Ova bolest godišnje ubije više od 3.000 SRBA, a za sve je kriva HRANA KOJU SVAKO OD NAS KORISTI!
Pored nekvalitetne hrane, faktori rizika za dobijanje raka debelog creva su pušenje i alkohol. Uprkos činjenici da može da se izleči u 90 odsto slučajeva, ovaj karcinom ubije najviše ljudi posle raka pluća.
Masne i kalorične namirnice, ali i duvan i alkohol, drastično povećavaju rizik od dobijanja ovog karcinoma, dok je u samo deset odsto slučajeva uzrok genetika.
- Kod deset odsto karcinoma debelog creva genetika ima presudan značaj, i to su takozvani porodični karcinomi, gde više članova različitih generacija unutar iste familije oboli. Ipak, najčešći su takozvani sporadični karcinomi, koji čine skoro 90 odsto slučajeva. Tu su bitni faktori sredine i način života koji podrazumeva ishranu sa puno kalorija i masti. Dodatni faktori rizika su i šećerna bolest, alkoholizam, pušenje, gojaznost, zračenje, upalne bolesti creva i starosna dob preko 50 godina - priča prof. dr Goran Barišić i dodaje:
- U Srbiji godišnje oboli 5.500 ljudi, a 3.100 umre, i samo karcinom pluća ima veću smrtnost. Ovaj podatak posebno zabrinjava ako se zna da je malignitet na debelom crevu izlečiv u 90 odsto slučajeva ukoliko se na vreme otkrije. Najbolja prevencija jeste redovna i zdrava ishrana, puna voća i povrća - kaže doktor Barišić.
Sećate se raščinjenog narko popa Jorda iz Požege? Po isteku kazne odlučio se za OVAJ KORAK - SVI U ŠOKU!
PRIZOR SA AUTO-PUTA KOD DUŠANOVCA ĆE VAS SKAMENITI: Ovo nije motociklista, ovo je KAMIKAZA! (VIDEO)
Veliki srpski humanitarac deci platio odlazak na Svetsko prvenstvo u uličnom fudbalu (VIDEO)
Prema rečima prof. dr Gorana Barišića, od obolevanja od raka debelog creva najugroženije su osobe u šestoj i sedmoj deceniji života.
- U 90 odsto slučajeva se otkriva kod osoba starijih od 50 godina. Sa godinama raste i rizik, tako da je kod osoba starih između 80 i 85 godina rizik za nastanak karcinoma debelog creva sedam do osam puta veći nego kod osoba starih od 50 do 55 godina. Međutim, karcinom debelog creva se sporadično javlja i u mlađim starosnim grupama, tako da se u poslednje vreme registruje povećana incidenca i kod osoba mlađih od 40 godina - kaže prof. dr Barišić.
Prof. dr Goran Barišić iz Klinike za digestivnu hirurgiju Prve hirurške klinike Kliničkog centra Srbije kaže da tačan uzrok nastanka karcinoma debelog creva nije poznat, ali da su faktori rizika nezdrav način života i genetika.
- Kod deset odsto karcinoma debelog creva genetika ima presudan značaj, i to su takozvani porodični karcinomi, gde više članova različitih generacija unutar iste familije oboli. Ipak, najčešći su takozvani sporadični karcinomi, koji čine skoro 90 odsto slučajeva. Tu su bitni faktori sredine i način života koji podrazumeva ishranu sa puno kalorija i masti. Dodatni faktori rizika su i šećerna bolest, alkoholizam, pušenje, gojaznost, zračenje, upalne bolesti creva i starosna dob preko 50 godina - priča prof. dr Barišić i dodaje:
- Karcinom debelog creva u Srbiji je drugi najčešći maligni tumor kod muškaraca, odmah posle raka pluća. Broj novootkrivenih slučajeva kod muškaraca u Srbiji godišnje iznosi oko 3.400, dok je kod žena broj obolelih oko 2.100. U pogledu smrtnosti od malignih bolesti u Srbiji, od raka debelog creva umre 1.900 muškaraca godišnje, a od iste bolesti 1.200 smrtnih ishoda beleži se kod žena. Svakako, stopa smrtnosti direktno zavisi od stadijuma bolesti u kom je ona otkrivena i kada je započeto lečenje. U principu, što se bolest ranije otkrije, to su mogućnosti za izlečenje veće, a one idu čak i preko 90 odsto.
On napominje da su kod ovog podmuklog malignog oboljenja simptomi uglavnom nespecifični i da se zbog toga ono često kasno otkrije.
- Najčešći i najalarmantniji simptom je pojava krvi u stolici. Pored toga, mogu se javiti i povećana količina sluzi u stolici, proliv, zatvor ili smena proliva i zatvora, zatim nadimanje, promena načina i frekvence pražnjenja creva, grčevi i bolovi u stomaku, malokrvnost... Zato je važno ne zanemarivati ove tegobe i na vreme se javiti lekaru - savetuje dr Barišić.
Čuveni srpski onkolog prof. dr Vladimir Kovčin ističe da najveće šanse za izlečenje ovog kancera daje uspešna hirurška intervencija pri kojoj se bolest i metastaze u celini odstrane.
- Ukoliko to nije moguće, primenjuju se standardne metode lečenja, poput hemioterapije sa citostaticima, a u pojedinim slučajevima i zračenja i radioterapija. Postoji i nekoliko novih bioloških lekova koji selektivno deluju na maligne ćelije i sprečavaju njihov rast ili rast novih krvnih sudova koji ishranjuju tumor. U tu vrstu terapije spada i imunoterapija - napominje prof. dr Kovčin.
"Droga" koja ubija najveći broj ljudi zapravo je legalna i svakodnevno je konzumiramo
VEOMA OPASNO PO ZDRAVLJE! Ovaj lek koristi svaki Srbin, a ni ne zna koliko sebi UGROŽAVA ŽIVOT!
STRUČNJACI I ZVANIČNO UTVRDILI: Ne postoji "bosanski jezik", to je SRPSKI!
Na pitanje šta se obolelim pacijentima preporučuje da jedu i piju tokom lečenja, dr Kovčin kaže:
- U toku lečenja ishrana treba da bude blaga, ali sa dovoljnim kalorijskim unosom da pacijent ne bi gubio na težini. Hrana treba da bude lako svarljiva i da ne nadima, a preporučuje se dosta svežeg voća i vitamina. Dosta toga zavisi od faze lečenja u kojoj se pacijent nalazi, da li je to pre ili posle operacije, u toku hemioterapije ili posle završenog lečenja. Treba da bude individualno prilagođena svakom pacijentu i njegovim potrebama. Nekada se sva ograničenja ukidaju, uglavnom u slučajevima kada pacijent treba da dobije na kilaži - odgovara sagovornik i ističe da je zdrava ishrana zapravo i najbolja prevencija.
S obzirom na to da je kod karcinoma debelog creva jedan od najvećih uzroka neuredan način života, promena štetnih navika, posebno ishrane, može se smatrati prevencijom.
BONUS VIDEO: NEOBIČNO ISTRAŽIVANJE: Ovako bi izgledala Zemlja da na njoj ostane SAMO 100 LJUDI (VIDEO)