OPASNOST OD KOVIDA VREBA: Lečenje je opasno ali neophodno, a aspirin koristiti uz nadzor!
- Iako nije u srpskom protokolu lečenja pacijenata obolelih od kovida, u našoj bolnici svima s visokim kardiovaskularnim rizikom dajemo i aspirin da bismo sprečili tromboze. Aspirin na nivou najmanjih krvnih sudova sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, to jest trombova. Međutim, niko na svoju ruku ne sme da uzima aspirin jer on može da izazove smrtonosno krvarenje u želucu, a posebno zato što korona na jednom mestu u organizmu izazove trombozu - začepljenje krvnih sudova, a na drugom krvarenje - ističe za Kurir doc. dr Marija Zdravković, direktorka KBC ''Bežanijska kosa''.
Naša poznata doktorka otkrila šta moramo da uradimo da zaustavimo treći talas korone: Možemo li da pobedimo do Nove godine?
"SITUACIJA U NOVOM SADU JE NA IVICI" Oglasio se Vučević, brojke u ovom gradu su trenutno poražavajuće
DANAS ZASEDA KRIZNI ŠTAB: Članovi se danas odlučuju za nove mere, da li nas čeka DRASTIČNO POOŠTRAVANJE?
Protiv bolova
Aspirin je lek dobro poznat svima, jeftin je, mnogi ga uzimaju na svoju ruku za sve i svašta, a pomaže i u sprečavanju nastanka krvnih ugrušaka, koji su česti kod obolelih od kovida i mnoge su i ubili. Svet s nadom gleda u istraživanje britanskih naučnika, koji aspirin daju hiljadama obolelih od kovida kako bi ispitali da li taj lek protiv bolova može smanjiti rizik od krvnih ugrušaka.
Dr Zdravković napominje da kod srednje teških i teških formi kovida nastaju tromboze, koje su opasne jer mogu da izazovu šlog, infarkt, pa i smrt.
- Imali smo pre neki dan pacijenta čija su se pluća oporavila od kovida a umro je pošto je srce stalo zbog tromboembolije. Po protokolu pacijentima u bolnici dajemo antikoagulantnu terapiju, to su niskomolekularni heparini u vidu potkožne injekcije. A u ''ežaniji'' zasad aspirin dajemo samo pacijentima visokim kardiovaskularnim rizikom od nastanka tromboza. To su ljudi s povišenim krvnim pritiskom, oni koji su imali infarkt ili šlog, dijabetičari i svi oni koji znaju da imaju neki problem s krvnim sudovima - objašnjava dr Zdravković.
Ona naglašava da ljudi ne smeju na svoju ruku da uzimaju aspirin ili povećavaju prepisane doze jer taj lek može da izazove i smrtonosno krvarenje u želucu.
Nadohvat ruke
- Pacijenti koji imaju čir na želucu nikako ne smeju da koriste aspirin. Imali smo pacijenta koji je znao da ima čir na želucu, ali je na svoju ruku uzimao aspirin, što je izazvalo ozbiljno krvarenje. Uz to je zbog korone dobio emboliju i vrlo brzo umro. Imali smo slučajeva da korona istovremeno na jednom mestu izazove trombozu, a na drugom krvarenje! Iako mnogima aspirin deluje kao običan i dobro poznat lek, koji je nadohvat ruke, samo je lekar taj koji može da proceni šta i u kojoj dozi se daje kom pacijentu, pa i aspirin - istakla je dr Zdravković.
Podsetila je da, pored britanskog istraživanja, ima još nekoliko svetskih studija koje ispituju da li bi davanje aspirina u redovnoj terapiju smanjilo komplikacije.
- I nije tu samo reč o trombozama nego i o tome da li bi bila kraća hospitalizacija pacijenata koji primaju i aspirin i da li bi to smanjilo mortalitet. Ali to je sve još na nivou ispitivanja i nije validno dok se rezultati ne objave u zvaničnim naučnim časopisima - zaključila je dr Zdravković.
ŠTA JE ASPIRIN
To je acetilsalicilna kiselina koristi se protiv blažih bolova, groznice i zapaljenja. Jedan je od najsvestranijih lekova u medicini, jedan od najstarijih lekova na svetu i jedan od najrasprostranjenijih lekova u svetu.
Oko 40.000 tona potrošnje svake godine. Koristi se u prevenciji infarkta miokarda, moždanog udara i stvaranja krvnih ugrušaka. Nekoliko stotina smrtnih slučajeva od predoziranja aspirinom bude godišnje u svetu (smrtonosna doza iznosi 0,2-0,5 g po kg telesne mase)
Neželjeni efekti aspirina (posebno u većim dozama)
gastrointestinalni bolovi, uključujući čir i krvarenje u stomaku
tinitus - zujanje u ušima