NOVI DELTA SOJ KOSI NAJMLAĐE? Evo kako deca podnose koronu i kada počinju da se javljaju KOMPLIKACIJE
Novi delta soj virusa korona sve je prisutniji među mladima, a kako tvrde pedijatri, broj dece koja se javljaju sa simptomima ovog virusa u pojedinim domovima zdravlja se utrostručio.
SAVRŠEN POČETAK VIKENDA - VREME ZA POŽELETI: Danas vedro i sunčano nebo nad Srbijom
"ŠTA ČEKA KRIZNI ŠTAB" Dr Đerlek otkrio šta ga nervira: Produžavamo agoniju
SKANDALOZNA PREPISKA: Roditelji preko Viber grupe najavili učiteljici da deca u školi više neće nositi maske! (FOTO)
Tako pedijatar Aleksandra Bogdanović kaže da se broj najmlađih koji dolaze u ambulantu gde radi počeo povećavati nekoliko dana pre početka školske godine.
– Čekaonice su nam pune i već fizički ne možemo da postignemo sve. Dešava se da čekaonica bude puna kao usred epidemije gripa u januaru – dodaje ona.
– Od sve dece koja se javljaju u ambulantu, otprilike polovina je pozitivna na koronu. Javljaju se sa sličnim simptomima, ali ima i dece kod koje je nespecifična klinička slika, a test bude pozitivan. Tu nema nekog pravila – kaže doktorka.
Simptomi traju kratko
Što se tiče kliničke slike, deca uglavnom imaju lakše respiratorne virusne infekcije, a simptomi traju kratko.
– Javljaju se i sa temperaturom i stomačnim tegobama. Temperatura ne mora obavezno da bude visoka, a može da traje samo dan ili dva. Mada ima slučajeva i kada traje mnogo duže, iako se pacijenti obično javljaju već u ranoj fazi. Sem temperature, javljaju se kašalj, malaksalost i bol u grlu – objašnjava doktorka.
Kod najmlađih pacijenata se odmah radi antigenski test, a doktorka kaže da je bitno da se on uradi u pravom trenutku.
– Ako se uradi prvog dana kada se pojave temperatura i kašljanje, najverovatnije će biti negativan, pa je najadekvatnije vreme da se uradi od trećeg do petog dana nakon prvih simptoma – priča ona.
Svakako, sva deca kod koje se otkrije virus moraju da budu u izolaciji 15 dana.
Temperatura se javlja i posle tri meseca
Međutim, problem je u tome što delovi virusa ostaju u detetu i tri meseca nakon što ga preleže.
– Recimo, sve prođe mirno, svi rezultati budu dobri, a onda se za mesec i po jave neke komplikacije. To se dešava kod manjeg broja dece i uglavnom se radi o malaksalosti i temperaturi oko 37 stepeni. Ovakva stanja mogu trajati od mesec dana do tri meseca – objasnila je doktorka Bogdanović.
Međutim, problem može da nastane i kod dece koja se bave sportom pa posle preležane korone krenu da treniraju.
– Ono što je bitno jeste da su u dužem periodu pošteđeni fizičkog napora. Recimo, prođe sve i posle dve nedelje krenu na treninge i onda se stanje iskomplikuje. To se dešavalo kod nekih srednjoškolaca – priča doktorka.
Prema njenom iskustvu iz ambulante, od korone najviše obolevaju srednjoškolci.
– Korona je dominantna kod srednjoškolaca i starijih razreda osnovne škole. Kada se pojavila, najviše je bilo obolelih od 16 godina pa naviše. Sada se ta granica spustila, pa često obolevaju deca od 12 do 18 godina – dodaje pedijatar dr Bogdanović.
U školama vreba opasnost
Ona dodaje da se delta soj lakše prenosi, pa može biti opasno i to što deca sada sede zajedno u klupama a retko nose maske.
– Maske ne nose baš svi, a distance već nema. Rizik od prenošenja svakako da postoji. Imali smo slučaj da je 15 dece u jednom odeljenju imalo iste respiratorne simptome. Može biti problematično i to što su u neposrednoj blizini u zatvorenom prostoru. S druge strane, teško je sedeti sa maskom na licu sve vreme. Ranije je i čas kraće trajao, pa im je bilo lakše jer su manje ostajali u školama – smatra doktorka.
Ona objašnjava da deca mogu biti i prenosioci, iako sama nemaju simptome.
– To može biti opasno za njihove vršnjake, ali i za starije koji nisu vakcinisani ili imaju hronične bolesti – naglašava dr Bogdanović.
Zanimljivo je to da, iako od početka korone radi sa zaraženim pacijentima, do sada nije imala slučajeve da je neko vakcinisano dete imalo koronu.
Dodaje da je vakcinacija za srednjoškolce krenula proletos, ali da je do sada jako slab odziv.
Na kraju roditeljima i deci savetuje ono što su savetovali i ostali lekari proteklih godinu i po.
– Treba da se pridržavaju epidemioloških mera, od koji su osnovne držanje distance i epidemiloške mere. I kontakti i okupljanja su veliki rizik. Distanca ima smisla, ali s obzirom na to koliko sve ovo traje, mislim da je teško pridržavati se svega toga i živeti na taj način da socijalno budemo izolovani. To je neprirodno. Ali virus je lakše prenosiv i pre ili kasnije ćemo se inficirati. Ako smo vakcinisani, rizik od teže forme je manji, tako da je poenta u vakcinaciji – zaključila je dr Bogdanović.