PODATAK KOJI JE ŠOKIRAO LEKARE! U Srbiji čak 45 odsto dece pati od ove bolesti, pedijatar zagrmeo: To je sramota roditelja
On je rekao da je sramota i nemarnost roditelja gojaznost deteta, osim u slučaju bolesti i lekova koji dovode do dobijanja telesne težine.
TRAVELLAND i BLACK FRIDAY POPUSTI: Grčka - Leto 2022.
POSEBNO UPOZORENJE DR GRUJIČIĆ: Ovako možete da otkrijete prvi nagoveštaj tumora mozga - važno je primetiti na vreme
"GDE SI MOJA DEVOJČICE?" Reči Barbarinih roditelja kidaju dušu - o njoj i dalje nema ni traga ni glasa (FOTO)
- Gojaznost je poremećaj, to je bolest. Nama je još uvek to simpatično. Ljudi ne shvataju, zato što je to stvar koja nije toliko akutna. Ne daje probleme momentalno, sem što se ljudi više znoje, teže trče. Bolest se lako dijagnostikuje, ali se teško leči. Čitav tim se uključuje. Za dete se obično kaže: "Nema veze, izvući će se u pubertetu". A šta ćemo do tada? Zar treba dete da dobije dijabetes, neku kardiovaskularnu bolest, ili astmu? Kada dođe gojazno dete, razmišlja se o dozi leka. Sramota roditelja je da im dete bude buckasto, sem u slučajevima kada je bolesno ili koristi neke lekove koji dovode do toga da dobije telesnu težinu - naveo je pedijatar dr Saša Milićević.
Sa njim se usaglasila nutricionista Veroslava Stanković, koja je spomenula da se gojazna deca nalaze u opasnosti od dobijanja šećerne bolesti.
- Gojaznost dece je veoma opasna. Počevši od dijabetesa tipa 2. Mi smo ranije pričali o dijabetesu tipa 2 kod starijih osoba, a sada se javljaju deca koja ga imaju. Dijabetes tipa 2 kasnije može da pređe u insulin zavisni dijabetes, koji nije genetski predisponiran. Podatak koji sam skoro čula jeste da u Srbiji 45 odsto dece ima prekomernu težinu - istakla je Stanković.
Ona je objasnila šta znači i na koji način se procenjuje da li je neko dete gojazno.
- Prekomerna težina znači da osoba ima više od 95 odsto u okviru preporučene mase. Za decu postoje tabele u odnosu na visinu i druge parametre na osnovu kojih se određuje da li je dete gojazno. Dete možemo oceniti na osnovu obima struka. Mali trbuščić treba da nas plaši. To je nešto što je veoma opasno - navela je Stanković.
Kako je objasnila, preporuka je da se deci u najranijim mesecima života umesto slatke daje gorka hrana napravljena od povrća.
- Majke najčešće daju slatku hranu bebama, od četvrtog meseca. Nove američke preporuke, koje Evropa prisvaja jeste da se od šestog meseca života deteta krene sa gorkom granom, brokoli i spanać...Grickalice i sokove treba izbaciti. Sokovi su po najnovijim standardima zabranjeni - rekla je Stanković.
Pedijatar Milićević je naveo da je najidealnija opcija da dete ima tri obroka i dve užine.
- Najidealnije je da dete ima tri obroka i dve užine. Doručak je jako važan. Ljudi vode računa gde sipaju benzin, a ne šta unose u sebe - smatra Milićević.