EKSKLUZIVNO ZA SRBIJU DANAS! Poslednja ruska naslednica Olga Romanov: Život kroz sećanja bosonoge princeze!

Poslednja ruska princeza Olga Andrejevna Romanova (68), naslednica carske porodice Romanov predstaviće u Beogradu autobiografiju "Bosonoga princeza". U svojoj knjizi otkriva istoriju Romanovih, ali i kako je kao ruska princeza, iz prognane porodice, rasla na britanskom selu kao sav običan svet. Za naš portal otkrila je tajne svog života kao na stranicama knjige, iskreno govoreći o svojim precima, životu ruske princeze od rođenja do danas, ljubavi, ali i svojim budućim planovima i poduhvatima.

Knjiga je prevedena sa engleskog jezika na srpski, u izdanju Color Media Communication. Princeza Olga Romanova predsednica je Asocijacije porodice Romanov i bavi se humanitarnim radom, održavajući uspomenu na stradanje njenih predaka.

- Napisala sam je zbog mog ekscentričnog i drugačijeg vaspitanja, koje je podsećalo na serije u Velikoj Britaniji (Downton Abbey i The Darling Buds of May), takva je bila epoha u kojoj sam odrastala. Mislila sam da će ova knjiga predstavljati dobru komediju, tačnije smešnu komediju čitaocima i zato sam je napisala. To je moja istinita komedija.

- Da, upravo to, moj život je vrlo običan. Moji roditelji su živeli tako, u toj kući, zadnjih 40 godina svog života doduše, pre toga su živeli besprekorno. Ali ja volim taj običan život.

- Nisam razmišljala o tome u tom trenutku, samo sam pisala. Ništa me ne plaši puno u životu, osim zmija. Mrzim stvari koje gamižu.

- Ne znam zaista, ponekada sam princeza, sređujem se, idem na svečane događaje, slikam se, smejem se i uživam u dobroj hrani i dobrom piću. Onda se presvučem i idem u svoju kuću na selu. Selo je moj omiljeni deo života. Ipak, sasvim mi je normalno da moram da budem ponekad i princeza, jer moji roditelji su bili takvi, tako da sam i ja takva.

- Ne mislim, jer da njega nisu proterali, ja ne bih postojala. On ne bi oženio moju majku i mene ne bi bilo. Nisam sigurna da li je uticalo, jer ja nisam bila rođena u tom periodu kada su oni proterani i nisam iskusila sve to što su on i njegova generacija prošli.

- Od 1998. godine, od sahrane  Nikolaja II kojoj je prisustvovalo 56 članova porodice, bila sam u Rusiji 14 puta. Zadnji put sam bila u julu ove godine na godišnjici ubistva Romanovih. Uglavnom idem na svečanosti i godišnjice koje se odnose na stradanje Romanovih.

- Nisam svesna toga, nažalost nisam mogla da se bavim takvim stvarima mnogo, pošto nisam išla u školu i nisam učila o tome, ali znam da su Romanovi u celini mnogo cenili Srbe i Srbiju. I vaša kraljevska porodica su naši rođaci.

- Ići ću sutra da ga obiđem, radujem se tome veoma.

- Moj otac je uvek govorio da svi ljudi sami moraju da izaberu, a i da ljudi više ne žele monarhiju, kao ni Romanove na tronu, tako da je odgovor da ne mislim da je to moguće.

- Ne, sa predsednikom Putinom se nisam susrela, jedino sam se na kratko sastala sa Jeljcinom 1998. godine i to na sahrani. Ali sam se susrela sa Patrijarhom Aleksijem.

- Postoji više različitih organizacija, a ja sam predsednica Asocijacije porodice Romanovih, postoje i fondacije sa kojima mi nemamo veze i koje su aktivne u Rusiji. Njih su osnovali neki dalji rođaci, ali mi smo potpuno nezavisni. Mi ne delujemo na tlu Rusije. Učestvujemo samo u dobrotvornim akcijama koje su organizovane u Zapadnoj Evropi, to je lak posao, ali znači puno ljudima.

- Da, bila sam školovana u kući. Imala sam profesore, profesora čitanja, profesora matematike, profesora baleta, instruktora tenisa. Bože, mrzela sam balet, na svu sreću izrasla sam u visinu, pa nisam morala više da igram. Imala sam sve što mi je trebalo. Da, tada to nisam znala, ali sam shvatila vremenom da mnogo propuštam. Želela sam da idem u školu, ali majka mi nije dozvolila. Dok su druga deca bila u školi, ja sam se družila sa lokalnom seoskom decom. I bila sam vrlo nestašna, što je moja majka teško podnosila.

- Da, moja majka je mnogo volela životinje, a moj otac je dosta vremena provodio oko konja, tako da sam to nasledila od njega. U njegovo vreme u Rusiji nije bilo automobila, već samo konji. Voleo je život na selu. Uspomena iz detinjstva mi je ta da je on bio visok i kada je jahao moje ponije noge su mu se vukle po zemlji.

- Da, apsolutno se slažem, deci je to danas preko potrebno. Trebalo bi edukovati roditelje, kako bi onda oni naučili svoju decu da vole prirodno okruženje.

- Moja majka je imala velike snove i često je bila u zabludi da će moći da me uda za dobru priliku. Bila je tipična žena. Princ Čarls je jedan od mnogih za koje je moja majka mislila da su dobra prilika za mene. Ja sam ga srela samo dva puta u životu, ali nisam ga želela za sebe. Pod jedan nismo iste vere, pošto sam ja pravoslavka, a on anglikanac. A pod dva, ja jednostavno ne bih tako nešto želela sebi.

- Tačno je, tada sam tako želela. Ne mislim da je to mnogo važno što je bio običan čovek, jer sam se zato i razdvojila od muža.

- Da, baš tako, a i ja mislim da mogu više da verujem životinjama nego muškarcima.

- Ova prva knjiga pokriva moj život do 20 godine. Sledeća knjiga će biti neki vid trilera, ali po istinitoj priči. Imena će biti promenjena, ali će se oni kojih se tiče lako prepoznati. Ne verujem da ću pisati više od te jedne, jer nisam dovoljno disciplinovana da sedim i da pišem, uglavnom diktiram, radim to kod kuće, pa pošaljem nekome ko transkribuje za mene.

- Prvi put sam ovde i iako sam ovde manje od 24 sata apsolutno sam oduševljena i kada gledam kakve projekte želite da realizujete, kao što je ovaj Beograd na vodi, zapanjena sam. Definitivno ću doći ponovo kada taj projekat bude završen. Apsolutno je divno ovde.

- Pre svega biću zahvalna svakome ko je pročita. Moja poruka za čitaoce je da ako neko kupi moju knjigu i pročita je, iskreno se nadam da će mu upravo ona biti inspirišuća i zabavna, jer zato sam je i napisala.