NEMOJTE SE ZAČUDITI AKO VAM NE DAJU KREDIT: Na "crnim listama" banaka sada i jedan veliki sektor u privredi
Iako ne postoje zvanični podaci, procenjuje se da je zog posledica pandemije korona virusom broj zaposlenih koji su na "crnoj listi" banaka, odnosno ne mogu da dobiju kredit, u poslednja dva meseca gotovo udvostručen i da se kreće između 35.000 i 40.000 ljudi.
Razlog za ovakve cifre krije se u činjenici što sve veći broj kompanija ne uspeva da odoli negativnim efektima korona krize zbog čega i njihovi radnici nisu sigurni klijenti za vraćanje dugoročnih kreditnih obaveza.
NEMAČKOJ PRETI STEČAJNI CUNAMI? Korona zadala težak "udarac" najvećoj evropskoj ekonomiji, predviđanja su crna
AMERIKANCI JEDVA SKLAPAJU KRAJ SA KRAJEM: Kongres planira dodatnu novčanu pomoć za građane!
PANDEMIJA KORONAVIRUSA IMA I JEDNU POZITIVNU STRANU: Da li su ljudi postali digitalno PISMENIJI?
Zato se i broj od 20.000 rizičnih klijenata koji su na ledu bili tokom leta uvećao jer pored zaposlenih u turističkim agencijama, hotelijerstvu, ugostiteljstvu, autoindustriji,međunarodnom saobraćaju, renta-kar uslugama, mikro i malih firmi, pridružila im se i velika grupa zaposlenih u srednjim preduzećima.
Zaposleni u tim kompanijama na ažuriranoj oktobarskoj "crnoj listi" bankara procenjene su kao rizične jer ne uspevaju poslednjih meseci da servisiraju svoje obaveze uključujući i primanja pa su tato njihovi zaposleni pod lupom bankara.
Tako bar navodi izvor iz jedne banke koji kaže da se projekcije mogućih rizičnih klijenata rade na mesečnom nivou.
- Grupi koja je već klasifikovana kao rizična, a to su zaposleni u turističkim agencijama, hotelijerstvu, ugostiteljstvu, autoindustriji, međunarodnom saobraćaju, renta-kar uslugama, mikro i malih firmi, pridružila su se i srednja preduzeća iz svih oblasti delovanja čiji su poslovni parametri značajno gori nego pre pandemije kovida 19. Ipak, sada su najviše su pogođeni zaposleni u srednjim preduzećima pa se zato analizira svaki pojedinačni slučaj iz ove grupe - navodi sagovornik.
Da je to tako navodi I.J. ekonomista u jednom ovakvom preduzeću koje se bavi prodajom poljoprivrednih i drugih mašina.
- Našli smo stan i moj suprug je imao pravo kod svoje banke da podigne kredit od 35.000 evra. Nedostajućih 15.000 evra sam ja pokušala da dobijem ali sam odbijena iako sam dobar klijent 10 godina zbog moje firme. Rečeno mi je da je njeno poslovanje rizično jer su finansijski parametri značajno gori poslednjih meseci u poređenju sa onima pre korone. Neprijatno sam bila iznenađena jer je koleginica iz firme u maju dobila stambeni kredit - navodi I.J.
Ništa bolji tretman nemaju ni zaposleni u hotelijerstvu i turističkim agencijama.
- Ovaj problem traje već duže vreme banke ne samo što ne odobravaju kredite zaposlenima u ovom sektoru već ne žele da im izdaju ni kreditne kartice jer ne postoji kreditna sigurnost - kažu u Nacionalnoj asocijacije turističkih agencija Srbije.
Tvrdnje o postojanju "crnih lista"
Nekoliko banaka kažu da ne postoje već da se "svaki klijent posmatra pojedinačno i ako nema redovna primanja i predstavlja rizičnog i nestabilnog platišu, neće mu biti odobren kredit".
Tu njihovu nezvaničnu informaciju, zvanično je potvrdio Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
- Nema crnih lista nego svaka banka meri svoj rizik i da li želi da ga preuzme u uslovima pandemije u kojoj vlada velika neizvesnost za zaposlene u delatnostima poput avioindustrije,turizma, ugostiteljstva. Banka ne procenjuje samo nekog koji uzima kredit već i u kojoj firmi radi odnosno da li ona ima potencijal da izađe iz ove kovid krize.To je prirodno kada je ovakva situacija jer ako imate bilanse kompanije u kojoj radite koji su nepovoljniji nego ranije, to je znak uzvika bankaru koji procenjuje da li možete da vratite - kaže Vasić.
On dodaje da zaposleni u takvim kompanijama su rizični i za kratkoročne gotovinske kredite.
- I to zaduženje može da se dobije ako se klijentu progleda kroz prste jer je manji rizik ali sigurno je da banka neće dati neki stambeni kredit na 15 godina. To je potpuno logično kada je ovakva situacija jer je reč o trijaži banke i načinu da zaštite i onih koji redovno izmiruju obaveze. Da nije tako rizik bi mogao da se prelije na cenu kapitala odnosno visinu kamata, koje bi svi kasnije plaćali. To je neko fino podešavanje i ne bi trebalo da se ljudi ljute jer na neki način banke štiti i tog klijenta koji je nesiguran i traži kredit, da sutra ne bi došlo do blokade menica i izvršitelja. Ovakva opreznost banaka ima opravdanje jer štiti sve deponente od propadanja njihovog novca - kaže Vasić.