OVO JE PRIČA O VUKU (4) KOJI JE ODBIO DA UMRE: Bio je veličine očeve šake, a OVAKO živi danas! (FOTO)
Sećate li se Vuka, dečaka koji se rodio sa 470 grama i odbio da umre? Ovaj dečak sada ima četiri godine i svakim danom raste sve više i više.
PANČEVAC SE RASPADA? Da vam je život u OPASNOSTI potvrđuje ovaj SNIMAK (VIDEO)
Kada se rodio 25.maja 2012. godine, Vuk Grujičić je bio veličine očeve šake. Prstići su mu bili spojeni, oči je otvorio tek posle 14 dana od rođenja. Imao je probleme sa plućima i krvarenjem na mozgu. Na rođenju je ocenjen sa nulom. Lekari su mu predviđali svega nekoliko sati života.
U maju ove godine napunio je 4 godine, ali iskušenja kroz koja prolaze on i njegova porodica ne jenjavaju.
Na zidovima i policama celog stana postavljene su Vukove fotografije i članci iz novina. Igračke svuda po kući.
Vuk sedi na podu sa majkom Aleksandrom i tatom Stojanom i igra se. Njihov smeh odzvanja čitavom kućom.
- Vuče, gde si Vuče? - pita njegova mama dok se on krije prekrstivši lice rukama. Posle nekoliko sekundi sklanja ruke i sa osmehom goovori „mama“.
Ovaj dečak još uvek ne može samostalno da hoda, slabo vidi, ali zahvaljujući požrtvovanošću svojih roditelja svakim danom napreduje.
JEZIVO: Beba je UMRLA usred emisije, roditelji u šoku! (UZNEMIRUJUĆI FOTO/VIDEO)
- Letos su lekari u Italiji ustanovili da Vuk ima epileptične napade po nekoliko puta dnevno. Takođe, problem sa plućima je i dalje prisutan -objašnjava za Blic njegova mama Aleksandra Gujičić.
Višesatne vežbe sastavni su deo jednog Vukovog dana
- Vuk dnevno vežba 6 sati. Dolaze nam fizijatar, logoped, defektolog... Ali i kada svi lekari odu, mi vežbamo sa njim – priča majka, dok Vuk na sam pomen lekara rukama pokazuje koliko mu je dosta svega.
- Mi smo kada saberemo i oduzmemo, tri godine proveli po bolnicama, od četiri godine koliko Vuk ima – dodaje tata Stojan Grujičić.
Ovaj mali borac mezimče je porodice i prijatelja. Međutim, ovaj dečak još uvek ne može da izađe u park da se normalno igra sa vršnjacima.
- Često nam se dogodi da roditelji govore deci da se sklone od našeg sina jer je bolestan, okreću glavu na ulici, govore da je jadan. To nas mnogo boli, jer on nije bolestan. On je samo ekstremno prevremeno rođeno dete. On će prohodati, ali to je nešto za šta će se boriti čitav život, ali ne treba zbog toga da ga ljudi gledaju sa sažaljenjem – priča mama Aleksandra dok joj se suza sliva niz obraz.
Vrlo brzo, nakon što ju je Vuk zbunjeno pogledao, osmeh se vraća na njeno lice.
- Muka nam je više od bolnica, plače mi se kada treba ponovo da idemo. Vuk u vrtić ne može da ide jer mu treba lični vaspitač, a niko neće da ostane sam sa njim jer je on velika obaveza – nadovezje se tata Stojan dok pali televizor.
- Mi smo postavili kameru u spavaćoj sobi, da bismo kada Vuk spava na TV-u mogli da pratimo njegove pokrete. Da li ima nagle trzaje , da li ima epi napad. Vesti, filmovi i sav ostali sadržaj se kod nas ne gledaju – naglašava tata Stojan.
- „Red hot čili pepers“ mu je omiljni bend, ali sluša i Branka Kockicu i sve dečje pesmice. Kad čuje narodno, rasplače se – kroz smeh pričaju njegovi roditelji.