fbpx
Skip to main content
korona virus

NOVA SAZNANJA SRPSKIH NAUČNIKA: Otkrivena tri faktora koja doprinose bržem obolevanju od korone!

Foto: Srbija Danas
Kada je epidemija u piku, za pronalaženje novog leka potrebno je 10 godina i to košta oko dve milijarde dolara. 

Istraživanja na Institutu za nuklearne nauke "Vinča" i međunarodna istraživanja jasno pokazuju da postoji genetska predspozicija za obolevanje od kovida-19.

Promene na većem broju gena, koje su obično smeštene na različitim hromozomima, povećavaju rizik za obolevanje od te bolesti, objašnjava Snežana Pajović, direktorka Instituta.

EVO KOJI TEST TREBA DA RADITE PRI PRVIM SIMPTOMIMA: Direktorka "Vatrenog oka" otkriva - ovaj je besplatan!

EVO KOJI TEST TREBA DA RADITE PRI PRVIM SIMPTOMIMA: Direktorka "Vatrenog oka" otkriva - ovaj je besplatan!

''BOLNICE SU PUNE LJUDI U TEŠKOM STANJU!'' Dr Gojković oštro kritikovao šoping ludilo usred korone

''BOLNICE SU PUNE LJUDI U TEŠKOM STANJU!'' Dr Gojković oštro kritikovao šoping ludilo usred korone

"MERE MORAJU BITI RIGOROZNIJE OD OVIH KOJE SADA IMAMO" Nove prognoze profesora Kočovića!

"MERE MORAJU BITI RIGOROZNIJE OD OVIH KOJE SADA IMAMO" Nove prognoze profesora Kočovića!

Pajovićeva objašnjava da promene koje nastaju na genima, iz različitih razloga, povećavaju rizik za nastajanje oboljenja kovid-19. To su multifaktorska oboljenja, gde spadaju i kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, neurodegenerativna oboljenja.

Preko 100 oboljenja, dodaje, koje su učestala u populaciji su upravo multifaktorska oboljenja.

- Verovatnoća obolevanja od kovida-19 zavisi od tri faktora. Od naše genetske predispozicije, okolnosti pod kojima živimo i od načina na koji živimo - ističe drektorka Instituta "Vinča".

Prema njenim rečima, okolnosti podrazumevaju faktore sredine, i sredina i te kako utiče da li će se ispoljiti takozvani loši geni koje svako od nas ima u okviru genoma. 

Spoljašnji faktori sredine takođe mogu da utiču na ispoljavanje loših gena ili na njihovo suprimiranje. 

Treći faktor je način života, a to znači kako se hranimo, koje bioaktivne komponente ta hrana sadrži, pre svega antioksidanse, koliko dugo spavamo, kakva je naša fizička aktivnost. 

Najnovija istraživanja pokazuju da se upotreba 500 miligrama vitamina Ce, 1.000 do 4.000 IJ vitamina De pokazala kao izuzetna preventiva.

- Kvalitet života je taj koji može da utiče da li povećavamo ili smanjujemo sopstveni rizik za obolevanje od kovida-19 - poručuje Pajovićeva.

Dodaje da su istraživanja pokazala, pogotovo u Italiji i Španiji, da ljudi koji imaju A krvnu grupu mnogo češće obolevaju u odnosu na one koji imaju 0 krvnu grupu.

- To se objašnjava na taj način što su antigeni, koji se nalaze u membrani eritrocita, proteini koji su takođe kodirani genima - objašnjava Snežana Pajović.

Dodaje da se opet dolazimo do genetskog nivoa jer su naše krvne grupe genetski determinisane.

Realizacija tri projekta koji se odnose na kovid-19

U okviru biomedicinskih istraživanja, koja se odnose na kovid-19, realizuju se tri projekta, ističe Pajovićeva.

- To su projekti koji su dobijeni preko javnog poziva Fonda za nauku. Period trajanja tih projekta je 18 meseci, a sa konkretnim rezultatom možemo izaći za oko 10 meseci - kaže direktorka Instituta.

Naglašava da su u okviru programa koji se odnosi na selektovanje postojećih lekova, koji mogu biti prenamenjeni, odnosno primenjeni u kliničkoj praksi, već dobili određene rezultate.

U saradnji sa Hemijskim fakultetom i referentnom laboratorijom za lekove Univerziteta u Teksasu imaju objavljenih šest međunarodnih radova.

Što se tiče pronalaska leka za kovid-19, to će, kako je rekla, biti u nekoj drugoj fazi. Sada kada je epidemija u piku, za pronalaženje novog leka potrebno je 10 godina i to košta oko dve milijarde dolara. 

- Nama treba hitno rešenje. U Institutu "Vinča" je razvijena inovativna kompjuterska metodologija na osnovu koje vršimo selektovanje već postojećih lekova i taj projekat se razvija kroz saradnju sa referentnom kovid laboratorijom sa Univerziteta u Teksasu - izjavila je Pajovićeva.

- Nakon selektovanja lekova kreće druga eksperimentalna faza gde se ti lekovi koriste za eksperimentalna biohemijska istraživanja, na različitim životinjskim modelima i to pokriva deo pretkliničkih istraživanja pri čemu se koristi jedan od najinfektivnijih mutanata da bi dobili što jasniji odgovor kada je u pitanju jedna intenzivna infekcija - ističe ona.

Vremenska prognoza
Clear sky
3 Beograd