i 2018. godine, rekla je za Tanjug epidemiolog sa Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" dr Mitra Drakulović.

PODRŽI SRPSKE OLIMPIJCE I OSTVARI DODATNE POGODNOSTI!

PODRŽI SRPSKE OLIMPIJCE I OSTVARI DODATNE POGODNOSTI!

PITANJE KOJE NAS MUČI OVIH DANA: Da li će nevakcinisani đaci morati da se testiraju? Krizni štab dao odgovor

PITANJE KOJE NAS MUČI OVIH DANA: Da li će nevakcinisani đaci morati da se testiraju? Krizni štab dao odgovor

NOVA PROGNOZA PROFESORA KOČOVIĆA: Biće blizu hiljadu novoobolelih na dnevnom nivou, ovaj datum je ključan

NOVA PROGNOZA PROFESORA KOČOVIĆA: Biće blizu hiljadu novoobolelih na dnevnom nivou, ovaj datum je ključan

Prošle godine u Srbiji nije bilo potvrđenih slučajeva groznice Zapadnog Nila, dodaje.

Ona objašnjava da je groznica Zapadnog Nila virusno oboljenje koje se najčešće prenosi ujedom zaraženog komarca, a simptomi se javljaju od dva do 14 dana nakon uboda.

- Treba reći da kod 80 odsto obolelih bolest prođe asimptomatski, a 20 odsto razvije blaži oblik sa simptomima groznice, glavobolje, bolovima u mišićima i zglobovima, blagim osipom i otokom limfnih žlezda. Manje od jedan odsto obolelih razvije teži oblik bolesti, odnosno neuroinvazivno oboljenje sa simptomima glavobolje, ukočenost vrata, tremor, slabost mišića, dezorijentacija, koma.. - navela je dr Drakulović.

Naglašava da je rizik od neuroinvazivnog oboljenja veći kod osoba starijih od 50 godina i sa hroničnim oboljenjima.

- Kardiovaskularna oboljenja, bubrezana i bolesti centralnog nervnog sistema, takođe, ali i kod osoba sa dijabetesom i kod osoba na imunosupresiji veći je rizik od teške kliničke slike - objasnila je dr Drakulović.

Dodaje da istraživanja pokazuju da se na svakih deset godina, rizik od pojave bolesti povećava dva puta.

Uzrast je, kaže, takođe, faktor rizika za pojavu oboljenja.

- Sa starošću integritet krvno moždane barijere oslabi i onda virus lakše dođe do centralnog nervnog sistema i razvije se neuroinvazivni oblik - objašnjava ona.

Studija sprovedena 2018. u SAD pokazala je povezanost između genetskih varijacija i češćih oboljevanja od neuroinvazivnih oboljenja.

- Važno je napomenuti da trudnoća i dojenje ne povećavaju rizik od pojave oboljenja - poručila je dr Drakulović.

Ona ukazuje na to da se virus najčešće javlja u periodu kada ima i najviše komaraca, te da su najrizičniji meseci jun i septembar.

- Za njihov razvoj važno je postici temperaturu od 25 do 30 stepeni Celzijusa, što je slučaj sa ranim prolećem. Ove godine u aprilu i maju nismo imali te temprature tako da se ove godine ne očekuje epidemija virusa Zapadnog Nila - kazala je ona.

Podseća da je prvi slučaj u Srbiji registrovan 2012. godina otkada su zabeležena ukupno 1.032 slučaja zaraze.

- Godišnje je 30 do 80 registrovanih slučajeva sa napomenom da su 2013. registrovana 303 slučaja, a 2018. 415 - rekla je dr Drakulović.

Na pitanje kolika je smrtnost od groznice Zapadnog Nila, ističe da se na teritoriji Srbije beleži godišnje od jednog do osam smrtnih ishoda, sa izuzetkom 2013. i 2018. kada je bila epidemija.

- Smrtnost od neuroinvazivnog oblika na osnovu literature se kreće od 4 do 14 odsto, na teritoriji RS za devet godina smrtnost je od dva do deset odsto sa izuzetkom prve godinje kada je bila 12 odsto - rekla je.

Posebno ističe da je potrebno da se građani obrate izabranom lekaru pri pojavi kliničkih simptoma, kako bi ih on uputio kod infektologa.

Za najveći deo infekcija koji prenose komarci ne postoji zaštita odnosno vakcina, a jedina mera prevencija je zaštita od uboda komaraca, poručuje dr Drakulović.

komarac
Foto: Profimedia/ilustracija

- Posle sumraka oni su jako aktivni, a za zaštitu se preporučuje nošenje komotne odeće svetlih boja i dugih rukava i nogavica, jer komarci ubadaju kroz pripijenu odeću. Takođe, preporučuje se upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela tokom boravka na otvorenom - objašnjava.

Napominje da se repelenti nanose preko krema sa UV faktorom, a da ih ne treba primenjivati kod beba do dva meseca, već da treba kolica zaštiti mrežicama protiv komaraca.

Objašnjava da komarce privlači ugljen dioksid koji izdišemo, te da ga oni osete na udaljenosti od 50 metara, takođe, naročito ih privlači miris znoja i oni češće ubadaju osobe sa povećanim nivoom holesterola, mlečne i mokraćne kiseline kao i osobe nulte grupe.

- Komarci su izuzetno aktivni za vreme punog meseca, njihova aktivnost je 500 puta veća zbog čega se nakon sumraka preporučuje boravak u klimatizovanim prostorijama sa zatvorenim vratima i prozorima ili boravak u prostorijama sa komarnicima i mrežicama. Takođe, sve posude na otvorenom koje se pune kišnicom treba ukloniti, jednom nedeljno izbaciti vodu iz saksija kao i vodu iz posuda za kućne ljubimce, jer je komarcima potrebna voda kako bi legli mladunčad - zaključuje dr Drakulović.

Vremenska prognoza
Clear sky
5 Beograd