OPREZ Tetke i rođaci PRODAJU DECU: Kako devojčice i devojke postaju seksualne robinje
Trgovina ljudima kao globalni fenomen pogađa sve zemlje, sve staleže.
Sve krene od bezazlenog dopisivanja na društvenim mrežama, potom se žrtva zaljubi, a onda usledi ono najgore - ucene, seksualno zlostavljanje... U najgorim slučajevima te osobe ostaju bez ličnih dokumenata i bivaju prodate u nekoj stranoj zemlji.
BEOGRADSKI ANTIVAKSER PROMENIO MIŠLJENJE: "OTAC VIŠE NEMA PLUĆA, SIN NIKAD ZDRAVIJI, ALI GO**O"! Cela porodica zaražena, svi nevakcinisani (FOTO)
POKOJNOM MIROLJUBU JE RAZLUPANA GLAVA, A ŠETA SE PO SRPSKOM SELU: Poslednji susret je imao sa baka Verom!
OD BIZARNOSTI DO PRAVOG HITA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Pečeno prase, trubači i veselje u Surčinu zbog smrti tašte? (VIDEO)
Najlakša meta su maloletne devojčice, koje su predatori u stanju da vrbuju mesecima, da prate njihova interesovanja i gađaju ih tamo gde su najranjivije. Nisu pošteđeni ni dečaci, ali oni su žrtve u znatno manjem broju.
I to se ne dešava samo nekome tamo negde, već i u našem komšiluku, gradu. I u Srbiji su deca na meti opasnih predatora, jer čak 750.000 njih vreba svake sekunde žrtve na internetu.
U prilog tome govore i podaci nevladine organizacije ASTRA, koja kaže da je do juna ove godine u Srbiji zvanično identifikovano 26 žrtava trgovine ljudima. Od tog broja 21 osoba je ženskog pola, a pet muškog.
Ono što uvek treba imati na umu jeste takozvana siva brojka, odnosno prognoze stručnjaka iz ove oblasti koje govore da je broj realnih žrtava na teritoriji naše zemlje i do 10 puta veći.
Hristina Piskulidis iz organizacije ASTRA navodi za 24sedam da smo prošlu godinu završili sa brojkom od 59 zvanično identifikovanih žrtava, a da je najzastupljeniji vid eksploatacije bila seksualna eksploatacija.
Beli kombi stereotip, internet je nova planeta
I upravo za tu vrstu eksploatacije, za perfidne trgovce internet prostor je pravi raj.
- Ciljna grupa trgovaca su pre svega devojčice, devojke i žene od 11 do 25 godina starosti. Trgovina ljudima se preselila na internet, tako da više ne važe stereotipi koje čujem na svojim predavanjima, a koji trgovinu ljudima dovode u vezu s vozilom koje se zaustavlja i otima određeno dete/osobu. Internet je sasvim nova planeta koja, pored pogodnosti koje pruža savremenom čoveku, sobom nosi i nebrojene rizike - ističe za 24sedam Aleksandra Urošević iz Fondacije "Unitas Evropa".
Ona pak ističe i da niko nije bezbedan i da to što je roditelj fizički prisutan u stanu u kome je dete pred kompjuterom, odnosno na internetu, nikako ne znači da ima uvid u čitavu paletu doživljaja koje dete upija u svakom minutu.
Jelena Hrnjak iz udruženja "Atina" navodi za 24sedam da statistika kaže da se žrtve eksploatišu i u inostranstvu i u Srbiji (u proseku oko 100 kilometara od mesta gde žive). Bilo je slučajeva u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj i drugim zemljama.
Žrtva može biti svako, ali više stradaju oni iz problematičnih porodica
Profil žrtava ne može se jasno odrediti, ali to su, pre svega, osobe ženskog pola koje su ranjive u određenom segmentu svoje ličnosti.
- Najčešće su to deca koja potiču iz siromašnih porodica, deca u čijim porodicama je prisutna patologija kao što su alkoholizam i narkomanija roditelja, a ovakve nepovoljnosti gotovo uvek podrazumevaju socijalnu izolaciju deteta i nezadovoljene osnovne psihološke potrebe. U Srbiji je najčešće reč o deci iz romske populacije, mada praksa poznaje i brojne slučajeve kada su deca iz situiranih porodica uvučena u lanac trgovine ljudima - kaže Aleksandra Urošević.
I Jelena Hrnjak se slaže sa njom i navodi da je jedna od najčešćih predrasuda u vezi sa žrtvama to da su stranci, bez dokumenata, i da su žrtve najčešće lakoverne i neobrazovane osobe ili naivne devojke iz drugih zemalja koje su na prevaru uvučene u situaciju trgovine ljudima.
Hranjkova naglašava da se devojčice često višestruko iskorišćavaju – i to u seksualne svrhe, svrhe radne eksploatacije, a ima i onih koje su iskorišćene kako bi se prinudno udale, ili u pornografske svrhe. Dečaci se takođe seksualno iskorišćavaju, iako je ustaljena predrasuda da takvih situacija nema.
Zarada na godišnjem nivou 152 milijarde dolara
Na godišnjem nivou, u svetu nestane čitava jedna metropola, odnosno više od milion i po ljudi, među kojima je najveći broj dece.Trgovina ljudima je najunosnija kriminalna industrija, koja na godišnjem nivou ubira 152 milijarde dolara - navodi Aleksandra Urošević.
- Deca koja odrastaju u uslovima u kojima nedostaje ljubavi, pažnje, gde nedostaju osnovne potrebe su u mnogo su većem riziku, a trgovci upravo traže takav plen - pojašnjava za 24sedam članica udruženja "Atina" i dodaje:
- Žrtve mogu biti i osobe koje su već pretrpele seksualno zlostavljanje ili fizičko i psihičko nasilje, one koji nemaju mogućnost da se obrazuju. Osobe koje su usamljene, tužne, na ivici očaja i ne vide izlaz iz neke životne situacije, podložnije su uticaju osoba koje im obećavaju pomoć i podršku. Trgovci umiruju potencijalnu žrtvu, vraćaju joj svojim obećanjima nadu i veru da postoji izlaz za njih. Nude im sve od krova nad glavom, zagrljaja, tople reči, utehe, ljubavi... Zato ih je teže odmah otkriti.
A ko su trgovci? Internet predatori, tetka, muž...
Predatori su izrazito manipulativni, strpljivi, odlični su poznavaoci psihe deteta i adolescenata. Sasvim neprimetno zadobijaju poverenje ranjivog deteta, tako da lako stiču uvid u način njegovog života, navike, kretanje itd. Potom pred dete postavljaju određene zahteve. Recimo, da se slika nago ili u kompromitujućoj pozi. A potom slede ucene, prisila i uvlačenje u lanac trgovine ljudima, objasnila nam je Aleksandra Urošević iz Fonda "Unitas".
Kako ističe, predator na društvenoj mreži ima sliku deteta, a potom analizira interesovanja i muziku koju dete sluša i pravi realan profil njegove ličnosti, tako da gotovo izvesno zna koje dete je ranjivo, lakoverno i podložno manipulaciji.
Upravo je zbog toga, ističe naša sagovornica, važna preporuka da deca imaju na mreži samo prijatelje iz realnog zivota i da ne stupaju u komunikaciju sa nepoznatim ljudima. Druge preporuke su da deca ne izlistavaju svoja interesovanja, da se nikako i nikada ne taguju i ne lociraju. Takođe, važno je da roditelji znaju da ne treba da postavljaju slike svoje maloletne dece na kojima se vidi škola u koju dete ide ili parkić u kome se igra.
Zapravo, slike dece treba da budu blurovane, jer čak i kada dete nije direktno ugroženo, slika tog deteta zapravo može u sekundi da se nađe u pedofilskim bazama fotografija.
- Trgovcima se teško ulazi u trag jer se žrtve prodaju preko interneta i stalno menjaju IP adresu - kaže Uroševićeva.
Jelena Hranjak se nadovezuje i naglašava da i dalje ima vrbovanja i uživo, pa tako žrtvu često u lanac trgovine uvlači osoba koju ona poznaje i u koju ima poverenje kao što su drugarica, rođak, kum, komšija, tetka, dečko, muž...
- Trgovac ljudima može biti posrednik, poslodavac, korumpirani službenik, prevoznik... Često trgovac ljudima simulira ljubavnu vezu i po nekoliko meseci, pa joj tek onda predloži da odu npr. u inostranstvo da rade, žive, nađu bolji posao i veću zaradu. Ponekad se i više njih udružuje, kako bi lakše stupili u kontakt sa potencijalnom žrtvom - ističe Hrnjak.
Ono što posebno zabrinjava, kaže, jeste to što se dešava da pripadnici institucija, od kojih očekujemo zaštitu, budu deo organizovanih kriminalnih grupa, zbog čega trgovci lakše npr. prevezu žrtvu preko granice.
Obećavaju bolji život, zaradu, vezu...
Hristina Piskulidis iz organizacije ASTRA navodi da najčešći način vrbovanja žrtava jesu lažni oglasi za posao ili usmene poslovne ponude i dogovori.
- Ovo pre svega važi za dva najzastupljenija vida trgovine ljudima – seksualnu eksploataciju i prinudni rad. Drugi najčešći način vrbovanja, kada je reč o žrtvama seksualne eksploatacije, jeste tzv. loverboy, kada žrtva stupi u emotivnu vezu sa osobom za koju se kasnije ispostavi da je trgovac ljudima ili posrednik.
Svi naši sagovornci se slažu u tome da trgovci ljudima najčešće namamljuju žrtve u situacije eksploatisanja nudeći im lažnu nadu da će na taj način moći da poprave svoje živote i živote svojih porodica - obećavaju šansu za bolji život, dobar posao i zaradu, divnu vezu ili nove i uzbudljive mogućnosti.
Da bi žrtve naterali na prosjačenje ili prostituciju, koriste različite metode - od brutalnih, kao što su fizičko, psihološko, ekonomsko nasilje, kako bi ih kontrolisali i stvarali odnos zavisnosti, i zloupotreba teškog položaja druge osobe, pa do “suptilnijih” metoda, kao što su ucena ili čak emotivno zavođenje žrtve, dovođenje i držanje žrtve u zabludi.
- Trgovci pažljivo otkrivaju šta osoba najviše želi, šta joj je potrebno i za čim čezne, i na osnovu toga kreiraju lažne prilike kojima namamljuju osobu da pristane da joj oni pomognu da do svega toga dođe. Ponekad je to beg od već teških uslova života, nasilja u kojem osoba živi, a ponekad jednostavno želja da je neko zavoli - kaže Hrnjakova, i dodaje da ponekad trgovac razvija i druge mehanizme pokornosti žrtve, uključujući i poigravanje sa njenim osećanjima.
- Manipulacija osećanjima je taktika trgovaca kojom se razvija takav odnos pažnje, lažne ljubavi, kada žrtva gaji iluziju da joj je bolje da živi u takvim uslovima života nego u onim u kojima je živela ranije. To se posebno odnosi na žrtve koje su već preživljavale nasilje u kući sa najbližima i u trgovcu videle spasioca. Žrtva u toj situaciji razvija poseban odnos sa trgovcem, koji u njoj čak izaziva osećanje krivice ako pokuša da pobegne ili se suprotstavi trgovcu. U situacijama nemoći, žrtva ima potrebu da sopstveni psihički položaj olakša identifikacijom sa agresorom, kada dolazi do stvaranja paradoksalnog “savezništva i razumevanja” trgovca. To je se zove “stokholmski sindrom”, koji se u praksi ispoljava kod nekih žrtava trgovine ljudima.
Od seksualne robinje do žrtve trgovine organima
Trgovci često uvode korišćenje narkotika, alkohola i sredstava za umirenje kako bi žrtva lakše podnela bol i teške uslove života i rada.
- Pribavljanje hrane, odeće, lekova, bilo čega što žrtva koristi, odvija se na način da žrtva počinje da veruje da je zapravo samo trgovac održava u životu. Ako se žrtva pobuni, trgovac ju uverava da mora da nastavi da pruža usluge za sve što duguje i da može da napusti posao kada otplati dug za stanovanje, hranu, lekove, alkohol, narkotike... Ovaj položaj žrtve se zove “dužničko ropstvo” - objasnila je Jelena Hrnjak.
Uroševićeva objašanjava da se radi na tome da žrtve budu zavisne od narkotika kako bi se čvršće držale u pokornosti.
- Kada izgubi atribute koji se mogu unovčiti u seksualnoj eksploataciji, ona se dalje iskorišćava za prinudni rad u domaćinstvima ili za prošnju ili kriminalne aktivnosti, a nekad i sama postaje osoba zadužena za vrbovanje novih žrtava. Kada se žrtva istroši i više ne može da posluži za konkretne unosne aktivnosti, onda na red dolazi trgovina organima, tako da praktično u jednoj osobi imate resurs koji u svakoj fazi "reciklaže" donosi ogroman profit.
Nažalost, većina ovih žena ne uspe da se izvuče. Procene su da se od 40 miliona žrtava u svetu oslobodi manje od jednog procenta.