Nevidljivi heroj pandemije! Nenad je cele godine neumorno prevozio pacijente, osoblje, opremu bez dana odmora
Nenad Janković, vozač saniteta u užičkoj bolnici, od početka epidemije korona virusa radi bez dana odmora. Cele prošle godine neumorno je prevozio pacijente, osoblje, opremu, kiseonik najčešće u Beograd. Pacijenti su iz dana u dan pristizali i punili bolnice širom Srbije. Zbog nedostatka kadrova užički zdravstveni radnici išli su na ispomoć najviše u Beograd.
LETNJE OPUŠTANJE DOĆI ĆE NAM GLAVE: Srbija na korak od pooštravanja mera - dr Đerlek otkriva šta donosi četvrti talas
ŠTA JE NAJBOLJA ZAŠTITA OD KORONE? Ivanuša uputio snažnu poruku svima, srpska organizacija vakcinacije odlična!
ONI KOJI SE NE VAKCINIŠU RADE PROTIV SEBE I STRUKE: Doktorka Tatjana istakla ko treba da nađe drugi posao!
- Prevozili smo naše doktore, tehničare i medicinske sestre u Beograd na Sajam ili u Arenu. Vozio sam pacijente na Infektivnu kliniku, "Dragiša Mišović", Zemun, Zvezdaru... Bilo je dana kad sam spavao samo po tri sata - priča Nenad.
I dan-danas se seća, kako kaže, najteže situacije od prošlog leta.
- Napolju plus 40 stepeni, a mi svi u skafanderima, vizirima, rukavicama po ceo dan. Dobio sam nalog da vozim tri kovid pacijenta sa grudnog odeljenja u bolnicu "Dragiša Mišović" u Beogradu. Kada smo stigli tamo, kažu nam da nemaju mesta i pošalju nas na Infektivnu kliniku. Tu takođe nije bilo praznih kreveta, pa su mi rekli da ih vozim u Požarevac. Međutim, u mom sanitetu osim njih, bila su i dva pacijenta na kiseoniku, koji je u međuvremenu, usled dugog čekanja, potrošen! Dvojicu su smestili bukvalno u hodnik bolnice, dok sam trećeg pacijenta morao da vozim za Požarevac - priča Nenad.
- Tada u meni proradi adrenalin. Posebno kad znam da vozim bebe, malu decu ili teško obolele pacijente. Sa rotacijom i zvučnim signalom dajem sve od sebe da bezbedno, ali i na vreme dovezem sanitet do bolnice. Kada stignem, lakše se osećam, ali sustigne i umor, pa je u takvom stanju teže voziti nazad - kaže Nenad i dodaje da ukoliko ne prevoze obolele ili lekare, vozači rade i ostale poslove.
- U meni proradi adrenalin. Posebno kad znam da vozim bebe, malu decu ili teško obolele pacijente - Nenad Janković.
- Iz glavne bolnice svakog dana vozi se hrana za doručak, ručak i večeru za kovid bolnicu. Prevozimo i prljav i čist veš tamo-vamo dva puta dnevno. Takođe, vozimo i drugu opremu iz Beograda za Užice. Imamo jedan sanitet koji smo prilagodili za vožnju kiseonika. Neverovatno je koliko se troši kiseonik. Bilo je situacija da nisu mogli da nam dopreme dovoljno kiseonika, jer fizički nisu mogli da napune te boce - kaže Nenad i dodaje da je i sam bio zaražen opakim virusom.
- Od 15. decembra do Nove godine bio sam zaražen. Nisam ni znao sve dok moja supruga nije izgubila čulo mirisa i ukusa, pa smo se oboje testirali. Srećom, imao sam blagu klinički sliku i brzo sam se vratio na posao. Sada ćemo supruga i ja da se vakcinišemo, što savetujem svima, jer sam video strašne muke zaraženih pacijenata.