OVO je NAJBOLJI NAČIN da izbegnete NAJTEŽE BOLESTI: Cela tajna je u ŠEST NAMIRNICA!
Doktor Majkl Greger autor je bestselera “Kako ne umreti”, a njegovo stručno polje pokriva ishranu, sigurnost hrane i javno zdravlje.
On je javnosti otkrio kojih šest namirnica bi svakodnevno trebalo jesti kako bismo se zaštitili od teških bolesti, poput raka, srčanih bolesti i dijabetesa.
On smatra da je najveća tajna medicine znati šta da unesete u telo, tako da se ono samo izleči, a vi budete siti i zdravi.
Uoči najvećeg hrišćanskog praznika: MILOVI IZRODI srušili rodnu kuću SRPSKOG PATRIJARHA
VELIKE PROMENE U KAFIĆIMA I KLUBOVIMA: Od ponedeljka će svi ZAPOSLENI morati da ZNAJU SLEDEĆE...!
ODUVEK JE HTEO SINA, A ONDA JE DOBIO I ČETVRTU ĆERKU: Pomračenog uma želeo je da bude MRTVA, ali je VERA učinila svoje!
1. Mahunarke
Sočivo, leblebije, sušene polovine graška, soja i sve vrste pasulja su obavezne. Možda vam se supa od graška i umakanje šargarepe u humus ne čini korisnim, ali i tako unosite mahunarke.
Trudite se da pojedete bar tri porcije mahunarki dnevno. Jedna porcija je, na primer, četvrtina šoljice humusa, pola šoljice kuvanog pasulja, sočiva, tofua ili puna šoljica svežeg graška ili proklijalog sočiva. Iako je i kikiriki tehnički mahunarka, doktor Greger ga je svrstao u kategoriju orašastih plodova (zbog nutritivne vrednosti).
2. Bobičasto voće
Jedna porcija bobičastog voća je oko pola šoljice svežih ili zamrznutih, a sušenih četvrtina šoljice. Iako su, biološki gledano, banana, avokado, pa čak i lubenica bobičasto voće, koristićemo kolokvijalni termin za malo jestivo voće, i dodaćemo i grožđe (i suho grožđe) u ovu kategoriju.
To naravno znači da ćemo dodati i voće za koje mnogi smatraju da spadaju u bobičasto voće, iako tehnički ne spadaju, na primer borovnice, trešnje, brusnice, jagode, dud.
Praznične gužve su VEĆ POČELE! Evo kojim rutama ne treba da idete, gde su radovi na putu, a gde crne tačke!
"Ne žele da rađaju, već šire noge da dobiju Gučijevu torbicu" Skandalozna PESMA u Srbiji, ali autor IMA OBJAŠNJENJE
3. Zeljasto povrće
U zeljasto povrće spadaju brokoli, kupus, blitva, raštan i kelj.
Greger preporučuje barem jednu porciju dnevno (pola šoljice), i bar još dve porcije zelenila dnevno, lisnatog ili zeljastog.
4. Orašasti plodovi
Svako bi trebalo da jede bar 1 kašičicu mlevenih lanenih semenki dnevno, a osim toga i porciju drugih orašastih plodova ili semenki.
Četvrtina šoljice oraha je dovoljna za jednu porciju, a ako volite puter (na primjer od kikirikija), nemojte u jednom obroku uzimati više od dve supene kašike. Kesten i kokos nutritivno ne spadaju u orahe.
Sonja iz Niša je u Nemačkoj dobilla POSAO IZ SNOVA, ali je SILNO želela da se VRATI u Srbiju: Razlog je NESVAKIDAŠNJI!
ISPOŠTUJTE STARU SRPSKU TRADICIJU: Ovako se farbaju jaja za Uskrs, a ova slova obavezno treba da pišu na njima
NAJVEĆE ZABLUDE POBOŽNOG PRAVOSLAVNOG NARODA! Evo koje greške pravimo, a nikako ne bismo smeli
5. Začini
Doktor Greger preporučuje i četvrtinu kašike kurkume, a možete da dodajete i druge začine (bez soli) koje volite.
6. Žitarice celog zrna
Za dug život jedite i porcije žitarica celog zrna. Na primer pola šoljice tople ovsene kaše, kuhana zrna pirinča, kinoe i heljde, kuvana testenina ili kukuruz, šoljica hladnih (gotovih) žitarica; jedna tortilja ili kriška integralnog hjleba, polovina peciva ili mafina, tri šoljice kokica…