Obeležen Dan bezbednosti na internetu: Deca najugroženija, vršnjačko nasilje najzastupljenije
Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija,Tatjana Matić, istakla je u uvodnom obraćanju da se najčešće i najteže zloupotrebe dešavaju sa decom i da su edukacija u školi i dominantnija uloga roditelja ključ za rešavanje problema.
- Srbija je, prema poslednjem istraživanju, deseta zemlja u svetu po razvijenosti savremenih informacionih tehnologija, a kada je u pitanju bezbednost dece na internetu, Srbija je prva u regionu, rekla je Matić.
Kontakt centar za bezbednost dece na internetu osmišljen kao mehanizam za smanjenje mogućnosti zloupotrebe dece i mladih putem interneta, daje odlične rezultate.
- Kontakt centar je osnovan pre dve godine kao jedinstven mehanizam ove vrste u regionu, a u Evropskoj uniji samo nekoliko zemalja ima ovako razvijen sistem - rekla je Matić i dodala da je od početka rada kontakt centra bilo više od 7.000 poziva, od čega je 1.380 predmeta formirano, a 155 predmeta imalo elemente krivičnog dela.
VRŠNJAČKO NASILJE NAJZASTUPLJENIJE
- Statistike pokazuju da je najzastupljenije vršnjačko nasilje, pa zloupotreba naloga na društvenim mrežama, vrbovanje, pedofilija je pri kraju ove liste i u poslednje vreme sve veći broj dece ima neki vid zavisnosti od video igrica i praktično bolesti zavisnosti, upozorila je Matić.
DIGITALNE TEHNOLOGIJE KAO MOGUĆNOST ZA ZAŠTITU I EDUKACIJU
U okruglom stolu učestvovala je i Ivana Milenković ispred Udruženja ,,Drug nije meta" i istakla frekventnost vršnjačkog nasilja putem interneta, ali i potencijal koji digitalne tehnologije imaju u zaštiti i edukaciji dece.
- Digitalne tehnologije nisu samo otvorile prostor u kome se vršnjačko nasilje dešava, već su i alat koji deca i mladi danas koriste sa ciljem da povrede i ponize jedni druge. Setimo se slučaja u Subotici od pre nekoliko dana kada je maltretiranje jednog dečaka zabeleženo mobilnim telefonom, a snimak objavljen na internetu. Upravo je ovo jedna od najvažnijih razlika tradicionalnog nasilja među vršnjacima i onog koje uključuje digitalne tehnologije - pre ekspanzije digitalnih tehnologija sukobi koji su nastajali među decom ostajali su vezani za jedan kontekt, određenu sredinu i određen broj ljudi - učionicu, školsko dvorište... Danas, deca koja su doživela traumatično iskustvo sa svojim vršnjacima, često nažalost doživljavaju i distribuciju neželejnih snimaka, što već tešku situaciju dodatno otežava i na određen način dete etiketira pred milionima ljudi koji pogledaju snimak. Istovremeno, digitalne tehnologije su kanal koji predstavlja ogroman potencijal za zaštitu i edukaciju, kako dece, tako i roditelja, ali i nastavnika, i upravo u tom pravcu treba da usmerimo energiju i resurse, rekla je Milenković.
NE BRANITI DETETU DIGITALNE TEHNOLOGIJE, NEGO GA NAUČITI DA SE ZAŠTITI
Na obrazovanju mladih o bezbednosti na internetu radi i Ministarstvo prosvete koje je pre nešto više od godinu dana formiralo je sektor za digitalizaciju u prosveti i nauci, a pored toga uvelo je i novi obavezni program u škole Informatika i računarstvo.
- Mi naporno radimo na tome da naša deca budu budu stanovnici sveta. Ne govorimo o zabranama, već o edukaciji dece kako da na bezbedan način koriste internet i na koji način treba da se zaštite na internetu - rekla je savetnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za digitalizaciju u prosveti i nauci Katarina Aleksić.
DECA MANJE UKLJUČENA U PORODIČNU DINAMIKU
Psiholog Nada Todereskov kaže da najveći problem jeste što su deca okrenuta virtualnom svetu, a manje su uključena u porodičnu dinamiku i da ovaj problem može da se reši saradnjom roditelja, dece, škole i vršnjaka.
- Deca danas odrastaju u svetu gde žele da budu stimulisana u svakom smislu, video igrice i komunikacija preko interneta im to nude, ali to je jednosmerna komunikacija, pa kada se nađu u nekim realnim životnim problemima, ne znaju da rešavaju.
Statistike pokazuju da su deca laka i najčešća meta. Oko 85 odsto dece koja koriste internet na njemu svakodnevno provode više od sata. Čak 11 odsto roditelja naglasilo je da su njihova deca putem interneta dolazila u kontakt sa nepoznatim ljudima, a 30 odsto njih reklo da su njihova deca bila izložena nekim neprimerenim sadržajima na internetu, rezultati su kampanje "IT karavan 02" Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Takođe, 11 odsto dece bilo je žrtva vršnjačkog nasilja, a samo 17 odsto roditelja smatra da poseduje digitalne kompetencije koje im omogućuju da na neki nacin zaštite svoje dete ili primene mere zaštite.
U okruglom stolu učestvovali su državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, Katarina Aleksić i Biljana Lajović ispred Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, psihijatar i psihoterapeut dr Aleksandra Bubera, Ivana Milenković ispred Udruženja ,,Drug nije meta", psiholog Nada Todoreskov, Vladimir Pešić i Dženana Rudonja ispred Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, Tanja Ranković ispred UNICEFa, Danilo Krivokapić, Andrej Petrovski ispred Share fondacije, Emili Fink ispred Unitas fonda i Dragana Đurić i Jagoda Petrović Ukaj ispred NARNSa.