fbpx
Skip to main content
Oluja

NEMA TAMO NIČEGA ZA MENE: U Oluji proterana sa dva deteta, prvi put došla na pomen žrtvama

Foto: Srbija Danas
Godišnji pomen žrtvama hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“ u kojoj je proterano oko 250.000 Srba, a više od hiljadu je ubijeno, prilika je za mnoge koji su izgubili dom i porodicu da vide nekoga od prijatelja „iz starog kraja“, kako kažu.

Isto je i za Nevenku (56) sa Banije, koja je u „Oluji“ pobegla u Srbiju sa dva sina, svekrom i svekrvom. Mlađi sin je tada imao osam meseci, stariji dve godine. Idući kroz šumu i po mraku, odmah je žalila što nisu mogli poneti ništa osim malo odeće i hrane za decu. Kažu da je iza njih sve ostalo i da to nikad nije prežalila.

- Otišli smo usred noći, a muž je ostao na položaju – počinje svoju ispovest.

ZA SEĆANJE NA ŽRTVE "OLUJE": Srbija obeležava dan stradanja Srba u Hrvatskoj

Godinu dana nakon što su stigli u Srbiju, njeni svekar i svekrva su umrli, a muž je poginuo u saobraćajnoj nesreći.

Ove godine je prvi put došla na pomen žrtvama. Kaže da joj mnogo znači što su se ljudi okupili.

- Neke od njih vidim prvi put za dvadeset godina, a iz istog smo sela. Neke sam jedva prepoznala – kaže Nevenka i dodaje da je lepo da se okupe, ali da su prilike i uspomene ružne.

U stari kraj je otišla prvi put deset godina nakon "Oluje". Kaže da tamo za nju nema ničega – kuća je opljačkana i srušena i sve joj je strano.

Oluja
Foto: Srbija Danas

"VOLEO BIH DA STE TU KADA DOĐEM S POSLA": Kako je desetogodišnji dečak preživeo akciju "Oluja"

- Nisu to više isti ljudi, to je sada neki drugi narod. Nema tamo ničega za mene.

Dok su iznad kolone letele rakete, nisu znali šta ih je snašlo – niti kuda idu, da li će stići živi, niti da li će se ikada vratiti.

U izbegličkoj koloni ka Srbiji, jedan čovek je, kaže Nevenka umro od tuge, a pokopali su ga usput, kod Dvora.

Kaže da prvih godina ni sami nisu znali kako su se snalazili. Išli su od jednih do drugih rođaka svuda po Srbiji i kratko se zadržavali. Živeći samo od socijalne pomoći, Nevenka nekada nije imala ni za hranu za decu.

Kako su stalno menjali mesto gde su živeli – od Jagodine do Pančeva, gde god su imali rođake, kojima je takođe bilo teško, i deca su stalno menjala škole. Sve dok se nisu skućili u Bajmoku, u Subotici.

- Bilo je mnogo teško i bolno, ali uspela sam da mi deca završe školu i da se zaposle.

NAKON "OLUJE" DOŠAO U SRBIJU I DOBIO PETORO DECE: Kad je umro, njegova porodica ostala BEZ KROVA NAD GLAVOM!

Nevenki i njenoj deci koja su sada odrasli ljudi, Bajmok je jedini dom. Samo se plaše da se takvo stradanje ne ponovi.

- Ovo što je zadesilo naš narod ne želim nikome da se nikad dogodi. Šta bi onda bilo sa decom, ne samo mojom, nego svom decom sveta? To me najviše brine - kaže Nevenka dok čeka da posle dužeg vremena vidi i svog brata na skupu.

Parastosom u Crkvi svetog Marka i polaganjem venaca na spomenik žrtvama stradalim u ratovima u bivšoj Jugoslaviji od 1991. do 2000. godine, danas je obeležen Dan sećanja na stradale i prognane Srbe tokom hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja".

PATRIJARH IRINEJ O OLUJI: Ovakvu golgotu doživeli su Jermeni, Jevreji i mi Srbi od Ustaša!

Nakon parastosa i polaganja venaca, povorka je krenula u protestnu šetnju pored hotela "Moskva", preko Brankovog mosta i do Centra "Sava". 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD info

SD kosovo

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Pretežno vedro
12 Beograd