NEMA TAMO NIČEGA ZA MENE: U Oluji proterana sa dva deteta, prvi put došla na pomen žrtvama
Isto je i za Nevenku (56) sa Banije, koja je u „Oluji“ pobegla u Srbiju sa dva sina, svekrom i svekrvom. Mlađi sin je tada imao osam meseci, stariji dve godine. Idući kroz šumu i po mraku, odmah je žalila što nisu mogli poneti ništa osim malo odeće i hrane za decu. Kažu da je iza njih sve ostalo i da to nikad nije prežalila.
- Otišli smo usred noći, a muž je ostao na položaju – počinje svoju ispovest.
ZA SEĆANJE NA ŽRTVE "OLUJE": Srbija obeležava dan stradanja Srba u Hrvatskoj
Godinu dana nakon što su stigli u Srbiju, njeni svekar i svekrva su umrli, a muž je poginuo u saobraćajnoj nesreći.
Ove godine je prvi put došla na pomen žrtvama. Kaže da joj mnogo znači što su se ljudi okupili.
- Neke od njih vidim prvi put za dvadeset godina, a iz istog smo sela. Neke sam jedva prepoznala – kaže Nevenka i dodaje da je lepo da se okupe, ali da su prilike i uspomene ružne.
U stari kraj je otišla prvi put deset godina nakon "Oluje". Kaže da tamo za nju nema ničega – kuća je opljačkana i srušena i sve joj je strano.
"VOLEO BIH DA STE TU KADA DOĐEM S POSLA": Kako je desetogodišnji dečak preživeo akciju "Oluja"
- Nisu to više isti ljudi, to je sada neki drugi narod. Nema tamo ničega za mene.
Dok su iznad kolone letele rakete, nisu znali šta ih je snašlo – niti kuda idu, da li će stići živi, niti da li će se ikada vratiti.
U izbegličkoj koloni ka Srbiji, jedan čovek je, kaže Nevenka umro od tuge, a pokopali su ga usput, kod Dvora.
Kaže da prvih godina ni sami nisu znali kako su se snalazili. Išli su od jednih do drugih rođaka svuda po Srbiji i kratko se zadržavali. Živeći samo od socijalne pomoći, Nevenka nekada nije imala ni za hranu za decu.
Kako su stalno menjali mesto gde su živeli – od Jagodine do Pančeva, gde god su imali rođake, kojima je takođe bilo teško, i deca su stalno menjala škole. Sve dok se nisu skućili u Bajmoku, u Subotici.
- Bilo je mnogo teško i bolno, ali uspela sam da mi deca završe školu i da se zaposle.
Nevenki i njenoj deci koja su sada odrasli ljudi, Bajmok je jedini dom. Samo se plaše da se takvo stradanje ne ponovi.
- Ovo što je zadesilo naš narod ne želim nikome da se nikad dogodi. Šta bi onda bilo sa decom, ne samo mojom, nego svom decom sveta? To me najviše brine - kaže Nevenka dok čeka da posle dužeg vremena vidi i svog brata na skupu.
Parastosom u Crkvi svetog Marka i polaganjem venaca na spomenik žrtvama stradalim u ratovima u bivšoj Jugoslaviji od 1991. do 2000. godine, danas je obeležen Dan sećanja na stradale i prognane Srbe tokom hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja".
PATRIJARH IRINEJ O OLUJI: Ovakvu golgotu doživeli su Jermeni, Jevreji i mi Srbi od Ustaša!
Nakon parastosa i polaganja venaca, povorka je krenula u protestnu šetnju pored hotela "Moskva", preko Brankovog mosta i do Centra "Sava".