PAKAO nam tek dolazi! Tropske vrućine počinju: Očekuje nas PRODUŽENO LETO

Kad pogledamo prognozu za leto, već na pravi pogled nam je prevruće.

Nakon toplog maja, toplotni talasi i visoke temperature prognozirani su za jun, jul, avgust, i septembar, a suvo i toplo vreme nas očekuje i u oktobru i novembru.

Ako uzmemo u obzir i da će u Beogradu i široj okolini srednja temperatura vazduha tokom juna biti oko 28,8, u julu 31,5, a u avgustu 31,2 stepena, jasno je da će i ovo leto biti toplo kao i prethodno, ali je zabrinjavajući podatak da će vreli talas obuhvatiti i jesenje mesece, koje ne bi trebalo.

"Srednja minimalna temperatura vazduha u novembru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka. Topliji i malo suvlji novembar. Ipak, mesečne sume padavina u granicama višegodišnjeg proseka", navodi se u sezonskoj prognozi vremena Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Sudeći po tome, leto će ove godine trajati dva meseca duže od kalendarskog, a uzrok leži u globalnom zagrevanju.

- Leta su kod nas postala značajno toplija nego u prošlosti, pogotovo u poslednjih deset godina. Prosečna temperatura planete je viša za 1,5 stepen, što ne deluje mnogo, ali ima niz posledica - objasnio je za "Blic" docent dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.

- Prošlog leta smo imali pet toplotnih talasa, a da nema tog povećanja od 1,5 stepena, bilo bi samo dva toplotna talasa. Procenjeno je da je čak tri četvrtine svih toplotnih talasa uslovljeno porastom srednje temperature - objašnjava Đurđević.

Intenzivna toplota utiče na generalno zdravlje građana i povišenu stopu smrtnosti starijih osoba i hroničnih bolesnika tokom tropskih vrućina.

Takođe, suše su pojačane, što utiče na poljoprivredu, i dovodi do gubitaka koji se mere stotinama milijardi evra, objašnjava ovaj stručnjak. Zbog visokih temperatura ispašta i životinjski i biljni svet, dodaje on.

- Na osnovu prethodnih iskustava, videli smo kakva nas klima očekuje u narednih par decenija, ali prosečne temperature će još rasti i sretaćemo se sa još drastičnijim anomalijama - zaključuje on.

Sa Đurđevićem se slaže i direktor Nacionalnog centra za klimatološke promene Srbije Goran Pejanović, koji je za Srnu rekao da će do 2040. godine temperatura porasti do 0,9 stepeni, a do 2070. godine i do dva stepena, dok će do kraja ovog veka, prema ekstremnom scenariju, temperatura porasti između 3,6 i četiri stepena, tokom letnje i jesenje sezone.

On ističe da je promena broja letnjih dana i tropskih noći najizraženija u područjima na nižim nadmorskim visinama kao što su Vojvodina i delovi centralne Srbije.

Prema njegovim rečima, stanje u Srbiji se pokazalo kao veoma osetljivo na prirodne nepogode, poplave, klizišta, toplotne talase, šumske požare, suše, kako kroz istoriju, tako i danas.

- Jedanaest od petnaest najtoplijih godina u Srbiji registrovano je nakon 2000. godine, a u Beogradu dvanaest najtoplijih godina – objasnio je on.

Budućnost planete zavisi od toga kako će "proći" Pariski sporazum, dodaje Đurđević. Ovaj sporazum zahteva od svih zemalja sveta da u drugoj polovini veka emisiju gasova dovedu do nule. To znači da u narednim decenijama moramo da se odreknemo fosilnih goriva.

Pariski sporazum o klimatskim promenama postignut je u decembru 2015, a stupio na stnagu u oktobru 2016.