Postoji li način da vazduh u Srbiji bude čistiji? Ovako se MOŽEMO ZAŠTITI OD ZAGAĐENJA!

zagađenje, magla / Izvor: Tanjug/Jaroslav Pap

Mesecima su Beograd i još nekoliko srpskih gradova na samom vrhu liste najzagađenijih mesta na planeti.

Ako uzmemo u obzir i podatak da oko 6.000 ljudi u Srbiji (sedam miliona u svetu, oko 500.000 u Evropi) umre od posledica zagađenja vazduha, to jest bolesti koje ono izaziva, jasno je da je stanje alarmantno i da bi trebalo da preduzmemo interventne mere.

Druge države koje se suočavaju sa zagađenjem vazduha pokušavaju na razne načine da ga ublaže, ali ne baš uspešno imajući u vidu koliko je problem kompleksan. Ipak, to nikako ne znači da od borbe treba odustati.

Oduvek oslovljavate svešteno lice sa "POPE"? Evo zbog čega je to VELIKI GREH RADITI!

Mislili ste da ćete proći alko-test, iako niste ništa pili? Varate se - zbog OVOGA će vam policajci pisati kaznu

HAOS KOD PROKUPLJA: Autobusu u toku vožnje ispali točkovi, pa se kotrljali po magistrali

Kako se u svetu bore sa zagađenjem?

1. Isključivanje iz saobraćaja automobila sa evro-2, evro-3, pa čak i evro-4 i evro-5 motorima. Primenjeno u BiH (Sarajevo), Italiji i još nekoliko evropskih zemalja. Problem je što većina vozača u Srbiji ima upravo ove automobile, pa mera svakako ne bi mogla da bude sprovedena, bar ne u punom obimu.

2. Sistem par-nepar (jedan dan dozvoljena samo vožnja automobila na čijim je tablicama poslednji broj paran, pa sledećeg dana samo neparan) bila je mera koja se u nekadašnjoj Jugoslaviji primenjivala zbog nestašice benzina. Sada je, međutim, praktično neostvariva. Zamislite samo da jednog dana u sedmici polovina od 700.000 vozača u Beogradu ne može da koristi svoj automobil.

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, objasnio je ko su najveći zagađivači vazduha.

- U Srbiji su u tom pogledu dominantni proizvodnja energije i individualna ložišta, oni u procentu 70 odsto doprinose zagađenju. Saobraćaj je odgovoran za preostalih 30 procenata emisije zagađujućih materija u vazduh - kaže Radović.

3. Zabrana ulaska u centar grada. Mera koja se primenjuje u mnogim evropskim metropolama, ne primarno zbog zagađenja vazduha, već i zbog turista i smanjenja saobraćajne gužve. Ipak, s obzirom na to da Beograd nema metro, teško da bi ovo moglo da zaživi bez velikih gužvi u gradskom prevozu i protesta.

4. Zabrana korišćenja čvrstih goriva. Zvuči idealno, ali je na kraće staze takođe neprimenjivo. Ipak, na duži rok bi se mogla osmisliti strategija kao u Bugarskoj, po kojoj bi država subvencionisala prelazak sa grejanja na čvrsto gorivo (drva, ugalj) na druge vidove zagrevanja stanova i kuća.

5. Zabrana da se neko vozi sam u automobilu u centru grada. Još jedna od mera koja baš i nije u skladu sa srpskim navikama (za razliku od nekih drugih zemalja, pre svega skandinavskih).

Ljudi u magli / Izvor: Srbija Danas

6. Uvođenje posebnih nalepnica na kojima bi pisalo u kojoj je ekološkoj kategoriji određeno vozilo i naplaćivanje posebnih taksi u odnosu na tu činjenicu. Ovo je primenjeno u pojedinim francuskim gradovima, međutim, problem je isti kao kod eventualne zabrane vožnje automobila sa evro 2, 3, 4 ili 5 motorima - Srbi generalno voze starije i automobile nižeg ranga.

Kako se možete zaštititi

- Nosite isključivo nanomaske (moraćete da ih nabavite u inostranstvu)

- Provetravajte prostorije kasno uveče

- Ne izlazite iz kuće kada je zagađenje veliko

- Izbegavajte fizičku aktivnost na otvorenom

Tanja Radosavljević, pulmolog, objašnjava da su, pre svega, opasni sumpor-dioksid, ozon i teški metali.

- Najveći problem je što se oni vezuju za određene sitne čestice PM-10 i PM-2,5. Upravo navedene čestice, združene sa drugim zagađivačima, veoma su kritične za pluća jer mogu da dovedu do pojave bronhijalne astme i da pogoršaju stanje kod pacijenata koji već muče muku sa disanjem. Aerozagađenje je odgovorno za nastanak hroničnih bolesti pluća, koje mogu da dovedu do toga da čovek mora da koristi i kiseonik, pojavu karcinoma, a pogoršava i stanje ljudi koji boluju od kardiovaskularnih bolesti - objašnjava doktorka.

7. Obavezno nošenje nanomaski. Ova obaveza je dosad primenjena samo u Kini. Realno, problem je što u Srbiji trenutno nanomaski i nema u prodaji. Obične hirurške maske, koje se mogu kupiti u apotekama, ne pomažu, kažu stručnjaci.

8. Obustava industrijske proizvodnje kada je zagađenje iznad granice. U vreme kada se srpska privreda grčevito bori za svaki posao, a rast plata i penzija zasniva upravo na povećanju proizvodnje i stranim investicijama, ni ova mera ne bi mogla da zaživi.

9. Štednja energije. Strategija koja na duže staze može doneti najviše efekta. Da bi se u tome uspelo, potrebna je edukacija svih generacija, koja se može kombinovati sa podsticajnim i kaznenim merama. Ova štednja podrazumeva manje korišćenje benzina, prirodnog gasa i struje, postavljanje bolje izolacije, korišćenje ventilatora umesto klima-uređaja...

PONOS SRBIJE: Učenici Matematičke gimnazije osvojili PRVO MESTO na olimpijadi u Kazahstanu