Od najmlađih do najstarijih - svi je vole i rado posećuju: Bilioteka u Šapcu odoleva vremenu i čuva velika umetnička dela (FOTO/VIDEO)
Šabac, opština sa dušom, opština sa srdačnim i ljudima velikog srca, velikih domaćina, značajnim geografskim položajem kao i istorijom, razvitkom i tradicijom koja seže daleko u prošlost i sa sobom nosi velike i prve promene koje su dovođene, ne samo u Šabac, već i u celu Srbiju.
Banatski ponos i dika: Vreme je da krenete u turističku pustolovinu Kovina - lokaliteti koje ne smete zaobići (VIDEO/FOTO)
Rub vremena im ne može ništa: Duhovno blago Bele Crkve - dar za turiste iz svih krajeva Srbije, ali i sveta (FOTO/VIDEO)
Sedi na bicikl i obiđi prelepa mesta: Ruta EUROVELO 6 vodi te pravo u Kovin (FOTO)
Kada je reč o kulturi, istoriji i tradiciji, Šabac ima vodeću i značajnu ulogu kao mesto u kome niču sve prvine u Srbiji. Takva kultura, istorija, tradicija ali i bogata pesnička, umetnička i svetska dela kako naših velikana, tako i velikana drugih naroda čuvaju se u jednoj od najlepših i najvećih biblioteka u Šapcu.
Šabačka biblioteka ima dugu tradiciju, vremenom se menjala i razvijala, postajala veća, trpela različite uspehe i poraze, ali nikada nije prestajala da se odupire vremenu, situacijama, političkim pitanjima i modernizaciji, odolevala je promenama i ostala sebi dosledna, a na taj način i zadržala svoje ime i svoj status.
Istorijat biblioteke
Prvi javni objekat, kao spratna građevina, podignut je Vladičanski dvor iz 1854. godine. Gradnja ovog objekta započeta je 1849. godine, zidan je za potrebe Konzistorije šabačko-valjevske eparhije u vreme vladike Joanikija Neškovića, a za gradnju je potrošeno 2.000 dukata.
Osnova dvora je simetrična, što je bilo novina u to doba i pokazuje jasan evropski uticaj. Središnjim delom fasade dominira otvorena lođa na spratu sa okruglim stubovima koji nose moravski luk, što navodi na pomisao da se ovde radi o delimičnom ugledanju na balkansku profanu arhitekturu. I prostorije u unutrašnjosti su takođe simetrično raspoređene oko središnjeg hola. Zanimljivost ovog objekta je svojevrsno zidno grejanje. U dimnjacima postoje otvorena mesta u kojima se ložilo, a topao vazduh se horizontalnim kanalima širio kroz zidove. Zbog ovakvog načina grejanja zidani su visoki odžaci, takozvane odžaklij, te stoga ne čudi da su Šabac jedno vreme nazivali Odžakovići. Interesantno je i to da prilikom gradnje ovog objekta nisu upotrebljavane ekseri niti žica, već su isključivo korišćeni drveni klinovi.
Sve do 1886. godine ovaj objekat imao je svoju prvobitnu funkciju, da bi pomenute godine šabačka eparhija bila pripojena beogradskoj mitropoliji, a naredne godine Vladičanski dvor je ustupljen Gimnaziji. Kada je ponovo uspostavljena Eparhija šabačko-valjevska 1898. godine, Vladičanski dvor je vraćen crkvi. Tokom tragičnih vremena koja su dolazila Vladičanski dvor je imao različite namene - tokom ratova za smeštaj vojske i ranjenika, po potrebi su se i crkveni obredi obavljali ovde. Posle 1945. godine u zgradu se useljava Sreska uprava, a 1955. iz kafane Miramare, dolazi Narodna biblioteka koja nastavlja tradiciju Čitališta šabačkog osnovanog 1847. godine.
Vreme od 1847. kad Čitalište šabačko počinje sa radom, do Biblioteke šabačke u Vladičanskom dvoru danas prošlo je više od 163 godine trajanja. U tom fizičkom i vremeskom prostoru Biblioteka je bila: Čitalište, Čitaonica, Knjižnica. Os nastajanja do nestajanja (1914. izgoreo je sav bibliotečki fond, a Šabačka narodna knjižnica i čitaonica obnovljena je 1928.) sa usponima i padovima do umnožavanja - iz bibliotečke strukture započet je pozorišni život u Šapcu, postavljene osnove Muzeja i Arhiva.
Biblioteku danas čine odeljenja, fondovi i zbirke: 175.000 knjiga, bogata zbirka periodike, stara i retka knjiga, odabrani programi kulture. Biblioteka se danas posebno prepoznaje svojim Zavičajnim odeljenjem, svojevrsnom baštinom knjiga periodike i dokumenata. U zavičajnoj zbirci se nalazi zapisana istorija, kultura, tradicija - zapisano pamćenje o našem gradu i njegovim građanima.
Više o čuvenoj biblioteci u Šapcu govorili su sami radnici i zaposleni u biblioteci koji su pokušali da približe kako sistem biblioteke funkcioniše i šta sve obuhvata. Jedna od sagovornica, Aleksandra Erdenički Tomić objasnila je da biblioteka u Šapcu ima više odeljenja. Uključuje pozajmno odeljenje za odrasle, pozajmno odeljenje za decu, naučno odeljenje, zavičajno odeljenje i odeljenje periodike, a u planu je i aktivacija fonda stranih knjiga.
- Kada je u pitanju odeljenje za odrasle, bitno je napomenuti da je u ovom odeljenju pristup slobodan i da dolaze svi u Šapcu, različitih godina. Od onih iz srednjih škola, do najstarijih. Za verne penzionere biblioteka je spremila članarinu koja je povoljnija, vrlo - objašnjava Aleksandra i dodaje da je cena članarine jednaka ceni knjige koju možete kupiti u knjižari, dok vam biblioteka pruža veliki i raznovrsan izbor knjiga koje možete uzeti u bilo kom periodu.
Aleksandra Tomić iz biblioteke u Šapcu naglašava i to da se biblioteka trudi da ponuda bude što veća i raznovrsnija vodi se računa i prate se sve aktuelnosti i svi novi, moderni naslovi, ali i oni naučni koji su potrebni stanovništvu Šapca.
- Nabavljamo sve žanrove, volimo da ih koncentrišemo u interesantno osmišljene kutke, pa se tako u centru odeljenja za odrasle nalazi kutak sa određenom temom koja se menja sa vremena na vreme. Prvo vizuelno osmislimo kako će kutak izgledati, dodelimo mu temu, namestimo prostor i na taj način pažnju naših sugrađana usmeravamo na te naslove - objašnjava ona i dodaje da isti takav kutak postoji i na dečijem odeljenju koji se naziva "Knjigožderi" gde je praksa da biblioteka napravi listu sa preporukama koju knjigu treba pročitati, koja je interesantna za njihov uzrast, u čemu se i ogleda samo važnost iz razloga što se gađa određena ciljna grupa dece, ona specifična grupa koja može da čita preporuke biblioteke ili učestvuje na radionicama koje su, takođe, u okviru biblioteke.
Aleksandra Tomić objasnila je i da je pozajmno odeljenje za odrasle specifično i po kutku za biblio-terapiju gde svi sugrađani mogu da odmore, pročitaju neku knjigu koja im znači, a možda i reši problem gde je glavni cilj interakcija sa čitaocima.
- Imamo to interaktivno sanduče gde svi članovi biblioteke mogu da napišu ono šta ih interesuje ili muči, a potom mi pokušavamo da pomoću, i kroz literaturu odgovorimo na sva njihova pitanja ili probleme - kazala je Aleksandra Tomić.
Dečije pozajmno odeljenje smešteno je u aneksni deo biblioteke u Šapcu i predstavlja dosta moderniji prostor, a radnici vole da ga nazovu još i "Dečija biblioteka" iz razloga što pored pozajmnog odeljenja postoji i čitaonica za decu, kao i radionica.
- U tim radionicama sa decom organizujemo i radimo na mnogim programima za njihov uzrast. U čitaonici se nalazi i kutak za bebe, za mlade, dramski kutak, robu kutak kao i kutak za igru i zabavu jer smo govornici toga da se kroz igru najbolje uči što naši najmlađi sugrađani znaju da iskoriste - rekla je Aleksandra.
Biblioteka je poznata i po programu "Rođeni za čitanje" iz kojeg su proistekle i dve radionice "Rođeni za crtanje" i "Rođeni za muziku" a ti projekti su namenjeni svoj deci, uzrasta od rođenja pa sve do treće godine života, a sve novorođene bebe dobijaju na poklon od biblioteke člansku kartu i slikovnice za njihov uzrast, zvučne knjige te prvim korisnicima od malena biblioteka postaje najbolji prijatelj i izvor zabave, muzike i dobrog druženja.
- Biblioteka je poznata i po dramskim, kreativnim radionica, kao i recitatorima iz jednog jednog razloga, a to je želja da se velika pažnja posveti deci i mladima - rekla je Aleksandra Tomić iz biblioteke u Šapcu.
Projekat je finansiran iz budžeta Grada Šabac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.