POZDRAV SA RTNJA: Planina mistike i prirodne lepote! (FOTO)
Kasno uveče zove me Dejan Pavković, vlasnik motela Krnjevo, na auto-putu Beograd – Niš. Uz Srećka Rađenovića i Dejana Pisarevića, moj saputnik sa poslednjeg uspona na Kajmakčalan i posete vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu. Pita da li sutra imam kakvih neodložnih obaveza. Nemam. Predlaže da se sutra penjemo na Rtanj, planinu između Soko Banje i Boljevca. Možda ne najpoznatiju ali svakako najmisteriozniju srpsku planinu. O čijoj mističnosti se stalno ispredaju nove priče.
DAČIĆ OTKRIO: Srbi evakuisani iz Vuhana, Francuska predvidela karantin od 14 dana!
SPASAVANJE SRBA IZ VUHANA: Četvorica naših državljana u karantinu na Azurnoj obali JEDAN NIJE HTEO DA SE EVAKUIŠE
Prihvatam predlog i konsultujem prijatelja Gugla. Da se informišem šta su o planini i stazama do njenog vrha zapisali planinari koji su je već pohodili. Sveznajuća društvena mreža veli da je Rtanj visok 1.565 metara, da je visinska razlika od podnožja do vrha veća od 1.100 metara, da do vrha vode četiri staze, praktično sa svake strane sveta po jedna a da posetioci najčešće koriste onu čiji je početak u selu Rtanj. Pročitah i da prosečan uspon traje tri i po sata, silazak otprilike toliko.
Iz Velike Plane krećemo ujutro u pola osam. Vreme kao da smo ga naručili. Juče je bilo oblačno i maglovito, danas na nebu nema ni jednog oblaka. Auto-put napuštamo kod Paraćina i skrećemo prema Zaječaru. Dobrim kolovozom, na kojem nema niti jedne rupe, kraj sela Izvor i prelepog manastira Svete Petke, penjemo se na prevoj Častobrodica, sa kojeg puca pogled na Rtanj. Koji se prostire pravcem istok – zapad, paralelno sa saobraćajnicom.
Severna strana planine, do saobraćajnice, podseća na zid. Samo nekoliko desetina metara od svoje najviše ivice planina se obara skoro okomito. Kao da je neko odsekao i sklonio jednu polovinu planine. Od vrha do samog podnožja uglavnom ogromne kamene litice. Koje deluju i veličanstveno i zastrašujuće. Strana je osojna, ovde sunce zimi dopire samo u predvečerje, pa tanak sneg još nije okopnio. Temperatura sedam ispod nule. Litice tu i tamo obrasle četinarskim i listopadnim drvećem.
Kraj sela Krivi Vir i kroz selo Lukovo stižemo do Mirova. Kod etno-hotela "Rtanj Balašević", preko puta kojeg su meštani podigli lepu crkvu, ozidanu kamenom, skrećemo desno, prema selu Rtanj. Dobrim ali uskim putem, punim krivina, zbog kojih treba voziti polako, stižemo u selo. Na prvoj raskrsnici skrećemo desno do hotela "Ramonda".
Lepo i moderno zdanje, recepcionarka još lepša i modernija. Kaže da smo na dobrom putu. Automobilom možemo još nekoliko stotina metara napred, do „svetilišta Vrelo“. Nekoliko desetina metara desno od puta, u šikari, kroz koju vodi staza, postavljena je stepenasta granitna piramida, male visine, sa natpisom: "Vrelo – blagotvorno za zdravlje ako se tu boravi do 20 minuta, dva dana u nizu, sa mogućim ponavljanjem za 15 dana".
Mesto je pronašao i obeležio akademik Jovan Davidović a zvanično prihvaćeno merenje jačine zračenja izmerio je međunarodni tim koji je predvodio Saša Nađfeji. I pre i posle njega naučnici iz zemlje i inostranstva utvrdili su da je mesto pomalo neobično i da tu čovek verovatno može da se „napoji“ pozitivnom energijom. Pod uslovima opisanim na piramidi.
Sa ovog mesta i vrh Rtnja stvarno izgleda kao ogromna piramida. Mnogo više nego brdo kod Visokog u Bosni, koje su tamošnji "stručnjaci" proglasili za piramidu delo ljudskih ruku. Istine radi treba reći da je bilo i „naučnika“ koji su i na Rtnju vršili istraživanja sa ciljem da utvrde da li je nastao prirodnim ili veštačkim putem. Što je samo još jedan dokaz da šarlatana ima na sve strane.
Nije ni čudo što, zbog izgleda, Rtanj svrstavaju među svetska čuda, kao remek delo prirode. Od 3662 vrste biljaka koliko nih postoji u Srbiji na Rtnju ih raste oko 700. Stručnjaci kažu da na planini i oko nje živi i 45 odsto ukupnog broja ptičijih vrsta koje postoje u Srbiji. Ovde se nalazi i veliko lovište, u kojem od krupne divljači obitavaju jelen lopatar, muflon, srna, divlja svinja, vuk, lisica i jazavac. Pre dve godine država ga je proglasila Specijalnim rezervatom prirode.
Obuvam gumene opanke "piroćance", sa kojima sam dva puta "osvajao" Kajmakčalan, po jednom Karpate, Malovan, Vitorog... Skidamo višak garderobe. Pri usponima na planinu, posebno zimi, najvažnije je ne znojiti se. Jer kad ste mokri a "probije" vas hladan vetar, zagarantovana je prehlada. Iako nismo doručkovali dogovaramo se da ne nosimo hranu. Samo pola litra vode i pola litra rakije.
Polazimo u 15 do devet. Staza je dovoljno široka za komotno pešačenje, utabana i dobro obeležena. Nemoguće je zalutati. Ispočetka vodi kroz šikaru, kasnije kroz šumu. Visoku bukovu šumu koja na pojedinim mestima naliči na bojišnicu na kojoj se odigrala velika artiljerijska bitka. Pre nekoliko godina prvo ledena kiša, a zatim vetar su polomili ili oštetili većinu stabala. Zbog toga je šumarstvo na pojedinim površinama izvršilo golu seču. A tamo gde nije, pejzaš ruže stotine polomljenih stabala.
Posle 700-800 metara hoda počinje nagli uspon. Iako je minus pet stepeni, skidamo jakne. Levo od staze zid od stena, dugačak nekoliko stotina i visok nekoliko desetina metara. Stvoreno za fotografisanje. Ispod njega sva šuma posečena. Nakon tog prvog uspona, gde na dužini od nekih 200-300 metara savlađujete visinsku razliku veću od 100-150 metara, nema većih uspona sve do podnožja glavnog planinskog vrha, sa imenom Šiljak. Staza vodi kroz čestar, prošaran tankom snežnom pokoricom, ali na samom putu nema ni leda, ni snega, zemlja je izmrzla i suva, grane uklonjene, pa se krećemo komotno.
Posle nekoliko kilometara laganog pešačenja, izlazimo iz šume i rastinja i izbijamo na južne padine Šiljka, koje su prekrivene gustim tepihom požutele trave, išarane kamenjem i vrlo retkim i usamljenim rastinjem. Tu i tamo zelene se žbunovi čuvenog rtanjskog čaja. Do vrha najlakše možete utabanim planinarskim stazama, koje krivudaju uz strmu stranu. Ali ukoliko baš želite da se izložite naporu, pa da sledećeg dana zbog upale mišića ne možete da hodate, možete udariti i pravo prema vrhu.
Nalazimo se u zavetrini, sunce ugrejalo, pa je ovde temperatura već iznad nule. Dejan komentariše da sad energiju crpemo iz četiri izvora: sunca, Rtnja, pešačenja i rakije. Dok se penjemo, vreme prekraćujemo otiskujući kamenje niz strminu. Nadmećemo se čiji će se kamen dalje otkotrljati.
Na vrh Šiljka stižemo u 15 minuta do podne. Pešačili smo tri sata. Što znači, ko je u dobroj kondiciji a žuri može da se popne za dva sata. Na vrhu duva jaka ledena bura, koja "probija".
Sam vrh je pritisnut zidinom, na kojoj se nalazi drveni krst. Neko je ostavio srpsku zastavu, pa svoju ne vadimo iz transportne vreće. Zidine su ostaci pravoslavne kapele posvećene Svetom Đorđu koju je 1935. i 1936. godine podigla Jevrejka Greta Minh, u znak sećanja na svog tragično stradalog muža Julijusa. Koji je po jednoj verziji izvršio samoubistvo u Beogradu a po drugoj ubijen u dobro isplaniranom zločinu. Kamen za kapelu je na planinu dopreman na magarcima.
Minhovi su bili vlasnici paraćinske fabrike štofova a kasnije su otvorili rudnik uglja u podnožju Rtnja. Ispostavilo se da je ugalj prvoklasan, pa se rudnik brzo razvijao. U najbolje vreme zapošljavao je 550 radnika i 15 činovnika. Najviše je bilo Srba ali i Nemaca, Mađara, Čeha i Austrijanaca. Rudarsko naselje Rtanj je 1929. godine brojalo preko 2.000 stanovnika. Zanimljivo je da je naselje imalo park sa 150 vrsta drveća i ukrasnog šiblja, veštačko jezero i ružičnjak.
Nakon zatvaranja rudnika 1968. godine ljudi su počeli da odlaze u potrazi za poslom a kapela se našla na meti tragača za brzim bogaćenjem. Naime, u narodu je postojala priča da su Minhovi u njenim temeljima zakopali zlato. Svetinja je definitivno razorena 1992. kad su je vandali, u potrazi za zlatom, u nekoliko navrata minirali dinamitom.
Početkom ovog veka više puta javljala se inicijativa da se kapela obnovi ali za sad se sve završilo na postavljanju drvenog krsta, namenjenog veri pravoslavnoj i porodici Minh.
Vide se Kopaonik, Avala, Suva Planina...a kad je dobra vidljivost i Šar planina. Na Šiljku smo se zadržali pola sata. Uz obavezno fotografisanje i telefoniranje. Gde da se danas, u eri mobilnih telefona, popneš na Rtanj a da ne pozoveš prijatelje i pohvališ se da si se uspeo na "mističnu" planinu.
U silasku srećemo mladića i devojku. On iz Niša, ona iz Litvanije. Upoznali se na Malti, pa došla da vidi Srbiju. Iznenadili smo je dobrim poznavanjem litvanske košarke. Nakon pominjanja Sabonisa, Janaukasa, Jasikevičijusa, Krtijantisa i Šiškauskasa ona je nas iznenadila sa nekoliko dobrih gutljaja šljivovice. Toliko da sam ja opravdano izrazio sumnju da je ipak u pitanju Ruskinja.
Uz lepo vreme, temparatura na južnoj strani Šiljka bila je dostigla desetak stepeni, za dva sata laganog hoda spustili smo se u podnožje planine. Planine koja neobično izgleda i zbog toga privlači pažnju, koja ima izuzetno bogatu floru i faunu, ali koja svakako ne spada među najlepše srpske planine.
SPASAVANJE SRBA IZ VUHANA: Četvorica naših državljana u karantinu na Azurnoj obali JEDAN NIJE HTEO DA SE EVAKUIŠE
DA LI JE BEZBEDNO PRIMATI PAKETE IZ KINE? Evo šta kaže Svetska zdravstvena organizacija
NAJNOVIJI LEKOVI STIŽU U SRBIJU! Savremene terapije za RAK PLUĆA, HEPATITIS i MELANOM uskoro dostupne pacijentima
ŠTA TAČNO KORONAVIRUS RADI LJUDSKOM TELU? Ne napada SAMO PLUĆA, postoje TRI TEORIJE o nastanku OPAKE POŠASTI
