POSTOJI MOGUĆNOST DA VAKCINA NE STIGNE NA VREME: Stručnjaci obelodanili mračne prognoze, moglo bi mnogo da nas košta
Dok se puštanje vakcine na slobodno tržište uveliko najavljuje, a ljudi širom sveta tipuju koju bi vakcinu bilo najbezbednije primiti - rusku, kinesku, ili pak evropsku, prof. dr Goran Belojević je nedavno izjavio da je moguće da vakcina zakasni, te da se pandemija prirodnim putem završi pre nego što se ona i nađe na tržištu.
Ukoliko bi se njegove reči obistinile, ekonomisti smatraju, bio bi to veliki udar na globalnu ekonomiju, koji bi se svakako odrazio i na našu zemlju.
"MERE KOJE SU NA SNAZI NISU LOŠE, LOŠE JE NJIHOVO SPROVOĐENJE" Dr Petrović se oglasio koju vakcinu bi primio
POGORŠALA SE EPIDEMIOLOŠKA SLIKA U MAČVI: Raste broj obolelih, "donose" koronu iz BiH
SRBIJA U PAKLENOM OBRUČU KORONE: Na prostoru bivše Jugoslavije situacija je dramatična
U tom slučaju novac koji su velike zemlje uložile u njeno stvaranje, nikada se ne bi vratio.
Prof. dr Goran Belojević objašnjava da je izrada vakcine vrlo rizičan posao jer "vi se u stvari utrkujete sa prirodom, a epidemija može prirodno da prođe".
- Vi se utrkujete sa prirodom i želite da što pre proizvedete vakcinu, da prokužite što pre populaciju da što pre zaustvaite epidemiju. I možete da zakasnite. Ekonomski gubici su tu ogromni, kada zakasnite, kada vas priproda preduhitri. Moguće je da ukoliko vakcina zakasni, neće ni biti potrebe za vakcinacijom. Svaka epidemija može da se završi prirpdno ili tako što se proizvede vakcina. Nema trećeg načina, to je to - rekao je doktor Belojević.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ne veruje da će se ovakav scenario dogoditi, ali smatra da svaki dan koji se vakcina čeka svet i te kako košta u finansijskom smislu.
- Svakog dana što smo dalje od vakcine veće su posledice i po srpsku ekonomiju. Zatvaranje gradova je to pokazalo. Veoma je jasno da ulazimo opet u sličnu situaciju. Sada moramo da imamo u vidu da su se države finansijski ishabale, ali i da su rezertve kod ljudi istrošene. Pandemija će imati razorne posledice - naveo je on.
- Pad BDP u državama Evrope meri se dvocifrenim brojem, a to se nije dogodilo ni u onoj krizi. Ovde ništa nije izvesno - smatra profesor Savić.
Takođe, i sam pronalazak vakcine će imati ekonomski uticaj, smatra profesor Savić.
- Neke zemlje će svoje građane vakcinisati besplatno, one siromašnije to neće moći. Takođe, ne verujem ni da će SAD, iako bogata zemlja, besplatno vakcinisati svoje građane.
- Sada je onaj momenat kada će se videti da li postoji ematija od jačih ka slabijima. Od ove situacije samo je gore bilo u ratnim stanjima. Videli smo na početku pandemije, da kada je Evropa u pitanju, tu te potrebne solidarnosti nema. Svetu se ne piše dobro u narednom periodu. Neki će proći gore, neki bolje - smatra on.
Na pitanje šta bi se u ekonomskom smislu dogodilo da se vakcina na vreme ne pojavi, odnosno da se pandemija prirodnim putem završi, profesor Savić nije optimističan.
- Nemamo mnogo razloga za optimizam. Ne bi svet ulagao toliko novca u proizvodnju vakcine da ne veruje da će biti upotrebljena. Te velike zemlje imaju scenarije za narednih pedeset godina - smatra prof. Savić.
Milibor Saković, direktor Prve ekonomske škole u Beogradu sličnog je mišljenja. On tvrdi da će „sve ovo da ostavi posledice i da trenutno niko ne može predvidi kojih razmera će one biti".
- Ukoliko se vakcina ne pojavi na vreme, to će sigiuro uticati na farmaceutsku industriju, ali ne verujem da će na ostale grane - kaže Saković.