NE ZABORAVLJAMO NI NAKON 22 GODINE: Ubijali su nam decu, rušili mostove, domove, bolnice i škole
Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju izvršeni su pod nazivom Operacija savezničkih snaga, koju su srpski mediji kolokvijalno nazvali "Operacija milosrdni anđeo".
"NEKA MU GOSPOD PODARI CARTVO NEBESKO" Potresni post sveštenika povodom smrti Nevena Stanišića na Fejsbuku
"JA, BRANISLAV LEČIĆ..." Glumac se ponovo oglasio i otkrio ŠTA ŽELI - u toku je predistražni postupak
"ISPRED NOSA VAM JE..." Dr Nestorović objavom ZAPANJIO SRBIJU - tvrdi da je OVO lek protiv korone (FOTO)
Napad je, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, usledio na osnovu naredbe tadašnjeg generalnog sekretara alijanse Havijera Solane. Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.
Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.
Bombardovanje je trajalo 78 dana, prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u NATO napadima poginulo je 754 ljudi, 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga. Drugi izvori pominju višestruko više cifre, od 1.500 do 2.500 hiljada, ali tačan broj žrtava još uvek nije utvrđen.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.Uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999., posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na područje sela Kokoleča u 13.30.
Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a na Kosovo je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen autonomije KiM.
