PANDEMIJA JE STIGLA U "ZGODNO VREME": Stručnjaci konačno razjasnili kako smo tako brzo dobili vakcinu protiv kovida
Jedno od najčešćih pitanja onih koji sumnjaju u bezbednost odobrenih vakicna protiv korona virusa jeste koliko su one uopšte sigurne kada su tako "zbrzane", odnosno nastale za svega godinu dana od početka pandemije.
Ono što šira javnost ne zna, a ne bi ni znala da se ova pandemija nije desila, jeste to da ovakve vakcine nastaju već decenijama.
Nemilosrdne borbe za vakcine u punom jeku: Kako je to Srbija izašla kao pobednik, a EU posustala?
PET VAKCINA I 7,5 MILIONA DOZA! Srbija vodeća zemlja u Evropi: Ostavili smo iza sebe sve zemlje EU i region
KON UŽIVO U PROGRAMU OTKRIO: Evo koliko ljudi treba da se vakciniše da bi se onemogućio NOVI TALAS EPIDEMIJE
Ono što je suština, to je da virus korona nije nov i da postoji više od 60 godina kod životinja, pre svega živine. Dakle, već postoje višedecenijska istraživanja o tom virusu.
Takođe, svedoci smo da živimo u eri novih tehnologija koje su nam gotovo maksimalno ubrzale život u odnosu na kraj prošlog veka pa zašto ne bi ubrzale i razvitak jedne vakcine?! Pogotovo ako se ima u vidu da je ceo svet radio na tome i da su za to imali na raspolaganju ogroman novac.
Pandemija došla u "zgodno vreme"
No, da prepustimo reć naučnicima. Profesorka Medicinskog fakulteta, virusološkinja i konsultantkinja Svetske zdravstvene organizacije Maja Stanojević ističe da su vakcine protiv korone ogroman uspeh svetske zajednice.
- Sve vakcine do sada su razvijane 10 ili 15 godina, osim vakcine protiv zauški koja je razvijena za četiri godine i protiv ebole za nepunih pet. Ogroman uspeh svetske zajednice je što je do razvoja ove vakcine došlo za manje od godinu dana od momenta kada je otkriven virus i kada je ustanovljen njegov genetski sastav - naglašava Stanojević.
Kako kaže, ključni faktor koji je doprineo tome taj što su ključna istraživanja već bila u toku.
- I ova pandemija je na neki način došla u "zgodno vreme" kada je razvoj tih inovativnih vakcina, koje su sada među najvažnijima za vakcinaciju protiv koronavirusa, sazreo da može za tako kratko vreme da da rezultate. Znanja, razvoj tih lekova je počeo par decenija ranije - ističe doktorka - apostrofira Stanojević.
Profesorka Medicinskog fakulteta dodaje da je tehnološki momenat bio takav, ali i okolnosti pandemije, da su ti rezultati mogli i da se primene.
Neograničen budžet ubrzao vakcine
Slično mišljenje deli i srpska naučnica Isidora Stanković, doktorand biomedicinskih nauka koja radi i usavršava se u SAD. Kako kaže, postoje dva razloga zbog čega je vakcina napravljena za godinu dana.
- Prvi, porodica korona virusa se istražuje desetinama godina i imali smo mnogo informacija o njima, s obzirom da je ovaj koronavirus strukturno manje-više sličan ostalima, vakcinu je bilo mnogo lakše napraviti. Drugi razlog: imali smo neograničeno novca i resursa - navodi Stanković.
Mlada naučnica podvlači da u uslovima kada nema pandemije, većina vremena koje se obično utroši na odobravanje nove vakcine ili leka (od pet do 20 godina) ode na papirologiju, podnošenje zahteva raznim agencijama, traženje novca za istraživanja i testiranja, regrutovanje volontera.
- Većina kliničkih testiranja lekova ili vakcina se ne prekida jer su neefektivna, već zato što ponestane novca. U ovoj situaciji, svima "gori pod nogama" da se rešenje što pre pronađe i dešava se nesvakidašnja situacija koja ubrzava naučne rezultate: naučnici imaju neograničene resurse i ljudstvo, volontera za klinička testiranja ima na pretek, sve regulatorne agencije se bave koronavirusom na prvom mestu - objašnjava Stanković.
Mnogi su se pitali da li su takozvane RNK vakcine kakve je Fajzerova bezbedne i efikasne.
- Efikasnost i bezbednost vakcine proučavale su i proučavaju ne samo kompanije koje ih prave već i mnoge regulatorne agencije svuda u svetu koje su sastavljene od naučnika, kliničara, farmaceuta i za sada se svi slažu da su ove vakcine i bezbedne i efikasne. Sami naučnici koji ove vakcine proizvode objavljuju rezultate kliničkih testiranja u vidu naučnih studija, tako da će svi podaci i svi detalji biti dostupni svima na uvid - zaključila je mlada naučnica.
Vakcine protiv korone primenjuju se već pola veka kod živine
Virusolog i mikrobiolog iz Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu Milanko Šekler apostrofira da se vakcine protiv korone najviše primenjuju kod živine.
- Iz prostog razloga što se ona po prirodi stvari uzgaja na velikim farmama gde se nalazi i po nekoliko miliona kokošaka u kavezima. Jasno je da se u tim uslovima virus veoma lako širi, baš kao i kod ljudi kad se svi skockaju u neku salu na slavi, svadbi, u noćnom klubu gde jedni drugima dišu u vrat - kaže Šekler.
Virusolog podseća da se vakcine protiv korone primenjuju od šezdesetih godina 20. veka