fbpx
Skip to main content
Dabar

OVO JE JEDINO MESTO U SRBIJI GDE ŽIVE DABROVI: Šokiraćete se koliku su branu napravili za samo pet meseci (FOTO)

Foto: Profimedia
Ovi neumorni graditelji ponekad umeju i da naprave veliku štetu, jer svako drvo košta po kubiku od 30 do 70 evra, a oni znaju da "pojedu" mnogo kubika, samim tim i mnogo eura.

Pre nego što su nastale plodne oranice područje Vojvodine nekoliko vekova unazad pokrivale su velike močvare, koje su bile prirodno stanište za dabrove. Prema zapisima, švedski prirodnjak Taube, tu je pronašao porodicu od osam članova ovih glodara.

NEVASPITANJE DOVODI DO SRAMOTE! Maloletnici iz Vrdnika ukrali novac za lečenje bolesne devojčice (VIDEO)

NEVASPITANJE DOVODI DO SRAMOTE! Maloletnici iz Vrdnika ukrali novac za lečenje bolesne devojčice (VIDEO)

FILMSKA PRIČA SRPKINJE U GRČKOJ: Rodila ćerkicu dok je uragan Janos besneo na Kefaloniji

FILMSKA PRIČA SRPKINJE U GRČKOJ: Rodila ćerkicu dok je uragan Janos besneo na Kefaloniji

ŠTA JE OVO SAD U SMEDEREVU: Pogledajte jadne biljke, sivi listovi otkrivaju civilizacijski problem! (VIDEO)

ŠTA JE OVO SAD U SMEDEREVU: Pogledajte jadne biljke, sivi listovi otkrivaju civilizacijski problem! (VIDEO)

- Dabar je iz Srbije istrebljen u prvoj polovini 19. veka. Lovljeni su zbog krzna, radi mesa i kastorijalne žlezde od čijeg sekreta su se pravili parfemi, ulja i kupke. Ono što je dodatno pogoršalo položaj dabrova u Vojvodini jeste bilo isušivanje bara i močvara. Zbog tih razloga dabrovi su nestali kako iz Srbije, tako i sa celog Balkana - izjavio je Mihailo Stanković stručni saradnik i istraživač iz Rezervata prirode Zasavica.

Zasavica, dabar
FOTO: Rina

Na području Evrope ostalo je samo sedam prirodno sačuvanih populacija i u saradnji Biološkog fakulteta u Beogradu, Asocijacije iz Bavarske i Specijalnog rezervata prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice, 2004. godine puštene su četiri porodice dabrova, tačnije 35 jedinki i tom prilikom svakom je ugrađen čip za praćenje. Za šesnaest godina oni su se namnožili, tako da u preostalim močvarama ovog područja danas živi oko 100 dabrova.

- Preko dana oni miruju u svom brlogu, ali su aktivni tokom noći i najviše su aktivni od 22 sata uveče do 4 sata ujutru. Dabar je najveći glodar Evrope i Azije, dugačak oko metar, a težak oko 30 kilograma. Najčešće obaraju stabla drveća koja im kasnije višestruko služe - kaže Stanković.

Ukoliko dođe do osciliranja vodostaja od oborenih stabala dabrovi prave branu, a do sada ih je u Zasavici zahvaljujući vrednom radu ovih glodara niklo čak deset.

Zasavica, dabar
FOTO: Rina

- Najveća je dugačka čak pedeset metara i u nju su ugradili trideset kubika građe za pet i po meseci. Cilj te njihove brane je samo jedan, a to je da se održi nivo vode na jednoj određenoj dubini kako bi imali dovoljne količine za optimalni život, tako se osećaju bezbedno. Deblje drveće najpre snažno zagrizu sekutićima, a potom ga glođu i tako celo ogule. Kora je njihova hrana - naglasio je Stanković.

Međutim, ovi neumorni graditelji ponekad umeju i da naprave veliku štetu, jer svako drvo košta po kubiku od 30 do 70 evra, a oni znaju da "pojedu" mnogo kubika, samim tim i mnogo eura.

Zakon o zaštiti prirode predviđa izuteno visoke kazne za one koji ugroze zaštićenu vrstu dabrova, a one se kreću od pola pa sve do dva miliona dinara.

Komentari
Pošalji komentar
Postavljanjem komentara potvrđujete da ste saglasni sa našim uslovima korišćenja i politikom privatnosti.

SD društvo

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
13 Beograd