Pandemija korone i nasilje nad ženama: Šta žrtve mogu da očekuju, a šta sleduje nasilnicima?
Svetska zdravstvena organizacija je 11. marta 2020. proglasila globalnu pandemiju zbog infekcije virusom SARS-CoV-2 (Covid-19).
Nasilje nad ženama, posebno partnersko i porodično nasilje, u doba krize beležilo je porast. Uvođeni su karantini i policijski čas sa parolama "Ostani kod kuće", a dom se za neke žene pokazao kao nebezbedno mesto jer su bile primorane da budu zatvorene sa nasilnicima.
Trauma ostaje zauvek, a njihov glas retko ko čuje: Kako zaštiti decu od zlostavljanja?
Tukao ju je i dok je bila trudna, ali ona je spasila sebe i dete: Postoji izlaz - poslušajte Tatjanu! (VIDEO)
"PAUKOVA MREŽA" KOJA VAS MOŽE UBITI: Prepoznajte šablon na vreme, a ako ste već u vrtlogu ne brinite - IMA SPASA
Projekat #SOSprotivNasilja, Udruženja Fenomena sproveden je kao medijska kampanja za smanjenje nasilja nad ženama tokom nakon Covid-19 epidemije u Srbiji. Istraživanje je pokazalo da je tokom vanrednog stanja 2020. policija je registrovala za 3% manje krivičnih dela nasilja u porodici nego u istom periodu 2019. godine. Ovaj podatak se može objasniti činjenicom da, zbog ograničenja kretanja tokom vanrednog stanja, mnoge žrtve, a to su u najvećem broju slučajeva žene, nsu mogle da u situaciji nasilja izađu iz kuće, pozovu pomoć, prijave nasilje i potraže zaštitu, dok, sa duge strane, u Srbiji nisu uvedeni alternativni načini podnošenja prijava i tužbi za zaštitu od nasilja u prodici ili drugih vidova nasilja prema ženama.
Trend kretanja broja krivičnih dela nasilja u porodici koje je registrovala policija je u obe posmatrane godine sličan. Međutim, primećuje se da se u 2020. beleže manje oscilacije nego u 2019., posebno u periodu od jula do kraja godine. U martu 2020. je bilo za 2% više registrovanih dela nasilja u porodici nego u martu 2019. godine, da bi u aprilu 2020. bio zabeležen pad broja krivičnih dela nasilja u porodici za 8% u odnosu na april 2019.
Nakon ukidanja vanrednog stanja beleži se porast evidentiranih krivičnih dela nasilja u porodici, pa je u maju broj evidentiranih slučajeva za 4% bio veći nego u istom mesecu 2019. godine. Takođe, u maju 2020. se beleži rast broja registrovanih krivičnih dela nasilja u porodici u odnosu na mart (za 10%) i april (za 23%), što može da ukazuje na porast nasilja, ali i na činjenicu da je sa ukidanjem ograničenja uvedenih tokom vanrednog stanja olakšano prijavljivanje nasilja.
Međutim, nakon maja, broj evidentiranih slučajeva je bio u padu i ispod nivoa u istim mesecima 2019. godine sve do decembra, kada je prvi put zabeležen porast ali i dalje ispod broja evidentiranih slučajeva u istom mesecu 2019. godine. Najveći pad broja evidentiranih slučajeva u odnosu na isti mesec 2019. godine bio je u oktobru (21%). Iako je vanredno stanje ukinuto i na snazi nisu bile restriktivne mere, pandemija Covid-19, posebno u mesecima kada se beležio najveći broj zaraženih, je očigledno doprinela strahu od zaražavanja, što, u odsustvu alternativnih načina prijavljivanja nasilja, može da bude razlog manjeg obraćanja za pomoć i prijavljivanja slučajeva nasilja u porodici.
Isti trend potvrđuju podaci o broju događaja nasilja u porodici koje je evidentirala policija i broju događaja u kojima je procenjeno postojanje rizika od nasilja, odnosno njegovog ponavljanja. Policija je, postupajući po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, tokom 2020. godine registrovala za 6% manje događaja nasilja u porodici (29645) u odnosu na 2019.
Osnovna javna tužilaštva su u 2020. razmatrala za 14% manje slučajeva nasilja u porodici nego u istom periodu 2019. godine, što je svakako posledica smanjenja broja slučajeva prijavljenih tužilaštvima i manjeg broja održanih sastanaka grupa za koordinaciju i saradnju, posebno tokom perioda vanrednog stanja. Broj novih slučajeva nasilja u porodici prijavljenih tužilaštvima, ukupno gledano, je bio za 11% manji u 2020. u odnosu na 2019. godinu.
U periodu vandrednog stanja broj razmatranih slučajeva nasilja u porodici od strane osnovnih javnih tužilaštava je bio za 47% manji nego u istom periodu 2019. Sedam OJT nije imalo nijedan novoprijavljeni slučaj nasilja u porodici tokom perioda vanrednog stanja; 49 OJT je u proseku imalo do 50 novoprijavljenih slučajeva, pet OJT između 50 i 100 i samo dva OJT (I i II OJT u Beogradu) su imala preko 100 novih slučajeva.
Tokom obe posmatrane godine oko 96% predloga osnovnih javnih tužilaštava za produženje hitnih mera bilo je usvojeno od strane sudova.
- privremeno udaljenje učinioca iz stana
- privremena zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj
Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 35 00 36