POKUŠAO DA "KUPI" PRESTO: Petar Karađorđević nudio milione u zlatu Aleksandru Obrenoviću da abdicira u njegovu korist
U interpretaciji onog što nam se dešavalo skloni smo, iz interesa ili kukavičluka, da nekritički hvalimo ili kudimo određene pojedince i istorijske procese. U oba slučaja zaboravljamo da postoji niz okolnosti i procesa koji usmeravaju tokove događanja u društvu i koji utiču na živote pojedinaca bar onoliko koliko i akti moćnih pojedinaca i centara političke moći na te iste tokove. I, upravo u zavisnosti od istorijskog trenutka, menjao se i diskurs prema Majskom prevratu 1903. godine.
Razrešenje pitanja šta je pozadina atentata na kralja Aleksandra Obrenovića i kome je zapravo bilo u interesu da dovede Petra Karađorđevića na presto, možda bi nam pomoglo da shvatimo i mnoga tragična dešavanja koja će uslediti tokom dvadesetog veka. Novootkriveni dokumenti i istorijska građa koja je bila razasuta po mnogim arhivama, i često nedostupna, bacaju sasvim novi pogled na ovaj događaj, o pojedinim paralelnim tokovima iz tog vremena.
SPAS ZA VRABCE: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u subotu građanima poklanjaju sadnice žbunja!
BUDIMO HUMANI! Pomozimo maloj Nikolini (4) slanjem poruke 341 na 3030!
Đacima popušta pažnja, profesori traže rešenje: Da li je skraćenje časova na 35 minuta pravi način?
Prema ovim saznanjima, pripreme za prevrat tekle su nešto drugačije nego što je to obično u našoj literaturi prikazivano. Okvir tumačenja zavere i atentata na kralja Aleksandra i kraljicu Dragu uglavnom je bila knjiga Dragiše Vasića “Devetsto treća”, po kojoj su začetnici i glavni akteri zavere bili mlađi oficiri: konjički poručnik Antonije Antić, pešadijski poručnik Dragutin Dimitrijević Apis, poručnik Milan Marinković, potporučnik Nikodije Popović i još trojica oficira.
Oni su već 6. septembra 1901. godine, po starom kalendaru, doneli odluku da kraljevski par bude ubijen 11. septembra, na balu organizovanom povodom kraljičinog rođendan u sali “Kolarac”. Ubistvo je trebalo, kako je pisao Vasić, da bude, na predlog Apisa, izvršeno kamama zatrovanim cijankalijumom, ali je sve palo u vodu, s obzirom na to da se kralj i kraljica nisu pojavili.
U Memoarima Jovana Avakumovića, političara koji je bio predsednik Vlade i kod Obrenovića i kod Petra Karađorđevića, koji se nalaze u Arhivu SANU, piše da je prvi razgovor o uklanjanju kraljice Drage bio obavljen u noći između 11. i 12. jula 1900. godine, i to u samom dvoru, u ađutantskoj sobi. U tom razgovoru, pored Avakumovića, učestvovali su još i general Vasilije Vasa Mostić, ljubimac kralja Milana, general Cincar-Marković, Laza Lazarević, pukovnik Leonidas Solarević i Damjan Popović, koji je tada bio ađutant kralja Aleksandra.
Ovaj par ne prestaje da IZNENAĐUJE: Milijana (21) i Milojko (74) sada OTKRILI nove detalje o NJIHOVOJ ZAJEDNIČKOJ BUDUĆNOSTI!
DANAS JE SVETI DAN Nikako ne činite OVE STVARI, kako vam život ne bi bio TUŽAN!
ZAŠTO MLADOŽENJA PRENOSI MLADU PREKO PRAGA? Kada saznate možda to ne uradite na svojoj svadbi
Avakumović tvrdi da je razgovor inicirao general Mostić, da bi preneo poruku kralja Milana da po svaku cenu spreči ženidbu kralja Aleksandra Dragom Mašin.
- Unapred pristajem i odobravam da g. Avakumović tu ženidbu spreči, ili uzimanjem ostavke od kralja Aleksandra, ili, najposle, ako ne može biti drugojačije, ma i oduzimanjem života kralju Aleksandru... - piše u memoarima bivšeg predsednika Vlade.
Dve godine pre atentata u Beču će se obresti Jaša Nenadović, sin bliske rođake Petra Karađorđevića Caje, koji je 12. decembra 1901. priložio i pismo u kome je knez Petar izložio svoje političke stavove. Istog dana u ministarstvu spoljnih poslova Austrougarske sastavljen je poseban akt, u kojem se citira i pismo koje je Petar Karađorđević namenio austrougarskom ministarstvu spoljnih poslova. U pismo otvoreno piše:
- Od dobrog i iskrenog odnosa prema Austrougarskoj zavise vitalni interesi naše drage otadžbine... Srbiji je potreban mir u zemlji, i otud je tamo nužno voditi jedinstvenu, zdravu politiku... Ukoliko bih uz božju pomoć i voljom srpskog naroda bio pozvan da stupim na presto Srbije, onda ću se u spoljnoj politici zemlje uvek držati navedenih stavova...
Pismo Petra Karađorđevića je pedantno analizirano u austrougarskom ministarstvu spoljnih poslova i imalo je i te kakvog uticaja na držanje Dvojne monarhije neposredno pred prevrat, 1903, a i posle njega. Već sutradan po ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage, ministar spoljnih poslova Austrougarske grof Goluhovski rekao je francuskom ambasadoru u Beču da je “glavno, ne oblik događaja i način izvršenja samoga dela, nego da li je onaj koji vlada u Srbiji u dobrim odnosima sa Austrijom ili ne”.
I ovaj “izvor”, poput Memoara Jovana Avakumovića, otkriva da je zavera protiv poslednjeg Obrenovića bila sklopljena mnogo ranije nego što se grupa mlađih oficira odlučila da likvidira suverena. U izveštaju austrijskog diplomate posebno se naglašava da je duša zavere bio Đorđe Genčić, ministar unutrašnjih dela u vladi dr Vladana Đorđevića, Jovan Atanacković, pukovnik Aleksandar Mašin, Petar Mišić, Leonid Solarević, Damjan Popović i Đoka Mihajlović. Ovo govori da glavni zaverenici nisu bili mlađi, već stariji oficiri. Nešto docnije, ovoj grupi pridružiće se i poznati industrijalac i nadaleko čuveni pivar Đorđe Vajfert. On će priložiti i popriličan novčani fond za realizaciju ideje o uklanjanju Aleksandra.
Posebnu pažnju privlači još jedan detalj iz perioda pre stupanja na presto Petra Karđorđevića, koji je kod nas gotovo nepoznat. Čovek njegovog ogromnog poverenja, pored Jaše Nenadovića, bio je Živojin Bulagdžić, koji će posle 1903. biti kraljev lični sekretar, potom maršal dvora i diplomata od karijere. On će, nekoliko godina pre smene na prestolu, u Petrovo ime voditi pregovore sa kraljem Aleksandrom Obrenovićem o ustupanju prestola uz novčano obeštećenje. Naravno, i ovde je reč o specijalnom izveštaju austrougarskog poslanika u Beogradu, i koji se nalazi u bečkom državnom arhivu.
Otpravnik poslova austrougarskog poslanstva lično, kako se navodi u izveštaju, čuo je iz usta jednog bivšeg člana srpske vlade da je kralj Aleksandar Obrenović primio od Petra Karađorđevića pismo sa ponudom da napusti presto uz odštetu od šest miliona (zlatnih francuskih franaka), i da je kralj Aleksandar tom prilikom rekao da se ne može kompromitovati odgovarajući pismeno na ponudu Petra Karađorđevića.
Ovaj dokument, međutim, ne otkriva ko je stajao iza ove milionske ponude, inače prezaduženog budućeg suverena. Iz toga je sasvim logično pitanje ko je stajao iza fantastične sume novca za ono vreme.
Na kraju se može zaključiti da će Majksi prevrat i u budućnosti izazivati interesovanje, budući da je pored svoje brutalnosti doveo i do smene dinastija u Srbiji, kao i na posledice koje je imao po našu zemlju i narod.